sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Francuski general koji je komandovao misijom spasavanja Srpske vojske

General De Mondezir će dobiti ulicu u Beogradu koja se naslanja na Parisku i nalazi se nekoliko stotina metara od Spomenika zahvalnosti Francuskoj
Autor: Goran Vesićpetak, 19.07.2019. u 18:00

Kada je Srpska vojska, svega jedanaest meseci posle evakuacije na Krf, 19. novembra 1916. godine, oslobodila Bitolj vrativši se tako na deo teritorije Kraljevine Srbije, komandant naše vojske prestolonaslednik Aleksandar uputio je pismo francuskom generalu De Mondeziru.

„Sećam se da se Vi i u najžalosnijim danima povlačenja kroz Albaniju, nikada niste varali o stvarnoj vrednosti Srpske vojske i danas možete biti gordi što ste onda mislili da moje trupe treba samo da se ponovo naoružaju i opreme, pa da opet budu ono što su oduvek bile”, pisao je Aleksandar.

Bila je to zahvalnost francuskom generalu koji je komandovao misijom spasavanja Srpske vojske, njenom evakuacijom na Krf, reorganizacijom i naoružavanjem. Zahvalnost čoveku koji je izveštavao francuski Generalštab da se „obnovljena Srpska vojska sastoji iz najhrabrijih, najsolidnijih vojnika, onih koji su preživeli katastrofu povlačenja i preležali razne bolesti”.

„Princu se divi i voli ga i poslednji njegov vojnik. Svi znaju da će ići da osvoje izgubljenu otadžbinu i, zbog toga, imaju najviši moral. Po mom mišljenju, Srpska vojska će biti biser Istočne vojske”, bile su De Mondezirove reči.

Za generala Žena Frederika Lisjena Pjarona de Mondezira malo ko je u Srbiji čuo dok Udruženje književnika Srbije i predsednik Milovan Vitezović nedavno nisu uputili predlog Skupštini grada da taj znameniti general, najzaslužniji za spas Srpske vojske iz Albanije 1915. godine, dobije ulicu u Beogradu.

Priznajem, ime generala De Mondezira nije mi bilo nepoznato, ali nisam ni slutio da nema ulicu u našem gradu, niti sam znao koliko je pomogao Srbiji i Srpskoj vojsci. Da saznam više pomogli su mi De Mondezirovi memoari „Albanska golgota – uspomene i ratne slike”, objavljeni kod nas prošle godine. Koliko je Srbija cenila tog generala najbolje govori činjenica da je na otkrivanju Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, 11. novembra 1930. godine, bio počasni gost kralja Aleksandra Prvog koji ga je tom prilikom i odlikovao Ordenom jugoslovenske krune. General De Mondezir već je bio nosilac dva srpska ordena – Ordena belog orla i Krsta Karađorđeve zvezde. Te počasti i večnu srpsku zahvalnost zaslužio je u toku 1915. i 1916. kada je bio komandant specijalne misije francuske vojske koja je bila zadužena da proceni stanje Srpske vojske koja se povlačila preko Albanije i organizuje njenu evakuaciju.

U skladu s tim zadatkom, De Mondezir je odabrao Krf, za mesto gde će se Srpska vojska oporaviti i odakle će krenuti u pobedničku bitku koja je od Solunskog fronta vodila gotovo do Beča. Za komandanta specijalne misije imenovao ga je glavnokomandujući francuske armije general Žofra uz naređenje da iz Albanije spase bar 50.000 srpskih vojnika.

De Mondezir je prvo morao da ubedi italijansku vladu da Srpsku vojsku u Albaniji ne tretira kao neprijatelje, a potom i srpsku vladu da izmučena vojska i narod marširaju još 240 kilometara kako bi bili evakuisani na Krf. Luka Medova, gde su bile srpske trupe, imala je plitak gaz, veliki brodovi nisu mogli da uplove u nju, a austrougarska mornarica je bila preblizu, pa je postojala opasnost od torpedovanja. Pokazao je veliko diplomatsko umeće kako bi se saveznici dogovorili ko će da prevozi srpsku vojsku, što je bio razlog upozoravajućeg pisma ruskog cara Nikolaja Prvog savezničkim silama da će njegova zemlja da napusti rat ako se ne spase Srpska vojska.

U međuvremenu, Srbi su marširali do Drača i Valone, a evakuacija u kojoj je spaseno 125.000 srpskih vojnika počela je 17. januara 1916. De Mondezir je vodio proces oporavka, reorganizacije i naoružavanja Srpske vojske koja je imala tri armije i šest divizija. On je ubedio generala Žofra da Srpska vojska nastupa samostalno i da ne bude utopljena u druge savezničke armije kako su mnogi predlagali. Tako je oporavljena i reorganizovana Srpska vojska već u aprilu 1916. stigla u Solun. General je pomagao Srbiji i mimo vojne misije. Njegova zasluga je što je više od četiri hiljade izbegle srpske dece sa Krfa poslato na školovanje u Francusku, kao i hiljadu srpskih regruta na studije na Sorboni. Tom odlukom obezbedio je budućnost srpskom narodu čija je inteligencija gotovo uništena u Velikom ratu.

General de Mondezir se od 1913. nalazio u različitim misijama na Balkanu kada je zavoleo Srbe i naučio naš jezik. Zato je njegov izbor za komandanta savezničke misije bio logičan. Na sednici srpske vlade u Skadru 1915, kao i godinu dana kasnije na ostrvu Vido, shvatio je dramatičnost stradanja vojske jednog malog naroda koji je odbio da se pokori jačem od sebe. Već 1917. godine napisao je knjigu u kojoj je stradanje naše vojske, prvi u svetu, nazvao Albanska golgota.

Pjaron de Mondezir i njegova Francuska su najzaslužniji što Srbi, narod antičkih nazora, nije nestao u Velikom ratu, pošto su dve velike sile tadašnje Evrope odlučile da ga potpuno zatru, već je nastavio da živi i tako je sačuvan za svetsku istoriju. Zato nema ničega prirodnijeg od toga da general De Mondezir dobije konačno ulicu u Beogradu koja se naslanja na Parisku i nalazi se nekoliko stotina metara od Spomenika zahvalnosti Francuskoj upravo kada je došlo do resetovanja srpsko-francuskih odnosa i kada su posle mnogo decenija lutanja vraćeni na saveznički nivo između dva svetska rata.

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari1
b5b3f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Такви као генерал Де Мондезир били су пријатељи. Али не увек и званична политика тадашњих савезника Британаца, Француза, Италијана.До задњег дана подржавали су Бугарску. Италијани су спречавали приступ српској војсци обалама мора. Да су били искрени савезници не би цар Николад 2. морао интервенисати код британског краља и француског председника. После су Французи били најзаслужнији за Солунски фронт, а Британци би Србе послали на западни фронт. Многи Руси су изгинули, а ко их се још сећа'?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja