ponedeljak, 26.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:38
POGLEDI

Da se građanin pita

​Lokalne samouprave prvi put su uključivanje građana shvatile kao zaseban deo posla u koji je neophodno uložiti vreme, ljudske i materijalne resurse
Autor: Dr Branislav Milićutorak, 16.07.2019. u 18:00
(И. Гатало)

Navršilo se tačno godinu dana otkako je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi. Ovim Zakonom prvi put su građanima dodeljena prava da odlučuju o lokalnim investicijama, a opštinama i gradovima obaveza da građane pitaju.

Švajcarska vlada već šestu godinu zaredom pruža podršku Srbiji u oblasti reforme poreza na imovinu. Kao preduslov, od lokalnih samouprava se očekuje da poštuju zakon i da razviju i primene načine domaćinskog upravljanja prikupljenim novcem. Lokalne samouprave prvi put su uključivanje građana shvatile kao zaseban deo posla u koji je neophodno uložiti vreme, ljudske i materijalne resurse. Ovo je rezultiralo formalnim usvajanjem plana rada na učešću građana u procesima odlučivanja u 41 lokalnoj samoupravi.

Da li se ovi planovi poštuju, da li se građani osećaju uključenim, gde su ključne tačke spoticanja u primeni zakonskih prava i obaveza, šta je sa opštinama i gradovima koji nisu deo navedene podrške, pitanja su koja su još otvorena, a odgovori specifični za svaku opštinu ili grad.

Švajcarska je jedno od onih društava za koja svi znamo da svaka važna odluka mora da prođe verifikaciju građana, obično kroz referendum. Odluke koje se donose na nižim nivoima donesene su u još tešnjoj koaliciji između vlasti i građana. Međutim, treba imati u vidu da je ovo tradicionalni građanski kulturni model koji je zahtevao vreme i koji se i dalje razvija.

Naše opštine sada primenjuju različite modele informisanja i konsultacija sa građanima. Načini informisanja prilagođavaju se različitim kategorijama građana, mladi – stari, seosko – gradsko stanovništvo, žene – muškarci. Neke opštine, npr. Pirot, Paraćin, Ćuprija, Bojnik, Temerin, Sombor, Odžaci, Kula, odlučuju se da šire konsultuju građane. Ovo podrazumeva da se građani izjašnjavaju dva puta. Prvi put građani imaju priliku da iznesu sve svoje prioritete, a drugi put biraju jedan od odabranih prioriteta. S druge strane, lokalne samouprave kao recimo Malo Crniće, Pećinci, Užice građane pozivaju da zajedno odluče o prioritetima u pojedinačnoj oblasti. I jedan i drugi način podrazumevaju dosta promena u dosadašnjem načinu saradnje sa građanima, što, svakako, zahteva entuzijazam ljudi koji rade na ovim poslovima i vreme.

Jedan od primera osmišljene promene saradnje sa građanima je Užički program lokalnog partnerstva, za koji je u 2019. godini izdvojeno pet miliona dinara prikupljenih kroz naplatu poreza na imovinu. Tokom pripreme konsultovano je više od 250 građana i predstavnika građana kroz četiri javne rasprave i ukupno devet sastanaka sa grupama građana. Građani su odlučivali o finansiranju manjih javnih površina koje su u vlasništvu grada. Kako bi se izašlo u susret seoskim mesnim zajednicama, građani su predložili da je dovoljno 20 građana u partnerstvu koje bi predložilo projekat. Kriterijume za odabir projekata takođe su predložili i odobrili građani. Projekti će se podržavati sa maksimalno 500.000 dinara, tj. maksimalno 90 odsto ukupne vrednosti, dok su građani spremni da kroz sopstveni volonterski angažman ulože preostalu vrednost projekta. Grad Užice ima u planu da ovaj program razvija i unapređuje, u skladu sa interesima građana. Iz ovog primera se može videti kompleksnost poslova koje je lokalna samouprava preuzela, ali i spremnost građana da ojačaju poverenje u lokalne vlasti i da preuzmu ulogu koja im pripada.

Nespremnost građana da se uključe u ove procese i nepoverenje u sopstveni uticaj često se navode kao jedna od ključnih prepreka u primeni Zakona. Međutim, važno je imati u vidu da se poverenje gradi direktnim, otvorenim i stalnim interakcijama.

Iskustva švajcarskog programa „Reforme poreza na imovinu” navodi na zaključak da je razvoj demokratske kulture i uključivanje građana u donošenje odluka od javnog interesa proces koji ne može biti preuzet. Uključivanje građana u odlučivanje mora biti razvijeno tako da odgovara samom društvu, pa čak i na nivou jedne lokalne samouprave. Važno je da se ovom procesu posvetimo sa mnogo entuzijazma i strpljenja, na svim nivoima. Da kao građani postanemo svesni svojih prava, ali i obaveza da kreiramo okruženje kakvo nam odgovara. Ako ništa drugo, plaćamo za to okruženje. Da kao nosioci vlasti budemo dovoljno svesni da smo i sami građani i da prepustimo deo kontrole građanima. Ako ništa drugo, za ono za šta građani plaćaju. Da kreiramo ambijent za zadovoljne građane, koje dobro čujemo i sa kojima dobro komuniciramo.

Sociolog, saradnik na švajcarskom programu „Reforma poreza na imovinu”

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari5
5f401
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Socijalisti nikako da se oslobode mitologije Robin Huda. I u ovom clanku se navodi porez na imovinu. On se uglavnom svodi na porez na nekretnine. Svedjani nebi uvodili progresivne poreze na dohodak kad bi prihodi od poreza na imovinu bili dovoljni za , kazimo, socijalno osiguranje ukljucujuci i zdravstvenu brigu za sve gradjane . Najvisa tarifa je bila 90% a u Holandiji 72% . Praksa je pokazala neizvodljivost projekat pa su te tarife prvo bile spustene na 50% ali iznad prihoda od 60 hiljada
Бранислав Станојловић
Суверени грађани бирају представнике да извршавају њихову вољу, не да раде по својој вољи. Тачка.
Slobodan Petrovic
Naravno, samo me je u cudu pogledao. Sto bi seljaci rekli "ko krava mrtvo tele". Koliko mi je poznato ni Opstina Kragujevac nema svoj list. I ovde u UK ima puno "kibicera" ali ima i preduzimljivih osoba koje pored koristi koriste i drugima. Vrlo kvalitetan list izlazi vec preko 18 godina koga finansiraju donacije/reklame domacih firmi, preduzetnici svih mogucih bransi itd i svi pored stanovnika imaju koristi. Zasto to ne bi bilo moguce i u Srbiji? Da li uvek mora da se ceka na "drzavu"?
Slobodan Petrovic
Od odlaska u penziju (2002) poceo sam da provodim pola vremena u Srbiji a pola u UK , gde sam jos od 1970 godine. Selo je 8km od Kragujevca sa oko 500 zitelja. Po ugledu na mesto iz UK (od malog mesta koje je blizu svih autoputeva, zeleznicom do centra Londona za 40 minuta itd sada vec broji preko 25.000) predlozio sam tadasnjem predsedniku mesne zajednice da mu pomognem da izdajemo makar mesecni podlistak kojim bi bili obuhvaceni svi relevantni podaci/informacije koji bi koristili svima u selu
коруп ција
"Наше општине сада примењују различите моделе информисања ..." Општина Чукарица, на пример, примењује ВЕОМА СКУП начини информисања грађана - општински часопис на веома луксузном папиру. Потпуно непотребно, али, некоме од тога иде корист, вероватно. Информисати се може и преко интернета (на службеном сајту), и путем јефтинијих појединачних листова или паноа у самој згради општине и месних заједница. Исти такав ВЕОМА СКУП начин практикује и странка на власти. Има се, може се.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja