Prošlo je više od nedelju dana otkako je postavljen vojni pontonski most do Velikog ratnog ostrva, ali Lido i dalje ne radi punom parom. Nestabilni vremenski uslovi svakako su doprineli manjoj poseti, ali utisak je i da čuvena zemunska plaža još nije potpuno spremna za ono što sledi kad upeče zvezda.

Šućmurasto vreme, a i radni dan uticali su na to da je u petak u ranim popodnevnim satima na ostrvu bilo tek stotinak posetilaca. Neki od njih nisu skrivali nezadovoljstvo što mnogi od obećanih sadržaja još ne funkcionišu.

Tereni za fudbal i odbojku nisu potpuno spremni za okršaje na pesku, a i sama plaža ne deluje baš impresivno. Doduše, još nema ni pravih kupača jer je Dunav leden. Osoblje instaliranog kafe-restorana se uigrava za predstojeće gužve, a cene pića ne razlikuju se mnogo od onih na kopnu.

Što se tiče „Zelenila”, ovo preduzeće je odlično obavilo svoj posao kada je reč o košenju trave, međutim utisak je da su omanuli kod parkovskog mobilijara – drveni stolovi i klupe koji su preživeli zimu u očajnom su stanju, a i čini se da ih nema dovoljno.

Ako se nešto ne promeni u narednim nedeljama, može se očekivati pravi „rat” posetilaca za mesto u dubokoj hladovini iznad plaže. Lekarska ekipa Doma zdravlja „Zemun” smeštena je u ruiniranoj drvenoj kolibi i prosto je za ne verovati da će tu ostati do kraja sezone.

Tuševi sa tehničkom vodom su postavljeni, ali im pristup zbog džombastog terena nimalo nije lak i bezbedan. Opšti utisak je da se jedna od najlepših dunavskih plaža još priprema za takozvani špic sezone i čini se da je jedino što je potpuno spremno – most.

A taj most već godinama izaziva suprotstavljena osećanja kod dve grupe sugrađana – one većinske, u koju spadaju svi oni zadovoljni što im je omiljena plaža postala lako dostupna, i one malobrojnije, sastavljene od čamdžija parkiranih nizvodno od pontona jer ih sada put do Lida vodi skroz oko Ratnog ostrva.