petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

Makron podržao ideju o francusko-srpskoj kulturnoj sezoni

Složili smo se da je glavni izazov kako razgraditi snažne, „politički korektne” predrasude i otpore uticajnog dela francuske inteligencije prema Srbiji, ali i to kako u Srbiji razvejavati skepsu prema vrednostima koje se danas prepoznaju kao evropske
Autor: ​Ivan Medenicapetak, 19.07.2019. u 17:00
Емануел Макрон с представницима српске културне сцене (Фото: Лична архива Ивана Меденице)
​Ivan Medenica (Foto A. Vasiljević)

Na susret s predsednikom Republike Francuske Emanuelom Makronom otišao sam s podeljenim osećanjima. S jedne strane, bila mi je velika čast što sam, kao umetnički direktor Bitefa i jedini predstavnik pozorišne scene, bio pozvan na ovaj susret i vrlo drago što je sam Makron inicirao susret s akterima srpske kulturne scene, institucionalne i neinstitucionalne, a koji nije bio deo zvaničnog protokola (organizovala ga je ambasada Francuske i Francuski institut u Beogradu) i koji je, imajući u vidu da se jedini odvijao bez prisustva medija, bio kontekst u kome su se mogli čuti direktni, polifoni, kreativni i polemički tonovi. S druge strane, ne podržavam rezerve koje Makron ima prema procesu pridruživanja Srbije EU, a ni način na koji njegova vlada tretira proteste „Žutih prsluka” u svojoj zemlji.

Iako nije dugo profesionalni političar, predsednik Makron ostavlja utisak iskusnog i zrelog političara, od prodornog pogleda, preko snažnog stiska ruke do vrlo pažljivog slušanja sagovornika, što sve zajedno imponuje. Sa svakim od nas dvanaestoro, podeljenim u manje grupe, vodio je pravi dijalog, ozbiljan, koncentrisan, a opet neformalan.

Kao i na susretu koji je prethodio ovom, s čuvenim strip-umetnikom našeg porekla Enkijem Bilalom i Pjerom Lungeretijem, visokim članom francuske delegacije, dominirala je tema poljuljanih francusko-srpskih odnosa, koji se tradicionalno zasnivaju baš na francuskom kulturnom uticaju u Srbiji. Složili smo se da je glavni izazov kako razgraditi snažne, „politički korektne” predrasude i otpore uticajnog dela francuske inteligencije prema Srbiji, ali i to kako u Srbiji razvejavati skepsu prema vrednostima koje se danas prepoznaju kao evropske, iako su univerzalno humanističke (sloboda govora, opšti interes, ljudska prava, kritičko mišljenje, mogućnost razvoja društvenih odnosa koji bi bili suštinski zasnovani na jednakosti, solidarnosti, slobodi...). Oni su, s jačanjem neoliberalnog kapitalizma i desnog populizma, danas ugroženi i na Zapadu, a ne samo u nas. Istakli smo i to da se francuska kultura identifikuje s pojmom „kritičke kulture”, one koja je, kao što je u svečanom obraćanju dan ranije istakao upravo predsednik Makron, dužna da bude korektiv aktuelnih politika, ali da takvo shvatanje kulture u Srbiji nije dominantno.

Takođe, svi smo se zalagali za veće učešće francuskih privrednih subjekata u Srbiji u investiranje u kulturu, te konstatovali da Francuski institut radi savršeno, ali smo se složili da mu je potrebno povećati budžet, a neki od nas su smatrali i da bi možda trebalo da bude manje programski ekskluzivan. Akteri nezavisne scene i autori novih umetničkih praksi međusobno lakše komuniciraju, te bi trebalo pomoći da se ovakva saradnja ostvari i među institucijama, te da francuske postanu uzor za kreativnu, dinamičku transformaciju i naših ustanova kulture. Primetio sam da Francuska, a imajući u vidu tradiciju naših odnosa u toj oblasti, ne bi trebalo da izgubi kulturni uticaj koji je imala jer taj prostor već zauzima Rusija, i to ne vrhunskim ostvarenjima i aktivnostima ove nesumnjivo velike kulture (što ne bi bio nikakav problem, naprotiv), nego onim koji su izraz u svakom pogledu konzervativnog diskursa.

Odlično shvatajući poruku da su nam potrebni „veliki gestovi” u kulturnoj saradnji, predsednik Makron je zaključio sastanak podrškom ideji, a koja se spontano javila u toku razgovora, da bi se mogla organizovati francusko-srpska kulturna sezona. Ta ideja je još uvek daleko od realizacije, pokušaja da se ova sezona organizuje bilo je i u prošlosti, ali ako bi se ona zaista ostvarila, to bi bio jedan od najznačajnijih vidova bilateralne kulturne razmene koju je Srbija imala s bilo kojom zemljom u poslednje vreme. U tom optimističkom, proaktivnom duhu završio se susret na Kalemegdanskoj terasi, duplo duži nego što je bilo predviđeno, a na kome su učestvovali, između ostalih, profesorka FDU dr Milena Dragićević Šešić, šefica Uneskove katedre za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti, strip-umetnik iz Pančeva Saša Rakezić (Aleksandar Zograf), Tijana Palkovljević Bugarski, direktorka Galerije Matice srpske iz Novog Sada, Jasna Dimitrijević, direktorka Kolarčeve zadužbine, filmska autorka Mila Turajlić, Slobodan Nakarada, direktor Muzeja savremene umetnosti iz Beograda, Ivan Bevc, urednik izdavačke kuće „Buka”, i drugi.


Komentari1
74e2e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milica Stojanovic
Lepo i korsino je kulturno saradjivati. Ipak, treba saradjivati i vojno: za pocetak neka Makron posalje bar 100 vojnika da cuvaju nase manastire i monahinje, jer su stalno izlozeni teroru Albanaca. Takodje, da se francuskom pomocu obnovi crkva u centru Pristine, koju su Albanci oskrnavili. Da se francuskoj javnosti jos vise pokaze koga su do sada podrzavali. Nama treba i kulturna saradnja, ali tek onda kad se uradi ovo navedeno. Tek onda mozemo govoriti o nekom novom pocetku.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja