nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:52
NAJSKUPLjA UMETNIČKA DELA

Kuns drži rekord među živim umetnicima

Najviše miliona u istoriji aukcijske prodaje dato je za Da Vinčijevog Salvatora Mundija”, Moneovi „Plastovi” su na vrhu liste kad je reč o impresionizmu, a među našim slikarima vodi Paja Jovanović i njegova „Dva bašibozuka ispred kapije
Autor: Milica Dimitrijevićnedelja, 14.07.2019. u 11:17
Џеф Кунс и његов „Зец”

Pi­ta­njem „Šta bi­ste ku­pi­li da ima­te 100 mi­li­o­na do­la­ra?” po­či­nje za­ni­mljiv do­ku­men­ta­rac iz 2011, na­stao u pro­duk­ci­ji Bi-Bi-Si­ja, u ko­jem je Ali­ster So­uk, po­zna­ti bri­tan­ski umet­nič­ki kri­ti­čar i no­vi­nar, od mno­štva mo­gu­ćih od­go­vo­ra po­nu­dio je­dan, ne ta­ko re­dak – po­tro­šio bih no­vac na ku­po­vi­nu umet­nič­kih de­la.

Ni­je, me­đu­tim, reč ni o nje­mu lič­no, ni o nje­go­vom nov­cu, već o ne­ki­ma od sli­ka ko­je su ušle u isto­ri­ju po ce­na­ma za ko­je su pro­da­te na auk­ci­ja­ma u re­no­mi­ra­nim ku­ća­ma, na šta nas je ne­dav­no pod­se­tio Džef Kuns. Nje­go­va skulp­tu­ra „Zec” do­sti­gla je svo­tu od 91,1 mi­li­on do­la­ra zbog če­ga je ovaj umet­nik po­no­vo na vr­hu li­ste kad je reč o naj­sku­pljim ra­do­vi­ma ži­vih umet­ni­ka, s ko­je ga je, po­ka­za­lo se sa­mo na­krat­ko, bio is­ti­snuo Dej­vid Hok­ni pre šest me­se­ci. 

U So­u­ko­vom fil­mu „Naj­sku­plje sli­ke na sve­tu”, gle­da­lac je, vo­đen kroz sce­no­gra­fi­je Nju­jor­ka, Las Ve­ga­sa, Lon­do­na i Ve­ne­ci­je, mo­gao da se bli­že upo­zna s iz­u­zet­nim umet­nič­kim do­me­ti­ma de­set re­mek-de­la ve­li­kih stva­ra­la­ca ko­ja se na­la­ze u raz­li­či­tim okru­že­nji­ma i mi­lje­i­ma. Od pri­vat­nih ko­lek­ci­ja či­ji pri­mer­ci, na­ža­lost, ni­su ni­ka­da bi­li, ni­ti će bi­ti, na uvi­du jav­no­sti, pre­ko mu­ze­ja ko­ji­ma su u po­hval­nim i ši­rem dru­štve­nom uti­ca­ju vo­đe­nim slu­ča­je­vi­ma ova de­la po­zajm­lji­va­na za­rad iz­la­ga­nja, pa do re­sto­ra­na u koc­kar­ni­ca­ma gde ih ma­hom mo­gu vi­de­ti oni ko­ji­ma ni­je bit­no u či­jem „zid­nom dru­štvu” obe­du­ju.

So­u­ko­va ana­li­za se, ta­ko, kre­će od Mar­ka Rot­ka i nje­go­ve sli­ke „Be­li cen­tar”, pro­da­te za 72,8 mi­li­o­na do­la­ra, pre­ko pr­ve ver­zi­je „Por­tre­ta dok­to­ra Ga­šea” Vin­sen­ta van Go­ga, ku­plje­ne za 82,5 mi­li­o­na do­la­ra, i „Por­tre­ta Ade­le Bloh-Ba­u­er I” Gu­sta­va Klim­ta, ko­ji je do­sti­gao ce­nu od 87,9 mi­li­o­na do­la­ra (ka­sni­je pre­pro­dat za 150 mi­li­o­na do­la­ra), pa do de­la Pa­bla Pi­ka­sa „Akt, ze­le­no li­šće i bi­sta”, ko­je je pla­će­no 106,5 mi­li­o­na do­la­ra. 

Mi­mo po­da­ta­ka iz ovog ostva­re­nja de­si­le su se po­tom, u do­me­nu zva­nič­ne, jav­ne auk­cij­ske pro­da­je, ka­ko pre­ci­zno be­le­že „Bi­znis in­saj­der” i Ju­ro­njuz, akvi­zi­ci­je ko­je nad­ma­šu­ju po­sled­nju na­ve­de­nu su­mu. „Pla­sto­vi” Klo­da Mo­nea pro­da­ti su ne­dav­no za 110,7 mi­li­o­na do­la­ra i sli­ka je po­sta­la, ujed­no, ka­ko tvr­di „Sa­de­bi”, i naj­sku­plje de­lo me­đu im­pre­si­o­ni­sti­ma, dok je sklptura Alberta Đakometija „Čovek koji pokazuje prstom” prodata za 141,3 miliona dolara. Rad Fren­si­sa Bej­ko­na „Tri stu­di­je Lu­si­ja­na Froj­da” ko­štao je 142,4 mi­li­o­na do­la­ra, „Le­že­ći akt” Ama­dea Mo­di­lja­ni­ja pla­ćen je 170,4 mi­li­o­na do­la­ra, a za „Že­ne iz Al­ži­ra” Pa­bla Pi­ka­sa iz­dvo­je­no je 179,4 mi­li­o­na do­la­ra. U pri­vat­nim tran­sak­ci­ja­ma ko­je su zabeležene do­stig­nu­ti kraj­nji iz­no­si bi­li su i ve­ći, pa se ta­ko u op­se­gu od 200 pa do 300 mi­li­o­na do­la­ra na­la­ze Džek­son Po­lok i nje­go­va sli­ka „Broj 17A”, rad Po­la Go­ge­na „Ka­da ćeš se uda­ti”, „Kar­ta­ši” Po­la Se­za­na i de­lo „Raz­me­na” Vilema de Kuniga. 

Klod Mone, „Plastovi”, 1890.

A on­da je do­šla 2017. i svi do ta­da po­stig­nu­ti re­kor­di su pre­va­zi­đe­ni – za „Sal­va­to­ra Mun­di­ja”, ko­ji je pri­pi­san ni­kom dru­gom do Le­o­nar­du da Vin­či­ju, oko če­ga se i dan-da­nas još ro­je sum­nje u struč­nim kru­go­vi­ma, ku­pac či­je je ime bi­lo skri­ve­no, ma­da se po­tom spe­ku­li­sa­lo da se ra­di o jed­nom od arap­skih prin­če­va, odvo­jio je 450 mi­li­o­na do­la­ra. Za­i­sta je to bi­la sen­za­ci­ja. 

Svi ve­li­ka­ni ko­ji su po­bro­ja­ni ni­su me­đu ži­vi­ma, ali su se na po­čet­ku tek­sta po­me­nu­ti Kuns i re­no­mi­ra­ni Dej­vid Hok­ni po­bri­nu­li da me­đu umet­ni­ci­ma ko­ji su još ak­tiv­ni de­ša­va­nja ta­ko­đe ne bu­du ma­nje za­pa­že­na. Njih dvo­ji­ca sme­nju­ju se na me­stu naj­pla­će­ni­jeg auto­ra u ovoj ka­te­go­ri­ji, po­što je pre pro­da­je Kun­so­vog „Ze­ca” Hok­ni­je­vo de­lo „Por­tret umet­ni­ka (ba­zen s dve fi­gu­re)” bi­lo do­sti­glo ce­nu od 90,3 mi­li­o­na do­la­ra, pri če­mu je bit­no re­ći da je Kuns od 2013. go­di­ne pa do ta­da bio na pr­vom me­stu jer je nje­gov „Pas od ba­lo­na (na­ran­dža­sti)” bio ku­pljen za 58,4 mi­li­o­na do­la­ra, dok se iza nje­ga na­la­zio Ger­hard Rih­ter, či­ji je rad „Ap­strakt­na sli­ka” za­vre­deo 46,3 mi­li­o­na do­la­ra. 

– I na­ši umet­ni­ci ima­ju svo­je me­sto u ovoj pri­či, a po­seb­nu po­zi­ci­ju za­u­zi­ma Pa­ja Jo­va­no­vić, či­je je de­lo „Dva ba­ši­bo­zu­ka is­pred ka­pi­je”, a reč je o iz­ra­zu ko­ji se od­no­si na do­bro­vo­ljač­ku gar­du osman­ske voj­ske, pro­da­to pro­šle go­di­ne za po­za­ma­šnu su­mu od tač­no 531.375 evra, što je bi­la tri pu­ta ve­ća svo­ta od pred­vi­đe­ne (pro­ce­na se kre­ta­la iz­me­đu 114.000 i 171.000 evra) – is­ti­če Dra­go Ra­ko­če­vić, isto­ri­čar umet­no­sti iz be­o­grad­ske Ar­te ga­le­ri­je, naš po­moć­nik u na­me­ri da u ovom kon­tek­stu po­zi­ci­o­ni­ra­mo srp­ske auto­re. 

Ovo ne­ve­li­ko ulje na dr­ve­noj plo­či (46 pu­ta 35 san­ti­me­ta­ra) po­nu­đe­no je bi­lo u „Sa­de­bi­ju” u ka­te­go­ri­ji ori­jen­ta­li­sta, a po iz­no­su je pla­će­ni­je od nje­go­vog „Ukro­ti­te­lja zmi­ja”, ko­ji je pre oko dve de­ce­ni­je ku­pljen za 169.580 evra. Tre­ba­lo bi po­me­nu­ti Ma­ri­nu Abra­mo­vić, či­ja je fo­to­gra­fi­ja per­for­man­sa „Umet­nost mo­ra bi­ti le­pa, umet­nik mo­ra bi­ti lep” pro­da­ta 2015. za 327.040 evra, pre me­sec da­na „Po­lja­ci” Mi­o­dra­ga Da­da Đu­ri­ća pla­će­ni su 112.500 evra, a tu je i Vla­da Ve­lič­ko­vić, či­je je ulje na plat­nu pod na­zi­vom „Ro­đe­nje” u mar­tu ove go­di­ne po­sti­glo svo­tu od 46.800 evra. Go­di­na­ma una­zad po za­vid­nim ce­na­ma pro­da­va­na su i dela Sa­ve Šu­ma­no­vića, Pe­tara Do­bro­vića, Na­de­žde Pe­tro­vić…

Paja Jovanović,„Dva bašibozuka ispred kapije”, 1887/1888.

A ko su kup­ci ra­do­va na­ših stva­ra­la­ca?

– Ra­di se o auk­ci­ja­ma van gra­ni­ca na­še ze­mlje i kup­ci su uglav­nom, na na­šu ža­lost, stran­ci. Sva­ka­ko su to lju­di ko­ji su pro­fi­li­sa­ni u sve­tu ko­lek­ci­o­nar­stva i zna­ju tač­no šta tra­že. To su, če­sto, i po­je­din­ci ko­ji su vla­sni­ci ve­li­kih kom­pa­ni­ja i ko­ji pra­ve svo­je zbir­ke, one su vr­lo bo­ga­te i ra­zno­li­ke po iz­bo­ru umet­ni­ka. Po­sto­je i na­ši ko­lek­ci­o­na­ri ko­ji se bo­re na tr­ži­štu i uče­stvu­ju u nad­me­ta­nji­ma, ali je naj­ve­ro­vat­ni­je da u jed­nom tre­nut­ku mo­ra­ju da od­u­sta­nu jer ne mo­gu da is­pra­te tak­mi­če­nje do kra­ja – ka­že naš sa­go­vor­nik, a mi ga pi­ta­mo još i to da li bi bio pra­vi po­tez da se u bor­bu za Jo­va­no­vi­će­vo de­lo uklju­či­la i ne­ka do­ma­ća mu­zej­ska in­sti­tu­ci­ja.

– Ta­kva re­ak­ci­ja, da se do­go­di­la, sva­ka­ko bi spa­da­la u do­men po­želj­nog, po­seb­no bi bi­lo od ko­ri­sti da se kre­ta­nja na auk­ci­ja­ma pra­te i da se re­a­gu­je, a bi­lo bi od iz­u­zet­nog zna­ča­ja ka­da bi se do­šlo do to­ga da je na go­di­šnjem ni­vou mo­gu­će pla­ni­ra­ti i bu­dže­te ko­ji mo­gu da obez­be­de bar uče­šće u tr­ci za ne­ko od de­la srp­skih ce­nje­nih umet­ni­ka. Na taj na­čin i sa­ma in­sti­tu­ci­ja na se­be bi pri­vu­kla pa­žnju, to bi bio i do­bar mar­ke­tin­ški po­tez, a bio bi i znak da je na­ša dr­ža­va uči­ni­la na­por da osvo­ji ne­ko od de­la lju­di ko­ji nas na naj­bo­lji na­čin pred­sta­vlja­ju u sve­tu – do­da­je Ra­ko­če­vić i na kra­ju na­gla­ša­va da po­sve­će­no ko­lek­ci­o­nar­stvo naj­pre po­či­va na zna­nju i upu­će­no­sti u svet umet­no­sti, a po­tom i na ose­ća­ju za le­po ko­ji se, na­rav­no, raz­li­ku­je od po­je­din­ca do po­je­din­ca. 

Za­to ko­lek­ci­je i je­su je­din­stve­ne i go­vo­re mno­go o sa­mom vla­sni­ku, či­ja vi­zu­ra mo­že bi­ti pod­sti­caj za de­la­nje onih ko­ji do­bi­ju pri­li­ku da u sa­ku­plje­nim pri­mer­ci­ma bar na­krat­ko uži­va­ju. 


Komentari3
34925
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko
Sve što može da se kupi parama nije umetnost.
ObicnaBaba
Kad bi Vas neko pitao ZASTO kupujete umetnicko delo(ili uopste dela) sta biste mu Vi rekli, da pomognete umetniku, da ga STALNO gledate, da ga pokazujete vasem okruzenju, ili kao vrednu robu-nekretninu zlu ne trebalo da ga unovcite. Ja bih da ga gledam , ali ova prikazana nisu lepa i nemaju poruku, za mene vrednost dela odredjuje lepota i poruka.
padre
Nisam znao, da i u umetnosti postoje rekordi!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja