sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
NAJSKUPLjA UMETNIČKA DELA

Kuns drži rekord među živim umetnicima

Najviše miliona u istoriji aukcijske prodaje dato je za Da Vinčijevog Salvatora Mundija”, Moneovi „Plastovi” su na vrhu liste kad je reč o impresionizmu, a među našim slikarima vodi Paja Jovanović i njegova „Dva bašibozuka ispred kapije
Џеф Кунс и његов „Зец”

Pi­ta­njem „Šta bi­ste ku­pi­li da ima­te 100 mi­li­o­na do­la­ra?” po­či­nje za­ni­mljiv do­ku­men­ta­rac iz 2011, na­stao u pro­duk­ci­ji Bi-Bi-Si­ja, u ko­jem je Ali­ster So­uk, po­zna­ti bri­tan­ski umet­nič­ki kri­ti­čar i no­vi­nar, od mno­štva mo­gu­ćih od­go­vo­ra po­nu­dio je­dan, ne ta­ko re­dak – po­tro­šio bih no­vac na ku­po­vi­nu umet­nič­kih de­la.

Ni­je, me­đu­tim, reč ni o nje­mu lič­no, ni o nje­go­vom nov­cu, već o ne­ki­ma od sli­ka ko­je su ušle u isto­ri­ju po ce­na­ma za ko­je su pro­da­te na auk­ci­ja­ma u re­no­mi­ra­nim ku­ća­ma, na šta nas je ne­dav­no pod­se­tio Džef Kuns. Nje­go­va skulp­tu­ra „Zec” do­sti­gla je svo­tu od 91,1 mi­li­on do­la­ra zbog če­ga je ovaj umet­nik po­no­vo na vr­hu li­ste kad je reč o naj­sku­pljim ra­do­vi­ma ži­vih umet­ni­ka, s ko­je ga je, po­ka­za­lo se sa­mo na­krat­ko, bio is­ti­snuo Dej­vid Hok­ni pre šest me­se­ci. 

U So­u­ko­vom fil­mu „Naj­sku­plje sli­ke na sve­tu”, gle­da­lac je, vo­đen kroz sce­no­gra­fi­je Nju­jor­ka, Las Ve­ga­sa, Lon­do­na i Ve­ne­ci­je, mo­gao da se bli­že upo­zna s iz­u­zet­nim umet­nič­kim do­me­ti­ma de­set re­mek-de­la ve­li­kih stva­ra­la­ca ko­ja se na­la­ze u raz­li­či­tim okru­že­nji­ma i mi­lje­i­ma. Od pri­vat­nih ko­lek­ci­ja či­ji pri­mer­ci, na­ža­lost, ni­su ni­ka­da bi­li, ni­ti će bi­ti, na uvi­du jav­no­sti, pre­ko mu­ze­ja ko­ji­ma su u po­hval­nim i ši­rem dru­štve­nom uti­ca­ju vo­đe­nim slu­ča­je­vi­ma ova de­la po­zajm­lji­va­na za­rad iz­la­ga­nja, pa do re­sto­ra­na u koc­kar­ni­ca­ma gde ih ma­hom mo­gu vi­de­ti oni ko­ji­ma ni­je bit­no u či­jem „zid­nom dru­štvu” obe­du­ju.

So­u­ko­va ana­li­za se, ta­ko, kre­će od Mar­ka Rot­ka i nje­go­ve sli­ke „Be­li cen­tar”, pro­da­te za 72,8 mi­li­o­na do­la­ra, pre­ko pr­ve ver­zi­je „Por­tre­ta dok­to­ra Ga­šea” Vin­sen­ta van Go­ga, ku­plje­ne za 82,5 mi­li­o­na do­la­ra, i „Por­tre­ta Ade­le Bloh-Ba­u­er I” Gu­sta­va Klim­ta, ko­ji je do­sti­gao ce­nu od 87,9 mi­li­o­na do­la­ra (ka­sni­je pre­pro­dat za 150 mi­li­o­na do­la­ra), pa do de­la Pa­bla Pi­ka­sa „Akt, ze­le­no li­šće i bi­sta”, ko­je je pla­će­no 106,5 mi­li­o­na do­la­ra. 

Mi­mo po­da­ta­ka iz ovog ostva­re­nja de­si­le su se po­tom, u do­me­nu zva­nič­ne, jav­ne auk­cij­ske pro­da­je, ka­ko pre­ci­zno be­le­že „Bi­znis in­saj­der” i Ju­ro­njuz, akvi­zi­ci­je ko­je nad­ma­šu­ju po­sled­nju na­ve­de­nu su­mu. „Pla­sto­vi” Klo­da Mo­nea pro­da­ti su ne­dav­no za 110,7 mi­li­o­na do­la­ra i sli­ka je po­sta­la, ujed­no, ka­ko tvr­di „Sa­de­bi”, i naj­sku­plje de­lo me­đu im­pre­si­o­ni­sti­ma, dok je sklptura Alberta Đakometija „Čovek koji pokazuje prstom” prodata za 141,3 miliona dolara. Rad Fren­si­sa Bej­ko­na „Tri stu­di­je Lu­si­ja­na Froj­da” ko­štao je 142,4 mi­li­o­na do­la­ra, „Le­že­ći akt” Ama­dea Mo­di­lja­ni­ja pla­ćen je 170,4 mi­li­o­na do­la­ra, a za „Že­ne iz Al­ži­ra” Pa­bla Pi­ka­sa iz­dvo­je­no je 179,4 mi­li­o­na do­la­ra. U pri­vat­nim tran­sak­ci­ja­ma ko­je su zabeležene do­stig­nu­ti kraj­nji iz­no­si bi­li su i ve­ći, pa se ta­ko u op­se­gu od 200 pa do 300 mi­li­o­na do­la­ra na­la­ze Džek­son Po­lok i nje­go­va sli­ka „Broj 17A”, rad Po­la Go­ge­na „Ka­da ćeš se uda­ti”, „Kar­ta­ši” Po­la Se­za­na i de­lo „Raz­me­na” Vilema de Kuniga. 

Klod Mone, „Plastovi”, 1890.

A on­da je do­šla 2017. i svi do ta­da po­stig­nu­ti re­kor­di su pre­va­zi­đe­ni – za „Sal­va­to­ra Mun­di­ja”, ko­ji je pri­pi­san ni­kom dru­gom do Le­o­nar­du da Vin­či­ju, oko če­ga se i dan-da­nas još ro­je sum­nje u struč­nim kru­go­vi­ma, ku­pac či­je je ime bi­lo skri­ve­no, ma­da se po­tom spe­ku­li­sa­lo da se ra­di o jed­nom od arap­skih prin­če­va, odvo­jio je 450 mi­li­o­na do­la­ra. Za­i­sta je to bi­la sen­za­ci­ja. 

Svi ve­li­ka­ni ko­ji su po­bro­ja­ni ni­su me­đu ži­vi­ma, ali su se na po­čet­ku tek­sta po­me­nu­ti Kuns i re­no­mi­ra­ni Dej­vid Hok­ni po­bri­nu­li da me­đu umet­ni­ci­ma ko­ji su još ak­tiv­ni de­ša­va­nja ta­ko­đe ne bu­du ma­nje za­pa­že­na. Njih dvo­ji­ca sme­nju­ju se na me­stu naj­pla­će­ni­jeg auto­ra u ovoj ka­te­go­ri­ji, po­što je pre pro­da­je Kun­so­vog „Ze­ca” Hok­ni­je­vo de­lo „Por­tret umet­ni­ka (ba­zen s dve fi­gu­re)” bi­lo do­sti­glo ce­nu od 90,3 mi­li­o­na do­la­ra, pri če­mu je bit­no re­ći da je Kuns od 2013. go­di­ne pa do ta­da bio na pr­vom me­stu jer je nje­gov „Pas od ba­lo­na (na­ran­dža­sti)” bio ku­pljen za 58,4 mi­li­o­na do­la­ra, dok se iza nje­ga na­la­zio Ger­hard Rih­ter, či­ji je rad „Ap­strakt­na sli­ka” za­vre­deo 46,3 mi­li­o­na do­la­ra. 

– I na­ši umet­ni­ci ima­ju svo­je me­sto u ovoj pri­či, a po­seb­nu po­zi­ci­ju za­u­zi­ma Pa­ja Jo­va­no­vić, či­je je de­lo „Dva ba­ši­bo­zu­ka is­pred ka­pi­je”, a reč je o iz­ra­zu ko­ji se od­no­si na do­bro­vo­ljač­ku gar­du osman­ske voj­ske, pro­da­to pro­šle go­di­ne za po­za­ma­šnu su­mu od tač­no 531.375 evra, što je bi­la tri pu­ta ve­ća svo­ta od pred­vi­đe­ne (pro­ce­na se kre­ta­la iz­me­đu 114.000 i 171.000 evra) – is­ti­če Dra­go Ra­ko­če­vić, isto­ri­čar umet­no­sti iz be­o­grad­ske Ar­te ga­le­ri­je, naš po­moć­nik u na­me­ri da u ovom kon­tek­stu po­zi­ci­o­ni­ra­mo srp­ske auto­re. 

Ovo ne­ve­li­ko ulje na dr­ve­noj plo­či (46 pu­ta 35 san­ti­me­ta­ra) po­nu­đe­no je bi­lo u „Sa­de­bi­ju” u ka­te­go­ri­ji ori­jen­ta­li­sta, a po iz­no­su je pla­će­ni­je od nje­go­vog „Ukro­ti­te­lja zmi­ja”, ko­ji je pre oko dve de­ce­ni­je ku­pljen za 169.580 evra. Tre­ba­lo bi po­me­nu­ti Ma­ri­nu Abra­mo­vić, či­ja je fo­to­gra­fi­ja per­for­man­sa „Umet­nost mo­ra bi­ti le­pa, umet­nik mo­ra bi­ti lep” pro­da­ta 2015. za 327.040 evra, pre me­sec da­na „Po­lja­ci” Mi­o­dra­ga Da­da Đu­ri­ća pla­će­ni su 112.500 evra, a tu je i Vla­da Ve­lič­ko­vić, či­je je ulje na plat­nu pod na­zi­vom „Ro­đe­nje” u mar­tu ove go­di­ne po­sti­glo svo­tu od 46.800 evra. Go­di­na­ma una­zad po za­vid­nim ce­na­ma pro­da­va­na su i dela Sa­ve Šu­ma­no­vića, Pe­tara Do­bro­vića, Na­de­žde Pe­tro­vić…

Paja Jovanović,„Dva bašibozuka ispred kapije”, 1887/1888.

A ko su kup­ci ra­do­va na­ših stva­ra­la­ca?

– Ra­di se o auk­ci­ja­ma van gra­ni­ca na­še ze­mlje i kup­ci su uglav­nom, na na­šu ža­lost, stran­ci. Sva­ka­ko su to lju­di ko­ji su pro­fi­li­sa­ni u sve­tu ko­lek­ci­o­nar­stva i zna­ju tač­no šta tra­že. To su, če­sto, i po­je­din­ci ko­ji su vla­sni­ci ve­li­kih kom­pa­ni­ja i ko­ji pra­ve svo­je zbir­ke, one su vr­lo bo­ga­te i ra­zno­li­ke po iz­bo­ru umet­ni­ka. Po­sto­je i na­ši ko­lek­ci­o­na­ri ko­ji se bo­re na tr­ži­štu i uče­stvu­ju u nad­me­ta­nji­ma, ali je naj­ve­ro­vat­ni­je da u jed­nom tre­nut­ku mo­ra­ju da od­u­sta­nu jer ne mo­gu da is­pra­te tak­mi­če­nje do kra­ja – ka­že naš sa­go­vor­nik, a mi ga pi­ta­mo još i to da li bi bio pra­vi po­tez da se u bor­bu za Jo­va­no­vi­će­vo de­lo uklju­či­la i ne­ka do­ma­ća mu­zej­ska in­sti­tu­ci­ja.

– Ta­kva re­ak­ci­ja, da se do­go­di­la, sva­ka­ko bi spa­da­la u do­men po­želj­nog, po­seb­no bi bi­lo od ko­ri­sti da se kre­ta­nja na auk­ci­ja­ma pra­te i da se re­a­gu­je, a bi­lo bi od iz­u­zet­nog zna­ča­ja ka­da bi se do­šlo do to­ga da je na go­di­šnjem ni­vou mo­gu­će pla­ni­ra­ti i bu­dže­te ko­ji mo­gu da obez­be­de bar uče­šće u tr­ci za ne­ko od de­la srp­skih ce­nje­nih umet­ni­ka. Na taj na­čin i sa­ma in­sti­tu­ci­ja na se­be bi pri­vu­kla pa­žnju, to bi bio i do­bar mar­ke­tin­ški po­tez, a bio bi i znak da je na­ša dr­ža­va uči­ni­la na­por da osvo­ji ne­ko od de­la lju­di ko­ji nas na naj­bo­lji na­čin pred­sta­vlja­ju u sve­tu – do­da­je Ra­ko­če­vić i na kra­ju na­gla­ša­va da po­sve­će­no ko­lek­ci­o­nar­stvo naj­pre po­či­va na zna­nju i upu­će­no­sti u svet umet­no­sti, a po­tom i na ose­ća­ju za le­po ko­ji se, na­rav­no, raz­li­ku­je od po­je­din­ca do po­je­din­ca. 

Za­to ko­lek­ci­je i je­su je­din­stve­ne i go­vo­re mno­go o sa­mom vla­sni­ku, či­ja vi­zu­ra mo­že bi­ti pod­sti­caj za de­la­nje onih ko­ji do­bi­ju pri­li­ku da u sa­ku­plje­nim pri­mer­ci­ma bar na­krat­ko uži­va­ju. 

Komеntari3
5b834
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Sve što može da se kupi parama nije umetnost.
ObicnaBaba
Kad bi Vas neko pitao ZASTO kupujete umetnicko delo(ili uopste dela) sta biste mu Vi rekli, da pomognete umetniku, da ga STALNO gledate, da ga pokazujete vasem okruzenju, ili kao vrednu robu-nekretninu zlu ne trebalo da ga unovcite. Ja bih da ga gledam , ali ova prikazana nisu lepa i nemaju poruku, za mene vrednost dela odredjuje lepota i poruka.
padre
Nisam znao, da i u umetnosti postoje rekordi!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja