sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Čovek kao model sveta

Crtež „Vitruvijev čovek” bio je najvažniji eksponat na izložbi u galeriji akademije u Veneciji, povodom pet vekova od smrti Leonarda da Vinčija
Autor: Biljana Lijeskićsreda, 17.07.2019. u 20:00
Цртеж „Витрувијев човек” из 1487.

Specijalno za „Politiku”
Venecija – Izdvojen u posebnoj vitrini polukružnog oblika, diskretno osvetljen i zaštićen staklom, „Vitruvijev čovek”, originalni najpoznatiji crtež Leonarda da Vinčija, nastao 1487. godine, dominirao je u galerijskoj sali 23 u Akademiji lepih umetnosti, smeštenoj na kanalu Grande, u Veneciji. Ovo veliko delo po značaju, malog formata, vlasništvo akademije, na postavci „Leonardo da Vinči: Čovek kao model sveta”, delovalo je krhko i prozračno. Upravo zato brižljivo se čuva i izlaže isključivo u specijalnim prilikama, baš kao i ovog puta, kada je od aprila do 14. jula, povodom obeležavanja pet vekova od smrti Leonarda (1452–1519), slikara, vajara, graditelja, izumitelja, bilo najvažniji eksponat. Brojni turisti iz svih delova sveta su se tiskali da vide originalna ostvarenja, a obezbeđenje nije dozvoljavalo posetiocima ne samo da upotrebe mobilni telefon već ni da ga drže u rukama.

Akademija je predstavila ovim povodom oko dvadeset pet autografskih listova Da Vinčija, crteže koji dokumentuju njegova naučna istraživanje s proučavanjem proporcija ljudskog tela, botanike, optike, fizike, mehanike, oružja i skica za neke slike, kao što su studije za čuvenu bitku kod Angijarija ili „Sveta Ana, Bogorodica i dete”. Obuhvaćene su bitne faze stvaralaštva renesansnog umetnika i njegovih učenika, počevši od dve studije pastira iz mladosti do tri ženske figura koje se pripisuju francuskom periodu i kraju Leonardovog životnog puta. Većina eksponata je vlasništvo akademije, a neki u manjem broju pozajmljeni su iz inostranih institucija.

Venecijanska akademija s najavom izložbe posvećene Leonardu (Foto: B. Lijeskić)

Zašto je „Vitruvijev čovek” dobio centralno mesto objašnjavaju i kustoskinje Analisa Perisa Torini i Valerija Poleto, ističući da je upravo u ovom delu Leonardo pokazao svoje shvatanje čoveka kao „ogledala univerzuma”, prirode, sveta i izrazio težnju za savršenstvom i harmonijom.

U ovom crtežu je Leonardo uspeo da obuhvati matematiku, religiju, filozofiju, arhitekturu i umetnost, iskoristivši ideje slavnog rimskog arhitekte Vitruvija iz 1. veka pre n. e. kako bi rešio problem kvadrature kruga, metaforično koristeći muškarca kao površinu za oba oblika. Tušem na papiru nacrtao je figuru muškarca u dva položaja koji se preklapaju, s raširenim rukama u jednom i raširenim rukama i nogama u drugom položaju, oko kojih su opisani kružnica i kvadrat. Tako je stvoren čuveni crtež koji se još naziva „Zakon proporcije”. Umetnik je pokušavao da pronađe savršenu vezu između čoveka i prirode i to se vidi u njegovim anatomskim crtežima. Verovao je da sastav ljudskog tela odgovara sastavu svemira.

– Ko ne poznaje vrhunsku izvesnost koju nudi matematika, hrani se zbrkom – govorio je Leonardo. A potom je na „Vitruvijevom čoveku” pokazao kako bi trebalo da izgleda telo muškarca. Recimo, čovekov dlan ima širinu četiri prsta, stopalo širinu četiri dlana, visina čoveka iznosi četiri koraka odnosno 24 dlana, a dužina čovekovih raširenih ruku jednaka je njegovoj visini.

Najpoznatija Leonardova dela su „Mona Liza” i „Tajna večera”, a zastupao je u slikarstvu tehniku „kjaro-skuro” koja je odražavala poseban odnos svetla i senke.

Ove godine čitav svet obeležava 500 godina od smrti Leonarda, a u Italiji se posebno u većim centrima poput Rima, Milana ili Firence održavaju izložbe u njegovu čast. I u manjim italijanskim gradovima su organizovane postavke koje se odnose na istorijski trenutak u kom je slavni umetnik stvarao. Burna je bila istorija italijanskih republika i grofovija u toku renesanse i ona je veoma uticala na Leonardov život. Kada su Francuzi zbacili Ludovika Sforcu, vojvodu u Milanu, umetnik je morao da ode u Veneciju, zatim u Firencu, gde je bio u službi Čezara Bordžije kao vojni arhitekta, potom u Rim, bio je i u službi kralja Fransoa Prvog, a preminuo je u Francuskoj u gradu Amboaz.

U tim periodima radio je na sistemima stvaranja barikada kako bi se zaštitili gradovi, na sistemu promene toka reke Arno, pokušao je da konstruiše mašine koje lete. Napravio je nacrt mosta za sultana Bajazita Drugog, koji ga je odbio smatrajući nemogućim umetnikov plan. Jedna takva postavka s istorijskom tematikom i posebnim osvrtom na Leonardove nacrte zaštite i odbrane gradova održana je u Monfalkoneu u opštinskoj galeriji pod nazivom „Lungo le rotte della Serenissima”, koja govori o uticajima Venecijanaca, Habzburgovaca i Otomana u Furlaniji Julijskoj krajini i projektima koje je Leonardo u tim previranjima stvarao. Mnogi njegovi izumi, neshvaćeni od savremenika, danas se koriste u modernoj tehnologiji, a do naših dana sačuvano je oko sedamdeset slika ovog renesansnog stvaraoca.


Komentari10
966e9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ante Suklepina
Glupo je pozivati se na nauku i univerzitete kao da je to tada postojalo u današnjem obliku.Lekari su tada više ubijali ljude lečeći ih.(čitajte Paracelzusove opise lekara).
Dragoljubpašta
Da li možda,znaš,slučajno, kako se u stvari sada ispituju novi lekovi i koliko ljudi to ne preživi ili ostane....možda ? Koliko se,sada,operacija, bezuspešnih,obavi da bi se uvela neka nova metoda-možda.Da li svi "ispitanici" znaju da su zamorčići?-to je neophodno u medicini.Od tadašnjih univerziteta nastali su ovi sada. Tačan položaj unutrašnjih organa utvrđen je kada je seciran pokojnik koji je prethodno zamrznut-tada! Tada je secirano i zamrznuto oko... u načelu, hvala im.
Preporučujem 0
Sasa Trajkovic
Renesansa ( preporod ) je posebna epoha u istoriji i umetnosti koja je ne samo u lik. umetnostima već i u književnosti ( humanizam) okrenuta NE bogu već čoveku. U Renesansi procvetala je i nauka oslobođena stega religije- dogme. Renesansni umetnik je (homo univerzales) dakle umetnici poput Leonarda ili Mikelanđela oprobali su se u različitim sferama slikarstvo, skulptura, arhitektura čiji je osnov u aritmetici, geometriji i matematici. Dakle delo Leonarda ne treba tumačiti van konteksta vremen
pragmatičar
U svoje vreme Leonardo je bio poznat samo kao ambiciozni vajar( ni to nije odradio kako treba) i konstruktor ratnih mašina, samo to. Slava u drugim oblastima došla je posle nekoliko vekova.
zoran stokic
Renesansni umetnici-inženjeri bili su društveno korisni kao vizionari, sanjari a ne kao oni koji su svoje vizije pretvorali u tehničke naprave. Ustalom takav je on bio i u slikarstvu; bio je član slikarskog ceha 47 g i uradio samo 17 slika (5 nedovršene), on je bio sinonim za umetnika-inženjera koji odugovlači i ne završava započete poslove. Leonardovi rukupisi pokazuju da su sociološki razlozi, nije imao fakultetsko obrazovanje, bio je samouk, bili ti koji su ga onemogućili da da bilo kakav doprinos nauci. Ni talenat, ni hrabrost, ni vrednoća, ni jaka volja ne mogu nadoknaditi zakasnelost u obrazovanju. Umesto naučne epistemologije (bilo koje) umesto naučnim dokazima on se koristi mešavinom objašnjenja i slika. Na 500 strana beležaka iz, na pr, statike nalaze se brojni antiteorijski nesistematski praktični recepri šta i kako uraditi. Iako je govorio da "nema sigurnosti tamo gde se ne može primeniti neka od matematičkih nauka" on se matematikom (osim četiri operacije) nije koristio.
Dragoljub
Zanimljiv opis. Da nije možda, to gledište mastera po bulonjskom receptu? (nije greška bulonjski!)Pa, čoveče, zahvaljujući takvima svet ide napred. Koliko je dela inspirisao Žil Vern, a po nekima je samo "trabunjao".
Preporučujem 1
zoran stokic
Neko iznese empirijisku činjenicu (da Leonadro nije studirao, premda su novi fakulteti već oko 300 god postojali u gradovima Evrope), vama se ta empirijiska činjenica ne dopada i vi tog sagovornika nazovete "stokom" i to u prostoru za "kulturu"! Vas očito umetnost, pa ni Leonardova, nije oplemenila, tužno našta ličimo i u 21 veku...
Preporučujem 3
Prikaži još odgovora
Cane
Leonardo! Kakav je to blistav um bio. Najbolji crtac ikada, velicanstven i neprevazidjen. Uvek kad gledam njegove crteze, pa cak i reprodukcije, podidje me jeza ushicenja i radosti. Nemam reci da to opisem, njegovi crtezi su jednostavno velicanstveni. A kad gledam “Vitruvijevog coveka” oci mi zasuze...Najbolji crtez najboljeg crtaca. Taj velicanstveni crtez je bio, sada je i bice uvek malo parce papira koje predstavlja prozor u nepojmljive, velicanstvene tajne ljudskog postojanja kroz vekove..

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja