četvrtak, 22.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:13

Beograđani odlučuju o sudbini Starog savskog mosta i nasledniku „Staklenca”

Za uređenje dve lokacije – dela Trga republike i budućeg parka od Beton hale do Pančevačkog mosta i o zelenom mostu preko Save glasaće žitelji prestonice u anketi koju će sledećeg meseca organizovati grad
Autor: D. Mučibabić, D. Aleksićponedeljak, 15.07.2019. u 13:00
Тржни центар на Тргу републике биће порушен (Фото А. Васиљевић)

Za tri gradska projekta sledećeg meseca biće organizovane tri ankete. O sudbini Starog savskog mosta, lokaciji na Trgu republike koju zauzima tržni centar „Staklenac” i sadržajima koji će oplemeniti budući linearni park izjašnjavaće se Beograđani i njihove želje neće biti ignorisane, tvrdi Marko Stojčić, gradski urbanista. Glasanje će biti sprovedeno ili na portalu grada ili na namenski napravljenoj stranici na Fejsbuku, a učesnici ankete osim pitanja imaće i grafički prikaz i orijentacionu vrednost svakog projekta.

– Građani će odlučiti da li će tramvajski most biti preseljen u Blok 70 kao veza sa Adom Ciganlijom ili će hteti da ga izmestimo na Ušće i koristimo kao skulpturu u kojoj će se naći ugostiteljski i kulturni sadržaji. Ako bude na Ušću, gradićemo pešačko-biciklistički most u Bloku 70 u produžetku Omladinskih brigada i ispod dela te ulice bila bi podzemna garaža. U anketi na Trgu republike ponudićemo 10 kulturnih namena za objekat koji bi trebalo da se gradi. Pet ideja sa najviše glasova naći će se u budućem zdanju. Beograđani će izabrati 10 sadržaja za linijski park, prostor između Beton hale i Pančevačkog mosta, a deset arhitektonskih timova koji budu projektovali taj park moraće da uvaže predloge građana – objašnjava Stojčić.

Beogradski linearni park trebalo bi da bude sličan Zarjadje parku u Moskvi i Haj lajnu u Njujorku (Fotografije sajt „Diler Skofidio i Renfra”)

Uključivanje građana u proces urbanističkog planiranja na ovaj način može se čitati kao odgovor gradskih vlasti na brojne pritiske i proteste mahom žitelja Starog grada nezadovoljnih širenjem pešačke zone i obnovom parka na Topličinom vencu. Ovaj pomak imaće smisla jedino ukoliko bude obaveza bez presedana – da svaki investitor pre nego što počne gradnju o tome obavesti svoje komšije i zatraži njihovo mišljenje. A ne da gradilišnu tablu krije kao zmija noge ili je čak i falsifikuje, zida bez dozvole, zbog nestručnog izvođenja radova oštećuje imovinu suseda, projekat menja u hodu gruvajući više spratova nego što plan za taj deo grada dozvoljava...

„Staklenac” privremeno tri decenije

„Staklenac” je podignut na osnovu privremene građevinske i upotrebne dozvole sa rokom trajanja od deset godina kao zamena za druge privremene objekte – metalne kioske koji su do 1988. godine bili na tom mestu. U to vreme rekonstruisano je i Narodno pozorište jer je trebalo ulepšati grad za samit Pokreta nesvrstanih 1989. godine. Izgradnja TC „Trg republike” poverena je „Enos Energoprojektu” koji je finansirao taj posao, bio izvođač i projektant objekta sa staklenom fasadom. Lokali su prodavani za po 4.000 tadašnjih nemačkih maraka. Godinama se nagoveštavalo rušenje „Staklenca”, a da vlasnici lokala, kako tvrde, nikada nisu dobili zvanično obaveštenje da će on biti sravnjen sa zemljom. Zvanična potvrda da će staklene noge tržnog centra popucati stigla je pre četiri godine pobedničkim rešenjem urbanističko-arhitektonskog konkursa za uređenje Trga republike koje na tom mestu predviđa kulturno zdanje od oko 15.000 kvadrata sa galerijama, knjižarama i salama za konferencije, dok bi ispod njega trebalo da bude garaža sa 500 parking mesta. Bez obzira na to što arhitekte na toj lokaciji nisu predvidele operu ili balet, u avgustu 2017. tadašnji gradski urbanista Milutin Folić nagovestio je da su u igri „opera, balet i galerija pa čak i kombinacija nekih od tih sadržaja. Ta vest tada je obradovala zagovornike inicijative stare pola veka da se na tom mestu nađe baš takav objekat. Za to se borilo i Udruženje „Opera na Trgu republike” sa Živanom Saramandićem na čelu. Ono je prihvatilo projekat arhitekte Milana Pališaškog koji je na Platou Zorana Đinđića predviđao i galeriju i operu. Zdanje opere, prema njegovoj zamisli, imalo bi scenu, gledalište i garderobu i bilo bi povezano podzemnim prolazom sa Narodnim pozorištem. Novije ambicije za prostor današnjeg Platoa Zorana Đinđića i „Staklenca” u fokus su stavile galeriju za koju je pre 16 godina organizovan konkurs, a opera je odbačena jer se smatralo da je prostor nedovoljno velik za takvu zgradu. Pobednički rad podigao je medijsku prašinu i sukobio arhitekte i zato ne čudi što se rešenje za taj deo Trga republike traži duže od šest decenija.

Ovaj pomak u urbanističkom planiranju imaće smisla jedino ako bude obaveza bez presedana – da svaki investitor pre nego što počne gradnju o tome obavesti svoje komšije i zatraži njihovo mišljenje

Linearni park i nadmetanje domaćih biroa

Američka kompanija „Diler Skofidio i Renfra” koja je početkom godine bila u igri za izradu master plana za budući linearni park od Beton hale do Pančevačkog mosta mogla bi da bude konsultant, ali ne i glavni igrač u poslu, saznaje „Politika”. Projekat od 47 hektara biće podeljen na deset celina i svaku od njih razrađivaće 10 srpskih biroa sa arhitektama mlađim od 40 godina. Doniraće ga Novak Đoković, Milan Beko, Svetska banka i UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj). Interes da učestvuju u ovom poslu najpoznatiji srpski sportista i biznismen imaju jer Đoković poseduje Teniski centar „Novak” na trasi budućeg parka, a Beko Luku Beograd čiju transformaciju godinama najavljuje i ne može da započne dok ne okonča spor oko vlasništva nad zemljištem koji vodi sa gradom.

Novi lučni most spojiće levu i desnu obalu Save

Za sređivanje oko pet kilometara uz obalu Save i Dunava grad nije raspisao konkurs, ali svojevrsna utakmica biće organizovana kada je reč o izboru domaćih biroa koji će oplemeniti buduću rekreativnu i zabavnu zonu.

Beogradski linearni park trebalo bi da bude sličan „Haj lajnu” u Njujorku koji su potpisali „Diler Skofidio i Renfra” pretvarajući u park napuštenu deonicu centralne njujorške pruge na zapadnoj strani Menhetna u dužini od oko tri kilometra, a godišnje ga poseti nekoliko miliona ljudi. Taj arhitektonski biro, između ostalog, rekonstruisao je i „Zarjadje” park u centralnom delu Moskve.

Od spratnog ozelenjenog mosta do selidbe na novu lokaciju

Selidba Starog savskog mosta i gradnja novog i većeg lučnog na njegovom mestu neće biti ovog leta iako je prošle godine najavljivano da će taj posao početi čim se uspostavi tramvajski saobraćaj preko Mosta na Adi. Od gradnje novog mosta se nije odustalo, ali ona kao i selidba Starog savskog mosta neće početi pre 2020. Podizanje novog lučnog mosta sa više saobraćajnih traka finansiraće preduzeće „Beograd na vodi”. Izrada planskog dokumenta, tehničke dokumentacije za novi most i rekonstrukciju starog je u toku, što takođe finansira „Beograd na vodi”.

Da će Stari savski promeniti izgled, odnosno da će on biti „obnavljan” postalo je izvesno 2016. kada je tadašnji gradonačelnik Siniša Mali, inspirisan posetom Teheranu, najavio da će poput Mosta prirode u glavnom gradu Irana preuređeni lučni Savski most imati dva nivoa, više traka i da će biti ozelenjen. Mali je tada uveravao da će biti sačuvan prepoznatljiv zeleni luk i da će obnova mosta početi 2017. Ali umesto toga, pomerani su rokovi za početak radova i menjani planovi.

Stari savski most (Foto D. Jevremović)

Početkom 2017. jasno je bilo da će biti uklonjen stari most i da će se graditi novi na njegovom mestu. Tada je i najavljeno da će stari biti isečen i preseljen u delovima na novu lokaciju – Zemun ili Adu Ciganliju. Gradski oci navodili su da je gradnja novog mosta neophodna jer su stubovi starog podignuti na drvenim šipovima, a sporan im je bio i plovni put. Stručnjaci, čije su sugestije nadležni ignorisali, ukazivali su da je i Venecija podignuta na takvim stubovima pa nije potonula, kao i da čelični mostovi mogu lako da se proširuju. U međuvremenu, grad je organizovao izjašnjavanje građana o tome gde bi voleli da se stari most preseli. Odluka je, prema tvrdnjama gradskih otaca, bila najbliža tome da on bude veza Novog Beograda i Ade Ciganlije.

Početkom 2018. najavljeno je i da će CIP do kraja te godine završiti idejno rešenje za novi most, ali i da će u međuvremenu da utvrdi najbolji način za demontažu Starog savskog mosta, njegovo čuvanje i preseljenje.

U više navrata 2018. neumorno se pričalo da će selidba starog mosta i početak radova na novom krenuti čim se Most na Adi osposobi za tramvaje. Rok za završetak tramvajskih šina na najmlađem savskom mostu je ispoštovan, ali uoči završetka tih radova postalo je izvesno da će se još sačekati sa gradnjom novog lučnog savskog mosta i selidbom starog.


Komentari9
0360b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mihailo
Ne dirajte most ! To je jedini sačuvan most koji je izgradio Wehrmacht, i samim tim je od velike istorijske i kulturne važnosti
Priznanje učitelju Zariću kao i M.Pupinu
Gde god da most bude prebačen zaslužuje da ponese ime " Most učitelja Zarića " ili neki sličan naziv koi sadrži ovo prezime i direktno asocira na podvig tog čoveka ( ovako predloženo moguće je da izgleda i najjednostavnije?) . Govorilo se od zlonamernih, da okupatorima u Bgd u drugom ratu nije pretila nikakva opasnost. Ovaj Beoograđanin spasao je most po cenu ugrožavanja sopstvenog života od miniranja snaga III Rajha u povlaćenju.
Београђанин, један од многих
Одлучивао сам да ли ћемо Савски Амфитеатар поклонити арапима, као и ПКБ. Одлучивао сам да ли ћемо аеродром поклонити французима. Одлучивао сам да превоз у Београду наплаћују турци, а метро граде французи. Одлучивао сам да се између Калемегдана и приватног тржног центра гради жичара. Ако сам у свему овоме учествовао, мртав трезан, а нисам то сањао, ред је да учествујем и у одлучивању о старом мосту и кокошињцу на тргу.
Milos
Ali nisi nista po tom pitanju uradio a sve te stvari koje si nabrojao su se raspadale i trunule, a ti se nisi ni jednoga trenutka zapitao, zasto nam decenijama zvrji prazan Prokop, Savski amfiteatar ruglo , metrou ni traga ni glasa, prevoz raspadnut sistem. Nego ste se sada svi nasli iznenadjeni, uh kako to? E pa tako. Neko nesto radi, a ti se i dalje cudi. I aerodrom nije poklonjen kao ni PKB. Neistina. I to je tvoj stav, ne mnogih. I proveri malo svoj pravopis. Savski amfiteater.
Preporučujem 2
Ja
A niste pitali sta mislimo.o pesackoj zoni i ukidanju trolejbusa?
Bane M.
Gospodo iz gradske vlasti - OKANITE SE BRE VIŠE OD UŠĆA !!! Pa zar ga niste dovoljno unakazili sa nepotrebnim betoniranjem i preširokim stazama. Kakav bre most na ušću i to još da se pretvori u nekakve kafančine. Pa zar Beograd nema dovoljno kafana, splavova itd. itd.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja