nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13

Preminuo akademik Nikola Hajdin

sreda, 17.07.2019. u 16:45
Фото А.Васиљевић

Dugogodišnji predsednik i član Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Nikola Hajdin preminuo je danas u Beogradu u 96. godini posle kraće i teške bolesti, saopštila je SANU.

Inženjer građevinarstva, rođen u gradu Vrbovsko 1923. godine, za dopisnog člana SANU izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine.

Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik u tri mandata - od 2003. do 2015. godine.

Bio je profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, gostujući profesor na Saveznoj visokoj školi (ETN) u Cirihu, gost-naučnik Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije.

Hajdin je bio predsednik Jugoslovenske grupe Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju (IABSE) i član stalnog komiteta te organizacije, predsednik Jugoslovenskog komiteta Međunarodne unije za teorijsku i primenjenu mehaniku, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu i predsednik Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera.

Pored toga, bio je inostrani član Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Liježu, kao i član brojnih stručnih udruženja i komiteta.

Dao je izuzetno značajan doprinos u naučnoj oblasti koja se odnosi na primenu numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, kao i iz oblasti Teorije tankozidnih nosača.

Njegov naučni interes su poslednjih godina predstavljali nelinearni dinamički problemi mehanike, posebno izučavanje udara (impakta) saobraćajnih sredstava na građevinske konstrukcije.

Ovi radovi, pretežno objavljeni u Švajcarskoj, imali su znatan uticaj na zvanične preporuke za proračun mostova, posebno mostovskih stubova na udar u Švajcarskoj.

Objavio je preko 230 radova (od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima ).

Među njegovim delima izdvajaju se železnički most sa kosim zategama preko reke Save u Beogradu (sa Lj. Jevtovićem, 1979), drumski most sistema grede sa kosim zategama preko reke Dunava u Novom Sadu (1981), lučna brana „Glažnje” u Makedoniji (1967) i veliki most sa kosim zategama preko reke Visle u Poljskoj.

Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada.

„Bio je veliki mostograditelj, van Akademije i u samoj Akademiji”, istakli su iz SANU, prenosi Tanjug.


Komentari6
8bb38
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milovan Savija
Večna slava,,i vi ćete ostati večni ..Kao profesor i kao čovek ...
klofuta vid
Nikola I Georgije HAJDIN....dva moja profesora davne 1974 godine.
Nenad
Večna Vam slava i hvala dragi Profesore. Imao sam sreću da uz Vašeg brata pok.Nikolu naučim puno korisnih stvari . Počivajte u miru Božijem
vojislav
Slava ,jednom od najvecih srpskih a i svetskih gradjevinskih strucnjaka.Pocivaj u miri.
Popovic Zoran
Dragi profesore, bio si legenda Gradjevinskog fakulteta zajedno sa svojim bratom Nikolom. Neka ti je laka zemlja.
Dragan Djordjevic
bratom Georgijem
Preporučujem 9

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja