utorak, 20.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:47

Dan nauke i Teslin rođendan u kući Kralja Petra

sreda, 10.07.2019. u 08:31
Музеј Николе Тесле (Фото А. Васиљевић)

Otvaranjem izložbe foto-dokumentacije replika iz Muzeja Nikole Tesle u Kući Kralja Petra Drugog na Senjaku počelo je šestodnevno obeležavanje 163 godine od rođenja genijalnog pronalazača i dana koji se u Srbiji obeležava kao „Dan nauke”.

Dr Predrag Milosavljević, koji je istraživao Teslin rad u Kolorado Springsu na izradi bežičnog predajnika i proporcijske osnove koje je pronalazač primenjivao u svom radu, kaže da su u okviru Teslinog dnevnika našli na koji je način po danima razrađivao svoj rad i prilagođavao ga tačnim harmonijskim merama.

To je, napominje, specifičnost koja do sada nije bila analizirana u vezi sa njegovim radom, a to će, kako navodi, verovatno doprineti boljem razumevanju Teslinog inženjerskog i filozofskog pristupa.

Organizator Dana Nikole Tesle u Kulturnom centru Kuća Kralja Petra I je Udruženje za kulturu, nauku i obrazovanje „Nikola Tesla”, a suosnivač udruženja Nenad Portić objašnjava da se radi o kulturno-umetničkom događaju tokom kojeg će biti i izlaganja o srpskom srednjem veku odnosno o kontinuitetu od Svetog Save do Nikole Tesle, kao i da će biti predstavljene replike Teslinih mašina koje je izradio Radomir Putnik.

Član veća gradske opštine Savski venac Strahinja Kukić rekao je da je za opštinu velika čast što može da podeli prostor kulture sa vrednim organizacijama koje promovišu Nikolu Teslu.

„Treba promovisati naše velikane, obrazovanje i znanje, to je ono za šta se mi zalažemo”, rekao je Kukić i dodao da će oni nastaviti da besplatno ustupaju prostor kulturi i obrazovanju, prenosi Tanjug.

Vardenklif - jedina preostala laboratorija „oca električnog doba”

Širom svest o značaju Teslinog dela i njegovog doprinosa čovečanstvu

Nacionalni dan nauke 10. jul, ustanovljen na dan rođenja jednog od najvećih umova i naučnika svih vremena Nikole Tesle, obeležava se širom Srbije nizom manifestacija, a ulaz u Teslin Muzej (Krunska 51) i Muzej neuke i tehnike (Skender Begova 51, Beograd) do 20 časova biće besplatan za sve.

Direktor Teslinog naučnog centra pri laboratoriji Vardenklif na Long Ajlendu Mark Alesi pozvao je tim povodom Beograd, da se uključi u razvoj jedine preostale laboratorije najvećeg pronalazača modernog doba i da postane deo nastavka Teslinog nasleđa.

U izjavi za Tanjug Alesi je apelovao i na sve zainteresovane za „taj istorijski trentutak” da uzmu učešće i priključe im se.

Prema njegovim rečima, misija Teslinog naučnog centra je da širom sveta podiže svest o značaju Teslinog dela i njegovog ogromnog doprinosa čovečanstvu imajući u vidu da mnogi i dalje nisu svesni značaja njegove posvećenosti nauci.

„Svakog dana ljudi širom sveta imaju koristi od njegovih otkrića i izuma: struja, vi-fi, robotika, radio, daljinsko upravljanje, brzinomer i još mnogo toga, ali mnogi nisu svesni da je taj napredak koji je promenio njihove život delo Nikole Tesle”, rekao je Alesi.

Tesla je Vardenklif, zasnovanu na najrevolucionarnijim idejama i postrojenje za bežičnu komunikaciju preko Atlantskog okeana i bežični prenos energije, počeo da gradi 1901. godine.

Napušten je 1917. godine, i kasnije prodat da plati Tesline dugove, rekao je Alesi i dodao da je grupa američkih nastavnika u potrazi za prostorom za školski naučni muzej pronašla laboratoriju 1995. godine i udahnula joj život.

„Tesla naučni centar fokusiran je na pribavljanje sredstava, dozvola, odobrenja i podrške za renoviranje laboratorije kao i na razvoj globalnog naučnog centra koji je inovativan kao i sam Tesla ...„, rekao je Alesi i podsetio da je prekretnica postignuta 2018. godine kada je Vardenklif stavljen u Nacionalni registar istorije SAD-a.

Kako kaže, potrebno je oko 15 miliona dolara za renoviranje laboratorije, za izgradnju muzeja i obrazovnih i preduzetničkih centara koji će nastaviti da unapređuju nauku za bolje čovečanstvo, kao što je i Tesla. Deo novca u tu svrhu donirao je i osnivač kompanije Tesla Motors.

Nacionalni Dan nauke u Srbiji biće obeležen u Parlamentu, a biće posvećen gorućim temama – klimatskim promenama, kvalitetu vode i vazduha i obnovljivim izvorima energije. Konferenciji „Nauka u Parlamentu” , između ostalih prisustvovaće ministar prosvete i nauke Mladen Šarčević.

U Naučno-Tehnološkom parku u Beogradu u sredu će biti otkriven reljef „U znanju je spas” sa likovima najvećih srpskih naučnika - Tesle, Mileve Marić, Mihaila Pupina i Milutina Milankovića poklon Tesline naučne fondacije iz Filadelfije.

Postavljanjem reljefa u NTP gde se trenutno razvija više od 70 startap i tehnološko-razvojnih kompanija, odaje se počast naučniku i simbolizuje podrška mladim da prate svoje snove, kako u otadžbini, tako i u rasejanju.

Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici, umro je na Božić 1943. godina u SAD gde je živeo šest decenija.

Po Tesli je nazvana jedinica za merenje visokog napona i jedinica jačine magnetnog polja, a njegova zaostavština upisana je 2003. godine u registar Uneska. Od 1994. u Njujorku ugao 40. ulice i 6. avenije, gde je bila njegova laboratorija, zove se Ugao Nikole Tesle.

Zaslužan je za 700 patenata od kojih je više od 300 zaštićenih u 27 zemalja na pet kontinenata.

Umro je u 87. godini, na Menhetnu u hotelu Njujorker u kome je živeo poslednji 10 godina.

Gradonačelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija, po kome je nazvan važan njujorkški aerodrom, pročitao je oproštajni govor koji je napisao Luj Adamič, slovenački pisac, esejista i prevodilac.

„Ovde, u Njujorku, prošle srede je u svojoj hotelskoj sobi preminuo jedan čovek. Zvao se Nikola Tesla. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikad živeli. Njegova dostignuća su ogromna, a kako vreme prolazi postajaće sve veća...”.

Teslini prijatelji bili su i pisac Mark Tven i francuska glumica Sara Bernar. U filmu „Prestiž” Teslin lik tumači Dejvid Bouvi.

Tesla je karijeru počeo kao pomoćni inženjer 1878. godine u Mariboru, ali je te godine, zbog očeve smrti, da bi ispunio njegovu želju, upisao fakultet.

Nakon studija u Pragu počinje da radi u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, a potom u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu.

Dve godine kasnije stigao je do samog Tomasa Edisona koji je tada bio najznačajnija ličnost na polju tehnike u Americi.

Prvi patent podneo je u SAD, 30. marta 1884. godine, posle odlaska iz Edisonove kompaije i osnivanja „Tesla Electric Light & Manufacturing”.

Stvorio je i značajan broj pronalazaka koje nikada nije pokušao da zaštiti, kao što je, primena visokofrekventnih struja za medicinske svrhe.


Komentari5
65014
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Republikanac
...у Кући Краља Петра Другог на Сењаку почело је… Ovo je pokusaj rojalista da sebe promovisu koristeci Teslino ime. Kakve veze imaju sa Teslom, i zasto se predstavljaju kao cuvari Teslinog dela? U BGD-u postoji Teslin muzej i ako neko zeli da pogleda istorijsku istinu moze tamo da je nadje. Za Teslu kazu da je stvorio 20 vek i mnogi se danas kace o njega da sebi pribave neku korist. Kao i ona dvorska kamarila zvana Krunski savet.
Београђанин
Сјајно је да постоје удружења која окупљају људе од струке, и који се истински баве ликом и делом Николе Тесле, као што је ово из Београда. Има и оних других који су само за "хлеба и игара", али не треба им давати на значају.
slamkamenac
Bez obzira na svakojake teorije o uticaju Mileve Maric na Anstajna, to su samo teorije bez dokaza a cinjenica je da ona nema ni jedan poznati naucni rad ili pronalazak, pa nije lepo da je stavljate u isti red sa imenima kao sto su Tesla, Pupin ili Milankovic.
vox populi
Ako ga stvarno poštujete, napravite mu muzej kakav zaslužuje, a ne u ukradenoj kući i ime lijepite na svaku javnu zgradu. Ima li iko od nasljednika iz njegove porodice da digne glas? Šteta što propade Krajina. On je naš svjetionik, jedan od nas.
Francesco
Ukradenoj kući. Kad uzmeš od lopova onda to nije krađa. Upamti to.
Preporučujem 0

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja