sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:08

Olujna pijavica uništila topole na oko 200 hektara

Za nekoliko minuta iščupano je na hiljade stabala sa bruto zapreminom od oko 66.000 kubika. – Materijalna šteta iznosi više od 500.000 evra (oko 60.000.000 dinara) i odnosi se samo na ponovno pošumljavanje
Autor: Branka Vasiljevićpetak, 12.07.2019. u 18:00
(Фотографије ЈП „Србијашуме”)

Potez duž leve obale Dunava uz naselja Borča, Kovilovo i Padinska Skela ovih dana izgleda kao da je pretrpeo nuklearni udar. Na oko 200 hektara jedno do drugog leže razbacana stabla kao da ih je neki nebeski sekač pokosio u trenu.

A upravo to dogodilo se topolama posađenim pre petnaestak godina u okviru Šumske uprave „Rit” JP „Srbijašume”. U nedelju je ovaj deo grada pogodio jak olujni vetar, takozvana pijavica, koji je izazvao ogromnu štetu. Za nekoliko minuta iščupano je na hiljade stabala sa bruto zapreminom od oko 66.000 kubika. Materijalna šteta iznosi više od 500.000 evra (oko 60.000.000 dinara) i odnosi se samo na ponovno pošumljavanje ovog dela Palilule.

– Da je vetar počupao drveće uz obalu primetili su prvo naši ljudi na terenu, ali razmere nisu mogle ni da se naslute sve dok nije podignut dron. Tek tada smo videli šta se stvarno dogodilo u ovom šumskom pojasu podignutom da naselja na levoj obali Dunava štiti od vode – kaže Adiba Džudović, samostalni referent za zaštitu šuma u JP „Srbijašume”.

Ova šuma je, istovremeno, bila i moćna barijera koja je štitila stanovništvo i imovinu od udara vetra. A tu ulogu odigrala je upravo u nedelju.

Nematerijalna šteta zbog vetroloma ne može da se izrazi u novcu jer se ovi gubici odnose na ono šta je šuma značila naseljima u ovom delu Palilule, ali i mestima koja se nalaze nasuprot – Batajnici i Novim Banovcima – kada je reč o životnoj sredini. Ona je bila izvor kiseonika, a predstavljala je i veliki sanitarni i higijenski pojas između reke i naselja.

– U šumi preovlađuje topola, a ona ima sposobnost da upija ogromne količine vode. Ali ne upija vodu samo drveće, već ulogu sunđera ima i humusni tepih koji nastaje ispod njega. Kada napuni svoju zrelost, topola se koristi u drvnoj industriji i to za izradu paleta, gajbica, celuloze, papira....

Stabla koja su počupana u nedavnoj oluji bila su stara između 14 i 19 godina i nisu dospela do svoje pune zrelosti da bi se upotrebila na pravi način. Za to im je trebalo još vremena jer se topola u industriji upotrebljava kada ima između 20 i 25 godina. Zbog svega ovoga šteta koju je pijavica načinila još je veća – napominje Džudovićeva.

A „Srbijašumama” sada predstoji ogroman posao. Potrebno je drveće ukloniti iz ovog područja, očistiti teren, a potom posaditi nove zasade.

– U naredna tri meseca moramo napraviti kompletan plan kako ćemo ovo izvesti i što pre krenuti u uklanjanje iščupanih stabala. Jedan deo drveća biće iskorišćen, ali ne na način na koji je to bilo planirano. Ta stabala su oštećena, neka su iščupana iz korena, neka polomljena. Što se tiče pošumljavanja, naše preduzeće obezbediće potrebne sadnice, ali će biti potrebne godine da ova šuma dobije prvobitni izgled – istakla je Džudovićeva.

Bogat biljni i životinjski svet

Duž pojasa zemljišta između rečnog korita Dunava i spoljašnjeg dela nasipa koji obiluje vodom izrazito je bogat biljni i životinjski svet, a ima i dosta vrsta ptica.

Među njima se izdvaja veći broj parova i aktivnih gnezda orla belorepana koji je strogo zaštićena vrsta sa međunarodnim značajem.

Uz orla belorepana, ovo stanište naseljava i veliki broj drugih strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta, na prvom mestu ptica, a onda i drugih životinjskih i biljnih vrsta.

Ovo je i lovno i ribolovno područje, što je takođe važno stanovništvu koje živi u blizini ili se bavi ovim vidom sporta.

Magnet za jake vetrove

Slično nevreme u kome je takođe uništen deo šume nešto malo dalje od mesta gde je sada stradalo drveće dogodilo se u septembru 2017. godine. Tada je zahvaćeno oko 90 hektara šume. Uz velika ulaganja i rad zaposlenih iz „Srbijašuma”, sve površine koje su tada stradale sanirane su i pošumljene. Izgleda da je ovaj prostor rita magnet za jake vetrove. Gotovo na istom mestu kao sada, pre 15 godina oluja je uništila hiljade stabala.


Komentari10
771be
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

da da
Da su zasadili hrast, to se ne bi desilo. Topola je jeftino drvo, a tako i prolazi u vremenskim neprilikama. Osim toga glavni je alergen.
Zoran Starić
A koliko godina treba hrastu lužnjaku da dostigne ovu veličinu? 50 umesto 15
Preporučujem 0
Козјера
Близу воде је некад растао лужњак, врста храста која је данас доста ретка (неких 3% свих шума у Србији). Овај храст је због одличног дрвета и због тога што расте на земљишту погодном за пољопривреду скоро искорењен у нашој земљи. Има га на територији Београда на Ади Циганлији, Ади Међици, у Макишу, Бојчинској шуми, у Сурчину крај Сурчинске баре и баре Тврдењаве. Данас су далеко чешћи брдски храстови, пре свега цер и китњак, па се храст више не повезује ни с водом, ни с равницом.
Preporučujem 9
Prikaži još odgovora
Milos Sekulic
" У наредна три месеца морамо направити комплетан план како ћемо ово извести и што пре кренути у уклањање ишчупаних стабала." Што је брзо то је кусо, прво план на тенане три месеца па онда полако на реализацију, али што пре!?!?
Анонимац
Између шине и железничког прага поставља се дрвена плочица - тополов уметак, како би вожња била комфорнија. Ту је топола незаменљива. Даље, та маца од тополе није алерген! Она само физички надражује слузнице! Полен (микроскопски мален) делује као алерген.
Dr Dragomir
Svuda se topole uklanjaju jer su najveći raznosač alergena (mace) od kojih pate najviše asmatičari. Jedino im mi "gajimo"
Стефан Стојановић
Ово су хибридне тополе, размножене вегетативно и све су мушки клонови. Нема маце. Иначе, погрешно је ово звати шумом, и садњу ове тополе звати пошумљавањем. Ово је била плантажа, то су били клонови еуроамеричке тополе посађени у редове. Посађена је из економских разлога, исто као кад се сеје кукуруз. Немам ништа против, само нек се ствари зову правим именом. И нек се оригинална вегетација не уништава да би се правиле плантаже.
Preporučujem 26
Palinolog
Doktore, mace nisu alergeni. Polen je alergen, a ovaj od topole i ne jako bitan.
Preporučujem 11
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja