utorak, 18.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:55

Putin ne odbacuje uključivanje SAD u pregovore o Krimu i Donbasu

Ruski predsednik je naveo niz nepoznanica koje moraju da budu rešene povodom predloga da se dijalog o spornim oblastima proširi učešćem Amerike i Velike Britanije, uz Nemačku i Francusku
Autor: Biljana Mitrinovićpetak, 12.07.2019. u 20:00
Војне вежбе за ђаке у школи у Макевки, у Доњецку (Фото: ЕПА-ЕФЕ/Dave Mustaine)

Ruski predsednik Vladimir Putin je pet dana pošto mu je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uputio poziv na razgovore i predložio uključenje SAD i Velike Britanije – odgovorio da nema ništa protiv, ali je naveo da postoji niz nepoznanica. Putin je juče rekao da Rusija nikada nije odbacivala nijedan od predloženih formata za razgovore, pa ni proširenje „normandijskog”, ali je izneo niz primedbi. Prvo, taj format mora da bude dobro pripremljen, o njemu može da se govori tek po formiranju ukrajinske vlade, a trebalo bi videti i kako drugi gledaju na predlog, u prvom redu Nemačka, Francuska, pa i američka administracija. Podsetio je da britanska premijerka Tereza Mej odlazi sa funkcije za nekoliko nedelja i da nije jasno u kom svojstvu se ona poziva.

S obzirom na to da je prethodni ukrajinski predsednik Petro Porošenko godinama predlagao uključenje SAD, pa se to nije dogodilo, ruski predsednik je dao „pitijski odgovor” iz koga se vidi da do proširenja formata može da dođe, ali i ne mora.

Pre nego što je Putin ocenio kako „i to može da bude interesantno”, bilo je očigledno da se Rusima nije dopala ni ideja ni način na koji je Zelenski izneo svoj plan za rešavanje teritorijalnih pitanja vezanih za Krim i Donbas. Ideju o proširenju „normandijskog formata” uvođenjem SAD i Velike Britanije Zelenski je saopštio u video-poruci na „Fejsbuku”. Osim toga, ton kojim je pozvao ruskog predsednika da se sastanu u Minsku i razgovaraju – u Moskvi smatraju nediplomatskim.

„A sada želim da se obratim ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Treba li da razgovaramo? Treba. Hajde onda da prodiskutujemo čiji je je Krim i koga nema u Donbasu”, kazao je Zelenski.

Rusi nisu odmah odgovorili na „poziv” (Putin Zelenskom još nije ni čestitao pobedu na izborima, jer čeka da vidi kakvu će politiku voditi), a beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je sa zadovoljstvom, kako je i očekivao Zelenski, prihvatio nove pregovore u Minsku. Lukašenko je već iznosio ideje o uključivanju SAD, tvrdeći da će biti teško rešiti ovaj konflikt bez Amerikanaca koji su „previše umešani”.

Šef ruske spoljne politike Sergej Lavrov je, komentarišući predlog, novinarima prvo rekao da se ozbiljne ponude iznose diplomatskim putem, a ne javno preko „Fejsbuka”. Iako nije doslovno odbio predlog, uz podsećanje na to da je SB UN već odobrio format razgovora preko mehanizma „normandijske četvorke” (Nemačka, Francuska, Ukrajina i Rusija) i Minske kontakt-grupe (Kijev, Donjeck i Lugansk, uz američkog i ruskog posrednika), Lavrov je rekao da je suština rešavanja problema u direktnom dijalogu, primeni sporazuma iz Minska i poštovanju rezolucije SB UN.

Uvođenje američkog predsednika Donalda Trampa i britanske premijerke Tereze Mej, koje ukrajinska vlast vidi kao izlaz iz pat-pozicije, svakako ne bi išlo u prilog predstavnicima dveju samoproglašenih nezavisnih republika ukoliko bi značilo reviziju sporazuma. Naime, redosled poteza predviđen u dva sporazuma iz Minska (iz jula 2014. i februara 2015) tako je sačinjen da više odgovara proruskom stanovništvu, zbog čega je i došlo do višegodišnjeg zastoja Kijeva u njihovom sprovođenju.

Ukrajinski opozicioni lider, proruski orijentisani Viktor Medvedčuk smatra da je poziv Zelenskog upućen Putinu čist populizam, a ministar spoljnih poslova Pavel Klimkin misli da Zelenski ne bi trebalo da komunicira sa Putinom „na isti način” kao s bivšim predsednikom Porošenkom tokom predizborne kampanje. On je na „Fejsbuku” objavio tri uslova pod kojima bi Ukrajina trebalo da se suprotstavi Rusiji: to su „jasna strategija, doslednost i podrška međunarodnih partnera”. I sam „slučaj ministra spoljnih poslova” je zanimljiv: iako je Klimkin dao ostavku posle izbora Zelenskog, a novi predsednik zahtev za razrešenje odmah predao Radi, poslanici nisu izglasali njegovo razrešenje.

Većina ruskih spoljnopolitičkih analitičara tvrdi da je očigledno da je iza predloga onda, kao i sada u novoj predsedničkoj administraciji u Kijevu, stajao Kurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO-u i sadašnji specijalni izaslanik SAD za Ukrajinu, a donedavno i Porošenkov lobista u SAD. Tramp je nastavio političko-vojni kurs svog prethodnika prema Ukrajini, pa je otpravnik poslova ambasade SAD u Kijevu Vilijam B. Tejlor u ponedeljak obišao jedan vojni poligon i rekao da su SAD sa zadovoljstvom spremne da snabdevaju Kijev novim oružjem, uključujući i dva naoružana broda obalske straže kako bi ojačali ukrajinsku vojsku.

Istog dana su dvojica odlazećih funkcionera EU Žan-Klod Junker i Donald Tusk posetili Kijev, obećali političku i finansijsku pomoć, istovremeno insistirajući na tome da Rusija učini više za postizanje mira u Donbasu. Samo nekoliko dana ranije EU je ponovo produžila sankcije Rusiji, nametnute 2014. godine zbog aneksije Krima, a naglašeno je da će one ostati na snazi i u novom sazivu sve dok Sporazum iz Minska ne bude u potpunosti primenjen. EU će dati dodatnih 119 miliona evra za ulaganja u malu privredu u regionu Azovskog mora, koje je došlo u centar pažnje tokom prošlogodišnjeg pomorskog incidenta između Ukrajine i Rusije. Povratak 22 pritvorena ukrajinska mornara Zelenski je nedavno označio kao uslov za otpočinjanje pregovora. Evropska unija je od 2014. godine Ukrajini dala 3,3 milijarde evra (najviši iznos dat ikom ranije van EU), ali uporno insistira na reformama i borbi protiv korupcije, što su bile osnovne postavke predizborne kampanje sadašnjeg predsednika. Ipak, za EU, kao i za Putina, Zelenski tek treba da se „dokaže”.

Dok su procesi protiv korupcije zakazani za septembar, državni tužilac Jurij Lucenko je već ove nedelje pokrenuo slučaj veleizdaje zbog planiranog održavanja video-mosta između televizijskih kanala u Kijevu i Moskvi. Iako je bilo planirano da se 12. jula održi debata na nepolitičke teme, televizijski kanal „Njuz van” se našao pod istragom zato što je s ukrajinske strane organizovao uživo povezivanje sa ruskim kanalom koji je pod sankcijama. Pod optužbom za pružanje „informativne podrške subverzivnim aktivnostima protiv Ukrajine”, sve koji stoje iza ove inicijative, od vlasnika kanala do urednika i novinara, policija je pozvala na ispitivanje.


Komentari8
2cb76
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Trpe
Zapad je sa sankcijama Rusiji pucao sam sebi u nogu posebno EU drzave !Rusija je prevelika da bi jij se nametnuli sankcije i sankcje su joj pomogli da vidi svoje slabe tacke i da ih ispravi pa tako sada zemje EU su izgubili veliko Rusko trziste a Amerika i dalje kupuje Ruske proizvode bez kojih ne moze a Ukraina posto su je unistili i sada ce je dodatno unistavati sa kreditima koje ce sve teze moci da vraca i na kraju ce zrtva biti Ukrainski narod kome su "zapadne4 demokratije" doneli "zivot" !
nikola andric
Resavanje bilo kog problema pretpostavlja shvatanje problema. Krim nije (vise) problem za Ruse ali Donbas jeste. Tamo zive ''rodjeni Rusi'' koje Putin mora da podrzava. Neka vrsta autonomije je jedini izlaz za Ukrajince. Njima preti bankrot i pored ''silne zapadne'' pomoci koja se sastoji primarno od jezickih tvorevina. Ukrajina ne proizvodi nista interesantno za Zapad ali je imala sta da ponudi Rusima. Visoku vojnu tehnologiju. Ko ce na Zapadu kupiti ukrajinsku vojnu tehnologiju?
Богдан Хмељницки
Наслов сугерише једно а текст друго. Квака је у томе што се већином чита наслов па се добије сугеришући ефекат. У тексту лепо стоји да је Зеленски добио „питијски одговор” из кога се види да до проширења формата може да дође, али и не мора, што је логичније. Потпуно је нелогично што се за Донбас везује Крим који је за Русе морао бити одaвно завршена ствар, о којој би било већ неваспитано помињати оно што је аксиом: Крим је одувек био руски и о томе више нема преговора....!
Despotović
Sada bi Amerikanci trebali da pozovu Ruse na svoje pregovore sa Indijancima.
Зорица Аврамовић
Вук длаку мења, али, ћуд никако! Тобоже би да помогну у преговорима између завађене браће, а наоружавају Кијев. Лицемерје Запада нема граница. Брига њих и за Русе, и за друге народе, који насељавају ове државе. Само нека се гине, радују се они, прижељкујући свет под својим ногама и бар једно парче Сибира...Еее, то да дочекају неће!
Ljubica Obradovic
Iza cele ove velike pompezne price o takozvanoj demokratizaciji Ukrajne stoji samo jedna jedina cinjenica. SAD i UK vec vekovima zele Krim po svaku cenu. Izgubili su sve prethodne ratove oko Krima pa i ovaj 2014. Putin zna da se Moskva brani u Donbasu i Krimu i ni u ludilu im nece popustiti. Obrnuto, misljenja sam da se Putin sprema za nov potez u regionu i da samo kupuje vreme kako bi pripremio sto bolje uslove za sledeci cilj.
Preporučujem 13

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja