sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:03
POGLEDI

Normalizacije neće biti

Opozicija je zimskim protestima uspela samo da se „vrati u meč”, a daleko od toga da je bila u poziciji da „servira za pobedu”
Autor: Đorđe Vukadinovićnedelja, 14.07.2019. u 18:00

Stegnimo svoja pristrasna srca i pogledajmo istini u oči. Opoziciona stvar u Srbiji trenutno stoji dosta loše. Moglo bi se čak reći, otprilike onoliko loše koliko, generalno, srpska nacionalna stvar stoji loše u međunarodnim relacijama. S tim da u oba slučaja postoji faktor „objektivnih okolnosti” (odnosno, objektivne nemoći), ali i element subjektivne odgovornosti i krivice.

Realno, kao što smo već govorili na ovim stranicama, zimski protesti su opoziciju digli iz mrtvih i zaustavili tendenciju pretvaranja Srbije u jednopartijsko i jednoumno društvo. Pokazalo se da postoji nemali kritički potencijal i ozbiljno nezadovoljstvo aktuelnom vlašću. Ali onda su neki previše uzleteli, pogrešno procenili situaciju, pomislili da su već pobedili i već videli sebe u ministarskim i drugim foteljama. Drugim rečima i sportskim žargonom rečeno, opozicija je zimskim protestima uspela samo da se „vrati u meč”, a daleko od toga da je bila u poziciji da „servira za pobedu”.

Iako to, naravno, neće javno priznati, u Savezu za Srbiju su smatrali da masovnost i energija protesta, direktno ili indirektno, idu na njihov konto. Kao najveća i najorganizovanija opoziciona formacija s razlogom su računali da će fluidna opoziciona masa koja se zimus valjala ulicama Beograda i stotinak srpskih gradova pre ili kasnije da se ulije u najveći opozicioni tok. Ali to se nije dogodilo.

S druge strane, neki važni ljudi („javne ličnosti”) koji su dali impuls protestu smatrali su da im političari, generalno, samo smetaju i da bi bez tog „balasta” narodni bunt mnogo bolje procvetao i doveo do toliko željene „revolucije”.

Neposredno nakon vrhunca protesta, odnosno u trenutku kada su se tek počeli pojavljivati prvi nagoveštaji zamora, krize i koncepcijskog lutanja, neki opozicioni aktivisti su postali nepodnošljivo arogantni („Šetaj! Ne zanovetaj!”) i agresivni prema neistomišljenicima, skoro ništa manje od režimskih „botova” i tabloida – što je izazvalo dodatno nezadovoljstvo u redovima stranački neorganizovanih „šetača”. A kada je konačno postalo očigledno da je protest u dubokoj krizi, predugo je trajala faza negiranja, a potom – očekivano – uzajamno prebacivanje odgovornosti s jedne na drugu stranu.

Vučić se početkom ovog leta ponovo našao u poziciji u kojoj je bio nakon predsedničkih izbora 2017. Odnosno, u prilici da okrene novu stranicu. Spoljni pritisak je, sticajem okolnosti, nešto slabiji, opozicija u relativnom daunu, protesti usahnuli... Ali će, po svemu sudeći, i ova prilika za kakvu-takvu normalizaciju i društveni kompromis ostati neiskorišćena. I to je, očito, više stvar karaktera nego političke prinude i okolnosti.

Vlast (čitaj, Aleksandar Vučić) u ovom trenutku uživa aktivnu podršku oko trećine (ukupnog) biračkog tela, odnosno punoletnih građana s pravom glasa, dok opozicija (čitaj, oni koji su protiv Vučića) ima podršku nešto više od četvrtine. (Drugo je pak pitanje ko će od njih izaći na izbore, a ko razočaran ostati kod kuće – i tu je režim u znatnoj prednosti.)

Opasna je zabluda dobrog dela opozicionih aktivista da „SNS ne podržava niko” i da su procenti koje ta stranka dobija na izborima samo rezultat „manipulacije, straha i krađe”. Ali još je netačnije i po vlast potencijalno još opasnije uverenje koje se kao droga širi po režimskim redovima i medijima o tome kako se aktuelnoj vlasti (čitaj, Vučiću) protivi samo „šačica” zavedenih ili potkupljenih „izdajnika, lopova i tajkuna”.

„Mi – ili oni!” („Dobro ili zlo.”) SNS je na toj polarizaciji jahao i na njoj je – izuzmemo li određeno „namigivanje” prema spoljnim centrima moći da će biti „konstruktivni” i da neće previše zatezati oko Kosova – i došao na vlast. Ali kada si na vlasti, logično je da se teži stabilizaciji i normalizaciji političkih prilika. A Vučić kao da upravo to ne želi ili ne ume da stvori. Ili se možda plaši da bi u tom slučaju, ukoliko nestane te polarizacije i atmosfere vanrednog stanja, rejting počeo da mu se urušava?

Šta hoću da kažem? Vučić i SNS bi verovatno pobedili (samo sa znatno manjom razlikom i, možda, Ivicom Dačićem ponovo kao „jezičkom na vagi”) i na nekim relativno poštenim izborima. Ali, upornim ignorisanjem procedure, fer-pleja i činjenice da ih veliki broj građana ne podržava i ne podnosi, jednoga dana će doći u poziciju da neće moći da pobede čak ni na nepoštenim. Demokratske i apsolutističke vlasti se, pored ostalog, razlikuju i po tome što ove druge ne misle o „danu posle”, to jest o tome šta će biti onda kada jednom više ne budu na vlasti. A taj dan, pre ili kasnije, uvek dođe.

Osim ako se ne zoveš Milo.

Urednik sajta NSPM i narodni poslanik

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
 

Komentari11
107a5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

stanimir
Problem je psihološki. Biti vlast ili biti opozicija nije posao (plemeniti - za dobro države ) . Biti vlast ili biti opozicija je nadogradnja naše taštine ( vidite li kako smo pametni). Onome ko glasa preostaje da bira izmdeđu dvije taštine i da glasa za manju.
Ненад Рајковић
релација = однос јел се мени чини или се аутор прави важан употребом страних речи и израза?
Alex
Sa ovakvom opozicijom ni Milov rekord nije nedostižan. Nema ozbiljnog političkog programa, nema neukaljanih ljudi spremnih da to što obećaju sprovedu.
električar
Osnovni problem kod nas je to što je, nažalost, naš izbor sveden na to da se opredeljujemo isključivo za "manje zlo". A ovo zlo je, izgleda, manje od svih drugih. Neće tu biti promena ni u narednim decenijama!
Petar
Protestne šetnje je trebalo iskoristiti za skupljanje potpisa da se promjene izborni zakoni, ovako guslamo sve po starom.Previše je niskih udaraca po opoziciji kao da je ona najveći problem u državi, a ona nije na vlasti i nemamo priliku da čujemo te ljude.To je kao da ne date protivniku da izađe na teren , a treba da odigrate meč. U autorskom tekstu AV izbrisali ste sve komentare, što nikako nije u redu.Vlast se mora uvjek kritikovati , a rekon. vlade se samo najave i nikad ne sprovedu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja