ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:35

Srpski lobista u stranoj štampi

Objavljena knjiga s tekstovima Mihajla Pupina iz američkih novina o srpskoj borbi za slobodu, kao i članci u kojima naš naučnik polemiše i odgovara na izjave u kojima se pominje Srbija
Autor: Mirjana Sretenovićutorak, 16.07.2019. u 21:00
Михајло Пупин (Фотодокументација Политике)

Povodom političke situacije u zemlji svog rođenja, naučnik svetskog glasa Mihajlo Pupin objavio je veliki broj članaka, komentara i osvrta u najpoznatijim američkim dnevnim i nedeljnim listovima i časopisima: „Njujork tajms”, „Vašington post”, „Čikago dejli tribjun”, „Njujork herald”, „Njujork san”, „Filadelfija inkvajer”, „Standard junion”, „Njujork pres”, „Bruklin dejli star”, „Ivning tribjun”...

Ti tekstovi ušli su u dvojezičnu knjigu, na srpskom i engleskom, „Mihajlo Idvorski Pupin: tekstovi u američkoj štampi 1912–1920.”, a priredili su je prof. dr Đorđe N. Lopičić i Miroslav Stanković u izdanju Gradske biblioteke iz Novog Sada, u prevodu Rendala Mejdžora. Stanković je priredio i ilustrovanu Pupinovu autobiografiju, integralnu verziju, objavivši je pod nazivom „Od useljenika do pronalazača”, u izdanju „Istok filma”.

„Vlada Kraljevine Srbije imenovala je 1912. Mihajla Pupina (1854–1935) za počasnog konzula Srbije u Njujorku, sa zadatkom da kod zvaničnih američkih organa zastupa interese Kraljevine Srbije u borbi za oslobođenje od turskog ropstva, ka i nastupajuće agresije Austrougarske na Srbiju”, naveo je Đorđe N. Lopičić, autor predgovora. U knjizi nisu svi Pupinovi članci, nego samo oni koje su priređivači pronašli, i oni u kojima se izveštava o Pupinovim zaslugama.

Prema Lopičićevim rečima, početkom 20. veka američka javnost bila je neobaveštena o Kraljevini Srbiji, iako su diplomatski odnosi bili uspostavljeni još 1881. godine. Zato su, kako dodaje, članci Pupina, najvećeg srpskog lobiste svih vremena u borbi za nezavisnost tadašnje Srbije, u američkoj štampi bili od prvorazredne političke, diplomatske, ekonomske i humanitarne važnosti i koristi.

Mihajlo Pupin je pisao o turskoj feudalnoj tiraniji, balkanskoj revoluciji i njenim posledicama po Austriju, panslovenskom pokretu... U tekstu „Austrija je kriva” 1914. u „Njujork tajmsu” istakao je njeno „nepodnošljivo i arogantno” ponašanje:

„Bosna, Hercegovina, Dalmacija, Hrvatska, Slovenija i Banat, svi su propatili zbog austrijske nadmenosti i pohlepe. Donekle je zbunjujuće nazivati starosedeoce ovih zemalja Srbima – oni su Srbi u širem smislu. U ovom smislu je i mladi student od čije su ruke pali nadvojvoda i vojvotkinja bio Srbin, ali on je nesumnjivo poreklom Bosanac, a ne Srbin. Zamislite kako svest o nepravdi prema njihovoj zemlji deluje na umove ovih mladića podložnih uticajima. Oni osećaju patnju svog naroda – ekonomsko ugnjetavanje, teret poreza itd. Ljudima je bilo bolje pre nego što je Austrija obezbedila da joj BiH pripadne Berlinskim primirjem 1878. Onda su imali nešto malo slobode što se zemlje tiče. Sad starica ne može da ode u šumu i nakupi naramak granja za vatru, a da se ne izloži hapšenju i teškoj kazni. Ne, drvo se prvo otpremi u Beč, a onda ga vrate u Bosnu i prodaju seljaku po deset ili petnaest puta višoj ceni.”

Zrelim ljudima je jasno, zaključuje Pupin, da se ništa ne postiže ubistvom, „ali ako taj mladić večeras stoji u svojoj ćeliji u Sarajevu – on se smeši, on je srećan”. „Njegov poriv je bio da zada udarac u ime svoje zemlje i udario je najviše mesto za koje je mogao da se nada da će ga uspeti dohvatiti... Mogu da ustvrdim da ovaj napad na nadvojvodu nije izveden na nagovor srpske prestonice. U Beogradu i celoj Srbiji svako inteligentan, a naročito studenti, shvataju da bi njihovoj zemlji u očima celog sveta nanela štetu odgovornost da im takvo delo bude stavljeno na ruke”, dodaje naučnik.

U drugom tekstu Pupin naglašava da je Srbija bila u pravu kada je oklevala u odgovoru na ultimatum Austrije jer je „ultimatum samo izgovor, dok je pravi razlog austrijske agresije njena ambicija da osvoji luku u Egejskom moru i kontroliše istočnu obalu Mediterana”.

U tekstu iz avgusta 1914. „Ovdašnji Sloveni obećavaju pomoć Srbiji”, s podnaslovom „Divlje oduševljenje Srbijom – profesor s Kolumbije doveo gomilu do pomame svojom osudom Habzburga”, novinar „Njujork tajmsa” piše da su se Sloveni okupili u Centralnoj operi, u Istočnoj 67 ulici, blizu Treće avenije, i obećali svoju pomoć u novcu, a ako zatreba, i krvi, kako bi pomogli Srbiji u krizi.

„Bio je to po mnogo čemu divan skup. Takvo oduševljenje se retko sreće, a svi su primetili i duboko ukorenjenu mržnju prema Austrougarskoj. Izgledalo je da prof. Pupina svi prisutni znaju lično, a pozdravljali su ga ovacijama od punih pet minuta pre nego što su mu dopustili da zauzme svoje mesto”, navedeno je u ovom članku.

Isti list juna 1915. javlja da se 25 diplomaca s Univerziteta Kolumbija, od kojih su neki s Medicinskog fakulteta, dobrovoljno javilo da otputuju u Srbiju kao ispomoć. To je, piše novinar, obznanio „dr Pupin, profesor matematičke fizike na Kolumbiji, koji je po poreklu Srbin”.

„Ideja je potekla od Pupina, a odziv je bio znatan. Ipak, profesor ne dozvoljava učešće u ovoj ekspediciji nikome ko nije dobio dozvolu svojih roditelja. Svi koji kreću na put su američki mladići. S entuzijazmom su prihvatili priliku da se približe frontu. Naravno, oni neće biti u životnoj opasnosti, ali će moći mnogo da pomognu. Iskustvo će im dobro doći i biće u prilici puno da učine za ranjenike. Ostaće u Srbiji tokom letnjeg raspusta i vratiti se kući za početak zimskog semestra na fakultetu.”

Američka štampa prenosi Pupinove tekstove o Ruzveltu i Vilsonu, o genealogiji dešavanja na Balkanu, emigraciji, tifusu, kao i o Pupinovim naučnim dostignućima. Takođe, Pupin polemiše i odgovara na članke u kojima se pominje Srbija.

Naš naučnik uvek rado podvlači da nije upoznao nijednog Srbina koji integritet i slobodu svoje zemlje nije smatrao neprocenjivom, kao i to da smo mi drevni narod sa značajnom istorijom i velikim uspesima u prošlosti. Povodom njegove smrti „Vašington post” je 1935. objavio da je Pupinov život dokaz da je Amerika obećana zemlja i kako čovek od nauke može da ostane i čovek od vere.

„Dečak s Balkana, bez prebijene pare u džepu, sin nepismenih seljaka, izborio se za svoj put u Sjedinjene Države. Upisao se na Kolumbiju i počeo da dobija nagrade iz grčkog, matematike i rvanja. Nedugo posle toga doktorirao je na engleskom i nemačkom univerzitetu – prvi na dugoj listi. Postao je predavač na matičnom fakultetu, pre 31. godine. Pronalazač svetskog glasa koji je svoj uspeh pripisivao inspiraciji svoje majke i institucijama zemlje koja ga je usvojila. Pupinov kalem će možda učiniti transkontinentalnu telefoniju mogućom, pa ipak njegov pronalazač, najznačajniji ekspert na polju elektromehanike, rekao je Džozefu Baklinu Bišopu: ’Još uvek s verom izgovaram pravoslavnu molitvu, da umrem kao što želim da živim, u Hristovoj crkvi, u njegovoj veri i njegovoj ljubavi.’”


Komentari5
08dd9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Радомир
Веома потребна и корисна књига, али нигде ни речи где може да се купи.
Новосађанин
Радомире, контакирајте издавача - Градску библиотеку из Новог Сада. Вероватно ће вам рећи колика је цена и да ли књига може да се наручи.
Preporučujem 0
Nale
'Bosanac', da li je ovo nacionalnost, ako jeste zanima me kojoj naciji pripada? Isto tako 'Hercegovac'? " У овом смислу је и млади студент од чије су руке пали надвојвода и војвоткиња био Србин, али он је несумњиво пореклом Босанац, а не Србин. " On je poreklom iz Bosne i Hercegovine, i zasto nekoga nazivamo Bosanac ili Hercegovac? Da li se neko zapitao mozda?
mare
Najveci srbin. Tesla je daleko ispod njega. Treba neki grad da dobije ime po njemu, a ne da se sramotimo sa imenom zrenjenin.
miki
@Mare, Vi mora da ste neki genijalac kad rangirate Srbe kao sto su Tesla i Pupin...
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja