sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Naš čovek u srcu humanitarne misije

Autor: Olga Jankovićsreda, 17.07.2019. u 20:55
Ђура Лакић (Фото књига „Панчево у мом срцу”)

Kemal spremao se da se zbog situacije nastale posle Balkanskih ratova, vrati u rodni Istanbul, a Pančevac, magistar farmacije Đura Lakić kupio je njegovu apoteku uz pomoć svojih prijatelja, ugledne beogradske porodice Bajloni. Posao je brzo razvio i kada je pomislio da će u Bitolju godinama ostati, izbio je Prvi svetski rat.

Sve do oktobra 1915. Lakić ipak nesmetano radi, a onda se ratna situacija pogoršala za Srbe. Vojska se povlačila preko bespuća Albanije, a Đura pridružio svojoj braći. Imao je samo toliko vremena da kofer napuni neophodnim stvarima, zaključa apoteku i nađe se u jednom od poslednjih vozova za Solun.

U živopisnom lučkom gradu na obali Egejskog mora sreće se sa velikom grupom zemljaka i tu ukrcava na francusku lađu koja je naše nevoljnike trebalo da odvede u Bizertu. Na putu, Đura je sa svojim saputnicima i sapatnicima doživljava i prvo vatreno krštenje – napad neprijateljskog sumarena, a samo zahvaljujući iskustvu kapetana, njihova lađa veštim manevrima, izbegava potapanje i srećno stiže na odredište.

Već, mesec dana kasnije, on je na palubi druge francuske lađe, kojom su mnogi srpski đaci i studenti prebačeni u Marselj, a odatle shodno svojim kvalifikacijama, biva poslat u centralu Međunarodnog Crvenog krsta u Ženevi.

Veliki rat se širio evropskim kontinentom, a organizacija imala pune ruke posla pružajući pomoć ranjenicima i izbeglicama na svim stranama. Najpre se radilo na obezbeđivanju hrane, lekova i sanitetskog materijala, za šta je Lakić ponajpre bio zadužen pored kolega iz drugih zemalja. 

No, od prvih dana rata, u sedište organizacije svakodnevno su pristizala i pisma u kojima je rodbina tražila informacije o svojim srodnicima, nestalim i zarobljenim vojnicima. Najpre je na njih odgovarala nekolicina članova Komiteta, ali se broj upita toliko uvećao, da je od nekoliko desetina dnevno narastao na više hiljada.

Komitet zato, avgusta 1914. godine, osniva Međunarodnu agenciju sa zadatkom da uspostavi kontakte između ratom razdvojenih ljudi – vojnih i civilnih zarobljenika, izbeglica na okupiranim teritorijama i njihovih porodica.

Služba je bila organizovana u 14 nacionalnih sekcija, među kojima i ona za Srbiju u kojoj je pripomagao i junak ove priče. Tako je tokom rata učestvovao i u sačinjavanju kartica sa podacima o dva miliona zarobljenika – vojnog i medicinskog osoblja i civila prvenstveno sa zapadnog, rumunskog i srpskog fronta, među kojim su bile i poznate ličnosti, poput tada kapetana Šarla de Gola, koji je pao u nemačko zarobljeništvo kod Verdena 1916. godine. 

U Srpskom Crvenom krstu, Lakić je kad god mu je vreme dozvoljavalo od redovnog posla oko prijema, sortiranja i distribucije lekova i drugog medicinskog materijala, pripomagao na propuštanju ogromnog broja pisama koja su stizala od vojnika sa frontova  i dalje upućivana u okupiranu Srbiju. Sećajući se tih dana, zabeležio je „da su nekada ti dirljivi sadržaji putovali nedeljama, pa i mesecima, a mnogi nikada nisu ni stigli do onih kojima su pisani”...

Završetak rata, 11. novembra 1918. godine Đura Lakić dočekao je u sedištu svetske humanitarne organizacije u Ženevi, kada se sa prvim putnicima zaputio u svoju novu domovinu – Kraljevinu Srba Hrvata i Slovenaca. Godinama docnije opet je držao apoteku, ali u Pančevu...


Komentari1
73a35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan
Neko peške preko Albanije, a neko vozom do Soluna! Što reče Karadjordje u Crnom Gruji: "Neki ćete da poginete, a neki ćemo da se vratimo"!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja