subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:58

Biciklizam – potreba građana u današnjem svetu

Metropole šire pešačke zone, grade nove parkove i biciklističke staze da bi odgovorile potrebama stanovništva za zdravim životom i smanjile zagađenost
Autor: Goran Vesićpetak, 12.07.2019. u 09:42

Ovog leta, 135 godina od kako se bicikl prvi put pojavio na našim ulicama i 40 godina od izgradnje prve biciklističke staze,  grad Beograd raspisuje tender za postavljanje sistema javnog bicikla. U naredne tri godine naš grad će dobiti 150 stanica sa 900 javnih bicikala i 120 kilometara novih biciklističkih staza.

Prva biciklistička staza u Beogradu, od hotela „Jugoslavija” do Ušća, izgrađena je 1979. godine. Mrežu biciklističkih staza odredio je Mirko Radovanac iz Urbanističkog zavoda Beograda. Od šezdesetih godina prošlog veka, od kada je gradonačelnik postao Branko Pešić, Beograd se ubrzano razvijao i gradilo se na svakom koraku. Metropole tog vremena gradile su velike saobraćajnice pošto je naglo povećan broj automobila zbog velike proizvodnje i niskih cena pa je Beograd dobio „Gazelu” i auto-put kroz grad. Međutim, ljudi koji su tada vodili naš grad znali su da će doći vreme kada će metropole izbacivati saobraćaj iz centra grada, praviti pešačke zone i povećavati zelene površine, a sve s ciljem smanjenja zagađenja vazduha.

Tako je Pešić odlučio da preseli glavnu železničku stanicu iz centra grada na Prokop, njegovi naslednici su gradili biciklističke staze i pretvorili Knez Mihailovu i Obilićev venac u pešačku zonu koju smo mi proteklih godina proširili i prvi put u istoriji grada u hijerarhiji saobraćaja prednost dali pešačkom i biciklističkom saobraćaju.

Imao sam tu čast da gradim drugu biciklističku stazu, 18 godina posle prve, 1997. godine. Ideju da se od SC „Milan – Gale Muškatirović” do Ade Ciganlije izgradi biciklistička staza dao je legendarni novinar Studija B Đoko Vještica. To se veoma svidelo tadašnjem gradonačelniku Zoranu Đinđiću koji je meni, kao tadašnjem članu gradske vlade zaduženom za sport i omladinu, dao zadatak da izgradim stazu. Nije bilo lako napraviti je jer su naše obale bile zapuštene i uzurpirane. Najviše problema sam imao na delu rečne obale od Brankovog mosta do „Gazele” gde je obala bila ili nezakonito zauzeta pretežno stovarištima ili je divlje rastinje i šiblje trebalo krčiti kao prašumu ili je obala bila otvorena divlja deponija. Staza je napravljena, a samo biciklisti znaju koliko je bila bezbedna, odnosno koliko puta su ih napadali čopori pasa lutalica. Nisam ni sanjao da ću 17 godina kasnije biti deo gradske vlasti koja će raščistiti Savski amfiteatar i da će se na tom mestu razvijati najveći projekat na Balkanu – „Beograd na vodi”.

Bicikl se prvo zvao velosiped. Velosiped je bicikl čiji je prednji točak mnogo veći od zadnjeg. Kada su se točkovi izjednačili, velosiped je postao bicikl. Prvo srpsko Velosipedsko društvo osnovano je pre 135 godina, 23. decembra 1884. godine. Društvo je imalo samo 20 članova jer je u to vreme velosiped vredeo malo bogatstvo. Godinu dana kasnije to društvo postaje član međunarodne organizacije koju je činilo 23.000 velosipedista iz svega 36 najrazvijenijih zemalja sveta.

Prva trka organizovana je u Beogradu, 2. juna 1986. godine na stazi Beograd – Topčider, a u njoj su učestvovali građani i vojnici. Godinu dana kasnije održano je prvo prvenstvo Srbije, a vozilo se od Beograda do Smedereva. Kada su se naredne godine u Beogradu pojavili bicikli čiji su točkovi imali jednaki prečnik, došlo je do prave eksplozije u razvoju biciklizma. Velosipedom je bilo veoma teško upravljati, dok su se biciklima koji su bili i jeftiniji postizale velike brzine. Osnovan je „Velosipedski list” za koji su pisali Milovan Glišić, Janko Veselinović, Dragomir Brzak i glumac Čiča Ilija Stanojević koji su i sami bili ljubitelji biciklizma. Iste godine, član Društva, industrijalac Đorđe Vajfert ustupa svoj plac na mestu sadašnjeg Doma vojske za izgradnju prve piste, odnosno velodroma. Izgrađena je moderna pista od betona, a tu su bile prostorije Društva. Kasnije, 1953, izgrađena je drvena pista na stadionu Radničkog na Donjem Dorćolu, ali je posle desetak godina uništena.

Već 1924. godine na Olimpijskim igrama u Parizu učestvovala je biciklistička reprezentacija Jugoslavije koja je zauzela 11. mesto. Prvo Prvenstvo Beograda održano je 10. juna 1931. na stazi do Avale. Već 1939. i 1940. godine održava se Trka kroz Srbiju, koja je trajala devet dana, po ugledu na čuveni Tur de Frans. Ustanovljena je Trka kroz Jugoslaviju koja se pre rata vozila 1937, 1938. i 1940. godine da bi bila obnovljena 1947. i trajala je sve do 2000. godine.

Zabeleženo je da je kasnije premijer SR Jugoslavije Milan Panić sa nekoliko prijatelja pobegao biciklom iz tadašnje Jugoslavije tako što se pred granicu ubacio među takmičare koji su vozili trasom preko Trsta, a koji su držali Britanci. Panić je pobegao sa prijateljima, a jugoslovenski graničari koji su prebrojavali bicikliste zaustavili su nekoliko poslednjih pravih takmičara.

Biciklizam nije samo sport, već i potreba građana u današnjem svetu. Zato metropole šire pešačke zone, grade nove parkove i biciklističke staze da bi odgovorile potrebama stanovništva za zdravim životom i smanjile zagađenost.

Beograd je od 2014. do danas izgradio 80 kilometara biciklističkih staza. Posle uvođenja javnog bicikla, običnog i električnog, koje ćemo videti na ulicama već na proleće 2020, i izgradnje 120 kilometara novih staza, veći broj građana moći će da koristi bicikl. Biće to velika pobeda ne samo biciklizma, već i zdravog načina života i doprinos smanjenju zagađenosti vazduha.

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
 

Komentari9
b2ce0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoki
Gospodin Vesić je dokazao da može puno toga da se uradi u Beogradu. Gradjevine su na sve strane ali kada se završi ljudi su zadovoljni Biciklističke staze su potreba svakog većeg grada. Vozačima treba stati na put da svoje ljubimce unose i parkiraju u centru Beograda. Ovo nasta sada liče ulice na Varoš kapiji i Kosancicevom Vencu je daleko od pešačke zone i biciklističke, jer je jedan do sada miran kraj postao obican slivnik za automobile koji se i parkiraju gde god stignu mnogo više nego pre!
Odgovor
,,Прва трка организована је у Београду, 2. јуна 1986. године...'' Gosn' autore, omašili ste vek.
Dejan
Osim par izuzetaka, biciklističke staze o kojima se priča su prostor otet trotoarima i ponekad eventualno nekom kolovozu. To je ta infrastruktura? Kanta farbe? Pa ... nije. I baš zbog toga je i taj najavljeni sistem javnih bicikala promašena tema. Beogradu prvo treba u saobraćaju pravi prostor za postojeće bicikle i saobraćajna kultura, a ne javni bicikli koji će uglavnom stajati parkirani zaključani.
milic
Podrzavam akciju biciklistickih staza,ali samo tamo gde ima prostora i gde je vazduh cist.Usput obezbediti od medjusobne smetnje i pesake i bicikliste.
Dragan
Poštovani gospodine Vesiću, u toku je rekonstrukcija ulica od Ruzveltove do Kalemegdana. Idealna prilika da se tu urade biciklističke staze i lepo se nastave na stazu koja već postoji pored Dunava na Dorćolu, i nastavlja do Ade, kao i Novog Beograda i Zemuna. Da je to urađeno vaš tekst ne bi ličio na politički marketing.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja