četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Kako da srpska hrana stigne na strane police

Međunarodni sajam visokokvalitetne hrane uskoro će u Beogradu okupiti oko stotinu izlagača. – Dobra prilika da sagledamo gde smo u odnosu na konkurenciju
Autor: Ivana Albunovićčetvrtak, 18.07.2019. u 20:00
(Фото А. Васиљевић)

Za većinu proizvođača hrane u Srbiji međunarodni sajmovi su preveliki trošak, zbog čega je „Belgrejd fud šou”, koji će biti organizovan u oktobru, velika podrška njihovom razvoju, izjavio je sekretar Udruženja za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Veljko Jovanović, najavljujući ovu manifestaciju.

Kako je preneo Tanjug, domaći proizvođači, kao i oni iz regiona, imaće priliku da predstave svoje proizvode inostranim kupcima na ovom međunarodnom sajmu visokokvalitetne hrane, koji je prvi put u glavnom gradu bio organizovan prošle godine i okupio oko 80 izlagača. Reč je o jedinstvenoj hrani, neobičnim kombinacijama tradicionalnih i inovativnih proizvoda, koja je sve traženija na svetskom tržištu.

Prema najavama, na ovogodišnjoj manifestaciji očekuje se učešće sto najboljih srpskih i regionalnih proizvođača hrane visoke vrednosti. Predstavnik Asocijacije za promociju srpske hrane Miloš Pejčinović rekao je na konferenciji za novinare da treba raditi više na tome da se izgradi brend i imidž Srbije u ovom sektoru. – Postoje veliki potencijali koji su neiskorišćeni. Jedan od takvih je potencijal visokokvalitetna hrane. Mnogo može da se uradi na tom polju – istakao je Pejčinović.

Rezultati prošlogodišnjeg sajma, kako ističu organizatori, bili su dobri, održano je 130 sastanaka na kojima su postignuti dogovori koji su doprineli da se srpski proizvodi nađu na policama inostranog tržišta. – Ove godine očekujemo još bolje rezultate, više izlagača, kupaca i posetilaca – navodi Pejčinović za ovu agenciju.

Direktor USAID projekta za konkurentnu privredu Aleksandar Pavlović rekao je da su ovakvi međunarodni sajmovi izuzetno važni za promociju domaće prehrambene industrije, ali i da se sagleda gde se Srbija nalazi u odnosu na svetske trendove i tendencije u ovoj industriji.

Inače, Američka agencija za međunarodni razvoj planira da, do 2021. godine, u jačanje prehrambeno-prerađivačke industrije u Srbiji (kroz četvorogodišnji projekat) uloži oko 12 miliona dolara. Do sada je, prema nezvaničnim informacijama, investirano oko polovina predviđenog novca.

Prema ranijim ocenama ova industrija u Srbiji izuzetno je razuđena i ima problem sa poznavanjem tržišta, identifikacijom kupaca, trendova i usklađivanjem sa potrebama tržišta.

Ipak, kako je za „Politiku” rekao Pavlović od početka sprovođenja ovog projekta dosta je urađeno tako da već sada imamo firme koje su uspele da izađu na američko i britansko tržište. Kako ističe, najveći problem je taj što nismo dobro integrisani sa tržištem Evropske unije koje nameće trendove. Oni su ogromno potrošačko tržište za specijalizovanu visokovrednu hranu – „bio”, „organska”, „funkcionalna” hrana, proizvodi sa interesantnom ambalažom.

– To tržište je najbrže rastuće. Problem je što nemamo veliki broj proizvođača hrane koji su veliki izvoznici. Čak i najveći proizvođači imaju probleme i pretežno rade za domaće tržište – ističe naš sagovornik. Na pitanje koje vrste proizvoda vidi kao našu najveću šansu na stranim tržištima, on kaže da je to isključivo ono po čemu smo prepoznatljivi.

 – Srbija je mala zemlja i ne možemo da prodajemo 70 različitih artikala. Naši aduti su: voće, povrće, med… Prerađevine od određenog voća. Recimo, malina. Med u malim teglicama a ne u standardnoj ambalaži. To su i proizvodi koji su se probili na strana tržišta – kaže Pavlović.


Komentari3
74988
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Живко(пиши ћирилицом)
Рећи ћу оно што је тако познато да већ боли...а то је да прво морамо знати шта хоћемо од пољопривреде, па колико земљишта имамо за то, па ко ће је обрађивати или ко је обрађује. Ако је нама пољопривреда важна(наравно и ко је обрађује), е онда се према њој морамо тако и понашати. Ако нам није важна пољопривреда, е онда све забаталимо и пустимо да нам храну увози ко хоће и решено! Али након тога, немојмо постављати питања о квалитету хране и њеној цени, већ ће то решити тржиште и однос потрошача и продавца таквог увоза!
Ivan
Vrlo lako. Serbian Shops otvoriti gde je dijaspora.
Neko...
Aj prvo da srpska hrana stigne na domace police umesto ko zna koja i odakle... a lako cemo mi za preko...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja