Od izveštača „Sportskog žurnala”

London – Od Gorana Ivaniševića verovatno nije bilo omraženije osobe među Srbima tokom ratnih devedesetih. Čak i u konkurenciji Franje Tuđmana. Bio je jedan od najglasnijih zagovornika raspada Jugoslavije i otcepljenja Hrvatske.

Kao sportista u svetskom vrhu, pogotovo tenisu, bio je u situaciji da stalno daje svoje viđenje istine o svemu što se dešavalo u SFRJ. I on je to maksimalno koristio. Gotovo da nije bilo dana, naročito kada su najveći turniri bili u toku, da nije na stranicama svetske štampe govorio ono što misli, a što se nama nije dopadalo.

Odavno je na te reči pao zaborav, ali nedavna odluka Novaka Đokovića da pred Vimbldon baš Ivaniševića izabere za trenera, vratila je mnoge njegove reči iz naftalina. Jedna rečenica, objavljena i u mnogim našim novinama, naročito bode oči – kada je na nekom strelištu navodno rekao da bi voleo da su umesto meta Srbi, pa da na njih puca.

Baš tu izjavu Ivanišević demantuje u ekskluzivnom intervjuu „Sportskom žurnalu” i „Politici”, prvom u kojem u nekim srpskim novinama otkriva šta se tada tačno desilo, da izjava nije pravilno prevedena, objašnjava svoje postupke tokom rata i tvrdi da nikada nije uradio ništa nečasno, niti ikoga povredio.

– Ne volim da se vraćam u prošlost. Bolje da razgovaramo o budućnosti. Ali hajde da ispričam šta je tačno bilo – skida Ivanišević veo istorije. – To se dogodilo pre 27 godina u Adelejdu. Taj turnir mi je ostao zauvek u sećanju, bio je jedan od najstresnijih u mojoj karijeri. Postoji cela priča u pozadini zašto se to desilo i šta sam ja rekao.

Ispričajte nam.

Prvi put sam te 1992. došao u Adelejd, a čuva me specijalna policija. Nisam mogao da odem ni u ve-ce a da me dvojica ne prate. U prvom kolu rival mi je Šveđanin Kulti. On igra bolje od mene, a onda u jednom delu meča na tribine dolazi pet do deset momaka, Srba naravno, i počinju da me psuju na najgori mogući način. Prete da će me ubiti, preklati, vređaju moju majku najvulgarnijim psovkama. Ja im uzvraćam, dolazi do prekida meča da njih odstrane sa tribina. A onda se dešava jedna tragikomična situacija. Umesto da ja budem taj koji ne može da pogodi teren, Kulti ne može da se sastavi. Posle meča me je pitao šta se to desilo.

Kako je došlo do sporne izjave?

U toku te nedelje, pošto nisam mogao nigde da izađem, ti specijalci su me pozvali na strelište gde oni vežbaju i pucaju. Dali su mi poluatomatsku pušku da gađam mete. One su iskakale, naravno ja ništa nisam pogodio. Posle su novinari doznali da sam bio tamo i pitali me kako je bilo. Ja sam im rekao da je bilo super, ali da bi bilo još bolje da su umesto meta bili oni navijači sa meča. Novinar je to preveo kako je preveo. Pogrešno. Ja jesam to rekao, ali se moja izjava odnosila samo na te navijače, jer su me stvarno izludeli vređajući mene i psujući mi majku na najgori način. Ali ja nikada posle toga nisam ništa slično rekao, niti sam imao takve izjave, niti sam nešto govorio protiv sportista i ostalih ljudi. Imao sam razlog za tu izjavu, već sam ispričao.

Bilo je još izjava na kojima su vam Srbi tokom devedesetih zamerali?

Bio je rat, ja sam bio za svoju zemlju, možda sam bio i najeksponiraniji sportista uz pokojnog Dražena Petrovića. Svaku šansu sam koristio za promociju Hrvatske. Na takav način sam pomagao svoju zemlju. Svako je radio šta je mogao, tako da ne vidim neki sporni deo. Ispalo je kao da sam stvarno uzeo mitraljez i ubio 500 ljudi, a to nije tačno.

Da preciziramo još jednom, da li ste rekli da biste ubijali Srbe?

Ponavljam, to nikada nisam rekao. Rekao sam samo da bi bilo bolje da su umesto onih meta bili navijači sa tog meča koji su me vređali i psovali mi majku. Sve sam to rekao u afektu. Takva su vremena bila. Nije to lako izdržati. Nije lako kada ne možeš da izađeš iz hotela danima, kada si pod velikim pritiskom. Poštujem sve, ali najviše volim i cenim odakle dolazim. Nisam nikoga ubio, niti sam mislio da nekoga ubijem.

Šta mislite o Novakovoj podršci hrvatskim sportistima?

Fenomenalna stvar, da se sportisti podržavaju međusobno. To je najnormalnije. Mnogo naših i vaših sportista igra u istim klubovima u fudbalu, rukometu, vaterpolu, košarci. To je velika stvar kada te najbolji teniser sveta podržava i to su osetili svi naši reprezentativci i zahvalili su mu.

Da li je to što radite sa Novakom neka vrsta podrške srpskim sportistima, jer je on naš najbolji sportista svih vremena?

Ja sam uvek navijao za Novaka, i ne samo za njega. Davao sam podršku vašim sportistima, na primer Zimonjiću kada je došao na Tur, i svima sam bio pri ruci i pomagao im. Navijam, ali ne moram da gledam svaku utakmicu. Ne mogu ja da navijam protiv. To je meni totalno suludo. Naravno da kada igramo jedni protiv drugih nećemo nositi jedni drugima karanfile, ali posle mora da postoji respekt.

U Srbiji su neki ljudi osudili to što vas je Novak angažovao za trenera?

Uvek će biti i kod vas i kod nas nezadovoljnih. Meni je ekstremna čast da me je pozvao jedan Novak. Zamislite da me je pozvao Real Madrid, a ja neću. Sport je velika moćna stvar koja povezuje sve. Novakov poziv je veliko priznanje meni, i kao treneru i kao osobi.

U kojem segmentu najviše možete da pomognete Đokoviću?

On je perfekcionista, a svi perfekcionisti stalno žele da napreduju, žele svakog dana da budu bolji. To su takvi ljudi, zato i jesu tu gde jesu. On ima 5.000 poena više od drugoplasiranog Nadala. Uvek postoje sitnice koje mogu da budu bolje. Ja ne bih sada pričao o tim stvarima, ali da može da bude još bolji i da on to želi, to je tačno.

Kako je izgledalo ovih prvih sedam dana rada sa Novakom?

Posle godinu dana ponovo sam uživao na terenu. Pre toga nisam baš previše uživao, ne želim da otkrivam koga sam trenirao. Taj pristup, da on pita a ja odgovaram, je sjajan. Ceo njegov tim funkcioniše perfektno. Meni je čast da sam uopšte bio deo toga.

Koliko ste zadovoljni Đokovićevom igrom do sada?

Iz meča u meč igra sve bolje. Onaj susret sa Hurkačem u trećem kolu mu je odlično odgovarao, jer je ga malo testirao. Poljak je dobro odigrao jedan deo, ali teško je protiv Novaka odigrati tako dobro pet setova.

Šta očekujete u dvoboju sa Bautistom?

Roberto je jedan od najpotcenjenijih tenisera današnjice, niko ne priča o njemu, a on je tako gadan protivnik. Pobedio je Đokovića ove godine u Dohi i Majamiju, ali tamo se igralo na dva dobijena seta. Ne vidim kako može da ga dobije na tri dobijena na Centralnom terenu Vimbldona.

Nenad Zimonjić kaže da se već vidi da Novak bolje servira otkako radi sa vama. Šta ste mu promenili?

Nisam ja došao da nešto menjam, već da ponudim viđenje sa druge strane mreže. Godinama sam pravio taktiku protiv njega, dok sam radio kao trener drugih tenisera. Neki rezultati naše saradnje mogu se videti za četiri do šest meseci. Rekao sam mu neka svoja mišljenja o serviranju, ali on je taj koji donosi odluke na terenu i koji mora da igra.

Da li ste već razgovarali o nastavku saradnje?

Nije vreme da se o tome priča. To ćemo posle Vimbldona. Razgovarali smo o nekim stvarima, ali pustimo da se završi turnir.

Ako dođe do nastavka saradnje, da li ćete raditi istovremeno sa Vajdom ili ćete se smenjivati kao Beker i Vajda?

Sve će se to znati kada dođe vreme. Prvo turnir da se završi. Moram i da zahvalim Vajdi, koga odavno znam, a odlično smo se složili. On je jako važna karika. Veoma slično razmišljamo i zaista sam uživao sa njim. Marijan najbolje poznaje Novaka, 13 godina su zajedno. Svima je bilo važno da se on i ja dobro uklopimo.

Da li uopšte nešto nedostaje u Novakovoj igri?

Uvek postoji nešto. Ne postoji to što on ne zna, ali postoji ono što i on može bolje. Ali ne mogu ja da dođem na turnir na kome Novak brani titulu i odmah nešto da menjam. Prvo mora da bude pozitivna atmosfera. Do sada sve funkcioniše fenomenalno, cilj je vimbldonska titula.

Više puta ste rekli da samo Balkanac može da pomogne Balkancu. Na šta ste mislili?

U tenisu nije sve u forhendu, bekhendu ili servisu. Pola mečeva vam dobije atmosfera, poznavanje psihe igrača. Mi Balkanci imamo poseban način razmišljanja. Nismo lagani, ali smo jednostavni. Neki Amerikanac ili Nemac to ne može da shvati. To može mnogo lakše da razume Balkanac. Mi smo dosta prilagodljivi i smatram da Balkanac može da trenira bilo koga.

Došao bih u Beograd

Ivanišević je poslednji put bio u Beogradu 1989, kada je protiv Danske u Pioniru debitovao u Dejvis kupu.

– Nisam od tada bio, nisam ni imao neke prilike. Žao mi je što nisam došao na Zimonjićevu svadbu, on je meni kao brat. Veoma dugo se znamo, video je on kakav sam ja.

Da li biste došli na Novakove pripreme u Beograd?

Ako se saradnja nastavi, došao bih. Ići ću tamo gde treba. Imam mnogo dragih prijatelja u Beogradu i ljudi koje viđam po svetu.

Šta Novak mora protiv Bautiste

Da bude taj koji će da diktira igru i koji će pokazati: došao si na moj teren, ja sam šampion i ja diktiram sve. Roberto je jako nezgodan teniser, sve zna i neće se predati, ali njemu je prvo polufinale, otkazao je i momačko veče zbog toga. Ne verujem da može da pobedi Novaka u pet setova, ali ne sme se potcenjivati. Novak mora od početka do kraja da se bude fokusiran.

Šta Novak ne sme

Da dozvoli Bautisti da kontroliše igru, da se izvlači na forhend i da ga otvara. Tu je Roberto veoma opasan.