četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 25.05.2008. u 22:00 Zorana Šuvaković

Neslavni kraj najstarijeg gerilca

Мануел Маруланда (Фото АФП)

Iako se još kao momak odmetnuo u šume, šef najstarije i najopasnije „revolucionarne vojske” na svetu, Manuel Marulanda (oko 76 godina) umro je prirodnom smrću, po svemu sudeći od oslabelog srca. Vest da je vođa Farka (Revolucionarne oružane snage Kolumbije) koji se tereti za ubistvo 200.000 ljudi u rastrzanoj Kolumbiji, najzad zaista umro, objavio je ministar odbrane Huan Manuel Santos. Podaci koje je zvaničnoj Bogoti dostavila obaveštajna služba još krajem marta, dobro su provereni i potvrđeni, pre nego što je ministar odbrane rešio da objavi svetsku vest u intervjuu nedeljniku „Semana” koji je izašao u subotu uveče.

Otkako se, potičući iz mnogobrojne siromašne seljačke porodice iz Henove, predela sa plantažama zrna kafe, kao četrnaestogodišnjak latio oružja pridružujući se „seoskoj samoodbrani” Marulanda je „sahranjivan” na stotine puta. Svaki put je ponovo vaskrsavao. Ovoga puta, kako tvrdi ministar odbrane, „on je sigurno u paklu”.

Ujaci su ga naučili da puca, čim je čestito prohodao, a zbog svog preciznog nišana stekao je još kasnih četrdesetih (oko 1948. godine) nadimak Tirofiho ( na španskom Siguran strelac). Tada su se po džunglama i nedođijama latinoameričke zemlje, međusobno istrebljivali „liberali i konzervativci”, a svom zvaničnom biografu Marulanda se poverio da se priklonio liberalima zato što je cela njegova porodica pripadala ovom pokretu, pa je to za njega bio „prirodan put”. Tek 1964. „liberalna gerila” pretvara se u Fark i pod vođstvom „sigurnog iskusnog strelca” prihvata marksističku ideologiju i oružanu borbu sa ciljem da osvoji vlast. Na svom vrhuncu, kasnih devedesetih, Fark je brojao 15.000 oružanih boraca, a bitke sa zvaničnim vojnim snagama su se iz nedostupnih provincija približile samom srcu kolumbijske prestonice. Marksizmu se tada već uveliko pridružila mnogo profitabilnija ideologija: Fark su , poput „neprijateljske desnice” počeli da finansiraju moćni narkotrafikantski klanovi. Kokain i otmice postali su glavni finansijski partneri „revolucionarne armije”. Na njenom čelu do kraja života ostao je Manuel Marulanda, iako se govorilo da njegov uticaj opada i da se Fark raspada na frakcije. Kolumbijska armija međutim opovrgla je ove glasine kada je u martu prešavši na ekvadorsku teritoriju izvršila prepad na uspavano logorište gerile. Tada je ubijen Raul Rejes (drugi čovek Farka) , zadužen za pregovore sa stranim čelnicima, oko oslobađanja talaca. O zapleni i sadržaju njegovih kompjutera i danas se vode polemike. Interpol je naime nedavno potvrdio da su dosijei u zaplenjenim mašinama verodostojni. Oni su otkrili blisku vezu, finansijsku pa i oružanu podršku Venecuele koja je pobunjeničkoj gerili velikodušno ulivala preko potrebnu infuziju. Šef naftonosne Venecuele, podsmehnuo se tim povodom Interpolu, nazivajući ih gringo policajcima i stranim plaćenicima.

Kako god da je, tek iz kompjutera je postalo jasno da se Marulandina reč i pred samu smrt poštovala kao zakon. Svoje naredbe potpisivao je kratko, kao „Šef”.

Veruje se da u tamnicama po džungli Fark drži oko 700 talaca, među kojima je najpoznatija Ingrid Betankur sa dvojnim francusko kolumbijskim državljanstvom. Nekadašnja kandidatkinja za predsednicu Kolumbije, oteta je pre šest godina, a Nikolas Sarkozi, obećao je u svojoj predsedničkoj kampanji da će učiniti sve da je oslobodi. Svi dosadašnji pokušaji u kojima je posredovao i sam Ugo Čaves, ostali su bez uspeha, dok se govori da je nesrećna zarobljenica na samom kraju snage.

No, iako siguran strelac u svom dugovečnom „druženju sa đavolom” nije usmrćen protivničkim metkom, on je u suštini umro poražen. Jer nikada nije uspeo da pridobije mase na svom krvavom putu. Veruje se da je njegovim odlaskom Fark znatno oslabljen. Teško je danas naći adekvatnu zamenu za takvog komandanta. Marulanda nikada nije osetio gradski život. Iz seljaka se pretvorio u gerilca, a retke fotografije govore da je preko ramena nosio uvek maleni ubrus: jedino sredstvo za brisanje znoja iz vrele i vlažne džungle. „Nikada nisam tražio rat, rat je potražio mene”, rekao je svom biografu. Sada kada je u paklu, postoji nada da više takvog neće moći da nađe.

Komentari0
905a2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja