utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 15.07.2019. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Živeti u ogorčenosti

Nepromenjivu nepravdu treba prihvati kao životnu činjenicu, ne treba je zaboraviti, ali joj treba oduzeti važnost, a time i moć da nagriza našu dušu i telo
(Срђан Печеничић)

Ljude ništa ne boli toliko kao nepravda za koju su uvereni da im je naneta. Prve reakcije su ljutnja i uvređenost, koji tokom vremena prelaze u osećanje ogorčenosti. Ono nastaje kao posebna vrsta veoma neprijatnog raspoloženja osobe koja smatra da joj je neka druga osoba, grupa ljudi, institucija ili neka druga sila koja je jača od nje nanela nepravdu o nekom pitanju koje je njoj veoma važno. Često ljudi, koji ne razlikuju pravdu od prava, pokazuju ogorčenost nekim sudskim odlukama koje smatraju duboko nepravednim.

Ogorčenost se može pojaviti u raznovrsnim međuljudskim situacijama. Razlikujemo onu trenutnu, akutnu ogorčenost koju neko prevaziđe posle izvesnog vremena, i onu hroničnu ogorčenost koja muči osobu dugo vremena, često godinama pa i decenijama.

Dvostruke žrtve

Kada ljudi dožive nepravdu na koju ne mogu ili ne žele uticati, tada se osećaju nemoćno što još više pojačava osećanje ogorčenosti. Nekada situacije ponavljajuće nepravde, bilo u detinjstvu bilo u odraslom dobu, mogu navesti osobu da zaključi da je većina ljudi pokvarena, nepravedna, egoistična, kao i da je cela zajednica pokvarena i korumpirana. U retkim situacijama ogorčenost može biti toliko traumatična za osobu da promeni njen pogled na svet, prvenstveno na druge ljude, to jest na „ljudsku prirodu”.

Hronična ogorčenost ima negativne posledice na ogorčenu osobu. Kako ne mogu da prihvate nepravdu ili „nepravdu” koja im je naneta, stalno razmišljaju o situaciji zbog koje su ogorčeni u neuspešnom pokušaju da ovu situaciju „svare” i zaborave. Ova preokupacija datim misaonim tokom dovodi do nervoze, povišene spremnosti da se reaguje ljutnjom na beznačajne povode, gubitkom smisla, depresijom i povlačenjem od drugih. Nekada ljudi svoju ogorčenost utapaju u alkohol ili droge. Hronična ogorčenost sigurno nije dobra ni za telesno zdravlje, prvenstveno srce i kardiovaskularni sistem u celini. Sve to čini da ogorčeni ljudi postaju dvostruke žrtve, prvo same nepravde, a zatim i svoje ogorčenosti koja im uništava kvalitet života.

Ono što pored nepravde najviše boli ogorčene jeste doživljaj nemoći – da se nepravdi ne mogu suprotstaviti. Iz tog razloga ogorčeni često imaju osvetničke fantazije obojene mržnjom prema osobi ili instituciji koju okrivljuju za nepravdu. Nekada iz ovog stanja svesti mogu proizaći nasilni i destruktivni postupci.

Ogorčeni ljudi često „hrane” svoju ogorčenost novim „dokazima” koji potvrđuju njihovo uverenje o nepravičnosti sveta. U izveštavanju masovnih medija i u socijalnim mrežama nalaze iznova i iznova nove situacije koje dokazuju ispravnost njihovog stava. Tako ogorčenost raste do razmera koje preokupiraju osobu, fiksiraju je za nepravde i uništavaju njeno interesovanje za druge aspekte života.

Susret sa nepravdom

Veliki broj ljudi nauči tokom detinjstva iz bajki i drugih priča da su ljubav i pravda najsnažnije kosmičke sile, i da uvek „na kraju pravda uvek pobeđuje”. Dok to važi za svet bajki, u stvarnom svetu postoji veliki broj nepravdi. Često je prvi susret sa nepravdom u osnovnoj školi, gde od roditelja zavisi kako će detetu protumačiti da postoje nepravde pred kojima smo nemoćni. Svakako da se treba boriti za pravdu, ali te bitke treba pametno birati.

Jedan od načina da se izađe iz ogorčenosti jeste da se nepromenjiva nepravda prihvati kao životna činjenica. Takvu nepravdu ne treba zaboraviti, ali joj treba oduzeti važnost, a time i moć da nagriza našu dušu i naše telo. Prošlost se ne može promeniti, ali se iz svakog negativnog događaja može nešto naučiti kako bi ga izbegli u budućnosti.

Ono što može pomoći jeste da se osoba „odvoji” od svoje ogorčenosti, da je preispita i sagleda na koje sve načine joj smanjuje kvalitet života. Umesto da se osoba fokusira na ono što nije u stanju da promeni, na to kakav bi svet trebalo da bude, korisnije je da se fokusira na ono što može da promeni i da sebi omogući bolja iskustva sa ljudima i svetom. Zato što se ljudi distanciraju od ogorčenih i džangrizavih izlaz nije u tome da se zahteva poštovanje od drugih, već da se drugima pruža poštovanje i uvažavanje. Kada osoba napusti ulogu ogorčene žrtve određene nepravde i uđe u poziciju samopoštovanja i poštovanja drugih, život postaje lepši.

Komеntari13
6c6b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
"Ljudi se svete za male uvrede dok za velike ne mogu" - pisao je N. Makijaveli. Upravo ta nemoc da se covek izbori sa nepravdom izaziva ogorcenost i mnogo toga navedenog, u zavisnosti od osobe. Distanciranje od nepravde zavisi od njene snage: neke su nepravde strasne i pogibeljne. Neke ce okupirati osobu ili osobe kroz zivotnu, ponekad dugotrajnu ili odsudnu borbu. Za one manje, zaista vaze navedeni saveti o distanciranju. Drugim recima, nije ni svako izbegavanje sile koja cini nepravdu zdravo.
Petar V. Terzic
Sopstvena intelektualna i emocionalna inertnost pojedine osobe uzrokuju njenu ogorcenost, kako prema drugima tako i prema sebi. Neznanje, ogranicena uverenja i predrasude cesto su nepremostiva prepreka u podizanju svesti pojedine osobe."Predrasude je teze objasniti nego strukturu atoma"(Ajnstajn). Da bismo prevazisli ogorcenost nuzno je da budemo otvoreni prema novim saznanjima i iskustvima. Tako cemo biti zivotno ispunjeniji, te postici unutrasnji mir, emotivnu ravnotezu i mentalnu stabilnost.
Berislavci
Drevni Grci rekose:" Za pesimistu zivota je tragedija, a za optimistu komedija". Optimista kreira svoj stil zivota -pozitivno razmisljajuci, resava probleme i lako se nosi sa gorcinama zivota. Pesimista pasivno trpi zivot; u svemu vidi samo probleme i ogorcen je na sebe i druge.Na primer, pacijntkinja-pesimist je posle hemoterapije, videci sebe bez kose, dozivela sok i ubzo od straha umrla. Druga je verovala u izlecenje, pa videci preostale 2 dlake optimisticno rekla:"Evo prilike za razdeljak".
isalm hajrudin
Zamisli da su Jevreji proteklih 2000 godina razmisljali na slican nacin kako nas gospodin Milivojevic instruira?Gde bi bili danas ,ako bi ikako bili?Ili Indijci tokom 200 I kusur godina Engleskog gospodstva nad Indijom,ili Palestinci proteklih stotinjak godina? Dragi gospodine ,postoji nesto jace od svega i svih nepravdi u coveku a sto mu daje nadu da bajke ipak nisu samo bajke i da pravda ipak pobedjuje.Vera. Onaj ko ima veru on moze sve da izdura,a onaj koji je nema ,pa...……..
Zvrk
Poštovani gospodine, Istinska vera nema ukus ogorčene težnje za osvetom kolika god nepravda da je naneta. Ako verujete u neki viši poredak stvari koji mi kao obični ljudi nismo u stanju da pojmimo - onda je osveta isključena, a naneta nepravda ostaje kao činjenica: desila se, bila je strašna, grozna. Ali provesti život u očaju, mržnji, osvetoljubivosti, hraneći negativno i konstantno ga prizivajući nazad "da se nikada ne zaboravi" jednostavno je totalno neproduktivno. Neki od toga i žive.
ЈОЛЕ
Озбиљан проблем који је у Србији додатно појачан недовољном применом закона и недовољном заштитом својих грађана. То је један од значајних разлога одласка младих људи из Србије. Ову тему треба држати стално у фокусу.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja