Najbolji teniser sveta Novak Đoković poručio je da će zauvek pamtiti finale Vimbldona i pobedu nad Švajcarcem Rodžerom Federerom i opisao ga kao „meč za vek vekova”.

Đoković je posle skoro pet sati igre i dve spasene meč lopte pobedio Federera 7:6 (7:5), 1:6, 7:6 (7:4), 4:6 i 13:12 (7:3) u istorijskom finalu na grend-slemu u Londonu. „Bio je to meč za vek vekova. Meč koji ću doživotno pamtiti i prepričavati svojoj deci. Večna zahvalnost Nebesima što su mi dozvolili da budem deo ovakvog spektakla. U ovom meču je svega bilo. Poštovanje Federeru na velikoj borbi”, objavio je Đoković na društvenim mrežama.

Đoković, u poslednje dve godine osvajač Vimbldona od ukupno svojih pet, kaže da je prethodnih 12 meseci bilo „fascinantno tenisko putovanje”. „Vraćanje tenisu od povrede, želja da se dostigne nivo koji bi mi dozvolio da se takmičim za najveće trofeje u tenisu. Vera u sebe, upornost, posvećenost i velika podrška mojih bližnjih su mi dozvolili da budem ovde danas. Blagosloven sam i veoma sam svestan toga.”

Đoković naglašava da će se truditi da i u budućnosti doživi ovako velike uspehe. „Bilo je zadovoljstvo stvarati istoriju na drevnim terenima Vimbldona i deliti teren ponovo sa legendom našeg sporta. Nastaviću da sanjam da budem deo ovako nezaboravnih trenutaka u budućnosti. Uzgred, trava je bila ukusnija nego ikad”, zaključio je srpski as.

Ovo je prilika i da se podsetimo svih uspeha Novaka Đokovića na vimbldonskoj travi.

2011 – Nadalu nije bilo spasa

Godina Đokovićeve eksplozije. Prethodnu sezonu završio je trijumfom u Dejvis kupu i to mu je otvorilo vidike. Shvatio je da može mnogo više. Tu 2011. počeo je neverovatnom serijom pobeda. Bio je neporažen od prvog meča u sezoni do polufinala Rolan Garosa, kada ga je Federer zaustavio.

Potom je na red došao Vimbldon i svi su se pitali može li Đoković da nastavi tamo gde je stao u Parizu.

Naš tada mladi as je sjajno krenuo, deklasirao Žeremija Šardija prepustivši mu samo šest gemova. U drugom kolu je za nijansu bolje prošao Kevin Anderson, dok je Markos Bagdatis prvi uspeo da otkine set.

A onda dolazi na red još jedan lak meč protiv Mike Lodre, da bi u četvrtfinalu zapretio Bernard Tomić, danas najveći zabušant, ali tada najmlađi četvrtfinalista još od vremena Borisa Bekera. Australijanac hrvatskog porekla ozbiljno je zapretio, izjednačio na 1:1 u setovima, ali je Đoković pobedio sa 7:5 u četvrtoj deonici.

Četvrtfinale je ostalo zapamćeno po jednom drugom meču – Žo-Vilfrid Conga spasao je 0:2 u setovima protiv Federera i eliminisao najvećeg favorita.

Nole je u polufinalu savladao baš Congu posle četiri seta, dok je Rafael Nadal u sličnom duelu bio bolji od Endija Marija.

Rafa je branio titulu, ali u finalu nije imao šansu. Đoković je veličanstveno otvorio meč prepustivši samo pet gemova u prva dva seta. Španac se malo trgnuo u nastavku ali spasa nije bilo – 6:4, 6:1, 1:6, 6:3.

2014 – Federer pao zbog jače Đokovićeve psihe (1)

Posle dva velika vimbldonska razočaranja u prethodnim godinama, poraza u polufinalu od Federera 2012. i u finalu od Marija 2013, Đoković je u zimskoj pauzi angažovao Borisa Bekera da ga psihološki ojača.

Prvi rezultati nisu bili blistavi, Đoković je ostao bez australijske titule posle tri uzastopna trijumfa, Garos mu je opet izmakao i već su se rojile brige da li je angažman Nemca bio pravi potez. Zato je Vimbldon doneo još veću tenziju nego inače.

Nole je na startu deklasirao Andreja Golubjeva ali se u drugom kolu namučio sa Radekom Štepanekom, odličnim drugom i budućim trenerom. Potom je Žil Simon pao u tri seta, baš kao i Žo-Vilfrid Conga, mada je bio i jedan taj-brejk.

Četvrtfinale je donelo najveće iskušenje. Marin Čilić je vodio sa 2:1 u setovima, ali ga je Đoković potom deklasirao dobivši poslednja dva seta sa po 6:2, 6:2.

U polufinalu je rival bio Grigor Dimitrov, svojevremeno juniorski šampion Vimbldona. Bugarin zna da igra na travi, ali ga je Novak dokrajčio u četiri seta sa dva taj-brejka.

I onda prvo finale sa Federerom na Vimbldonu. Istorija je bila u korist Švajcaraca jer je dobio i jedini prethodni meč za pehare na grend-slemovima sa Đokovićem, na Ju-Es openu 2007, i jedini dotadašnji duel na Vimbldonu, dve godine ranije u polufinalu.

A onda se pokazalo koliko je dobar potez bio angažman Bekera. Novak je savladao Rodžera sa 6:7, 6:4, 7:6, 5:7, 6:4, zahvaljujući jačoj psihi u završnici susreta. Sve do pred kraj, delovalo je da je Federer za nijansu bliži tituli, a onda je Đoković odjednom podigao igru i zablistao.

2015 – Lakše do titule nego prethodne godine

U prva tri kola maksimalne pobede protiv Filipa Kolšrajbera, Jarka Niminena i Bernarda Tomića. Osmina finala donosi neverovatan triler protiv Kevina Andersona.

Južnoafrikanac je do vođstva sa 2:0 u setovima došao posle dva veoma neizvesna taj-brejka. Ali kada je već izgledalo da je izgubljen, Nole je, kao i mnogo puta ranije i kasnije, dokazao da ga niko ne sme otpisivati. Preokrenuo je rezultat ne dozvolivši Andersonu ni gram nade u naredna tri seta.

Marin Čilić je bio sledeća prepreka, ali sada je Đoković znao za jadac. Dobio je topovskog servera iz Hrvatske sa tri puta po 6:4.

Kao nagrada je došao polufinalni duel sa Rišarom Gaskeom. Kao što se i očekivalo, Francuz nije imao rešenje za Novakovu sjajnu igru i on se bez problema plasirao u finale, na novi dvoboj sa Federerom.

Ovog puta je bilo lakše nego 12 meseci ranije. Prva dva seta su donela neizvesnu borbu u taj-brejkovima posle koje je rezultat bio izjednačen. A onda je Đoković dodao gas i poslednja dva seta dobio sa 6:4, 6:3.

2018 – U finalu pre finala pao je Nadal

Verovatno turnir najvećeg Đokovićevog iskušenja ali i uzdignuća. Došao je u London posle niza razočaranja uzrokovanih operacijom lakta. Bio je čak ispod dvadesetog mesta na ATP listi. Pokazaće se da je postao najlošije rangirani šampion Vimbldona od Gorana Ivaniševića 2001.

Prvi rival, Tenis Sandgren, lako je ispraćen kući, baš kao i Orasio Sebaljos. A onda je na red došla treća runda protiv Kajla Edmunda, britanskog broja jedan. Težak meč, duel sa publikom, sudijom, bio je pravi katapult ka tituli. Nole je baš na ovom meču izbrusio kvalitet neophodan za naredna iskušenja.

U osmini finala je lako nadigrao Karena Hačanova, u četvrtfinalu nešto teže Keja Nišikorija, a onda je došao na red još jedan meč za pamćenje, finale pre finala. Sa druge strane mreže raspoloženi Rafael Nadal, duel je igran pod krovom i rastegao se u dva dana zbog maratona u drugom polufinalu.

Kao i protiv Federera prekjuče, Đoković je više puta bio na ivici poraza, ali neverovatna mentalna snaga je još jednom došla do izražaja. Srbin je savladao Španca sa 6:4, 3:6, 7:6, 3:6, 10:8 i kao nagradu dobio lako finale u kome je brzo završio posao.

Kevin Anderson se u prva dva seta, još premoren od maratona protiv Džona Iznera, nije ni video, u trećem je dogurao do taj-brejka ali više nije mogao – 6:2, 6:2, 7:6 za Đokovića.

2019 – Finale za tenisku istoriju

Na tek završen šampionat Đoković je došao kao imperator koji zna koliko vredi i koji podanike drži tamo gde im je i mesto. Iako nije osvojio Rolan Garos mesec dana ranije, Srbin za sobom ima tri velike titule i to se videlo na njegovoj igri.

Filip Kolšrajber i Denis Kudla su to osetili na svojoj koži, Hubert Hurkač je uspeo da osvoji set, Igo Amber i David Gofan su pregaženi, a Roberto Bautista je bar malo namučio Đokovića u polufinalu.

O finalu se već sve zna, jedan od najdramatičnijih mečeva za velike titule u istoriji. Novak je ovakvim trijumfom zapečatio svoj status čoveka koji se nikada ne predaje, a Federer možda propustio poslednju šansu za veliku titulu.