sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00
„POLITIKA” U JEDINSTVENOJ JEDINICI VOJSKE SRBIJE

Aerodrom u Sjenici najveći izazov za deminere

Pripadnici Voda za razminiranje i uklanjanje neeksplodiralih ubojnih sredstava uklanjaju u vojnim objektima smrtonosnu zaostavštinu NATO agresije.
Autor: Milan Galovićnedelja, 21.07.2019. u 21:32
Јединица је састављена искључиво од старешина и сви су добровољци (Фото Анђелко Васиљевић)

Posle skoro pet godina obučavanja, Vod za razminiranje i uklanjanje neeksplodiralih ubojnih sredstava je spreman i već uveliko sprovodi zadatke zbog kojih je formiran. Vojska Srbije je, naravno, i ranije imala pionire, starešine obučene za ovaj posao, koji su požrtvovano radili na uklanjanju smrtonosne zaostavštine ratova, kao što su mine, granate ili avio-bombe.

Ipak, ova jedinica je nešto drugo i jedinstvena je u VS. Naime, za vojne potrebe u ratnim uslovima, razminiranje se pre svega vrši u meri u kojoj je neophodno da neka jedinica bezbedno prođe i nastavi sa obavljanjem svojih zadataka.

U mirnodopskim uslovima ovaj posao se mora obaviti detaljnije, tako da se praktično garantuje da posle rada pirotehničara više nema zaostalih ubojnih sredstava. Ta procedura, uklopljena u stroge međunarodne standarde, naziva se humanitarno razminiranje.

Pomenuti vod, čiji je komandir kapetan Nenad Kanjevac, osposobljen je upravo za takav način rada. Jedinica se nalazi pri 310. inžinjerskom bataljonu u Prokuplju, koji je u sastavu Treće brigade Kopnene vojske VS. U praksi, njihovo radno mesto je cela teritorija Srbije.

Trenutno su angažovani na vojnom aerodromu u Sjenici, zasutom raznim vrstama bombi tokom NATO agresije. Tamo, kao i na drugim lokacijama, i dalje posebna opasnost vreba od kasetnih bombi, što dokazuje nedavna eksplozija prilikom radova na gradilištu u Nišu, kada su povređena dvojica radnika.

Mnogi građani i dalje nisu svesni opasnosti od ovih bombi veličine konzervi, koje su rasejane tokom rata 1999. godine. Kod Sjenice, jedan čovek je svojevremeno pronašao kasetnu bombu i stavio je – kao ukras, svojevrsni suvenir iz rata – na televizor, gde su je vojni stručnjaci, po saznanju za to, zatekli i zatim bezbedno uklonili.

Dete iz istog mesta pronašlo je kasetnu bombu i vuklo je za padobran za sobom. Neko od građana je zaustavio dete i pozvao vojsku, koja je obezbedila lice mesta. Petnaestak minuta kasnije bomba je eksplodirala „sama od sebe”, srećom bez posledica.


Kapetan Nenad Kanjevac

Dvojica pirotehničara poginula su 2012. godine prilikom razminiranja na Kopaoniku, a više njihovih kolega teško je povređeno u minulom periodu. Sve ovo govori o opasnostima sa kojima su suočeni pripadnici Voda za razminiranje i uklanjanje neeksplodiralih ubojnih sredstava.

– Dok obavljamo naš posao, ne osećamo strah. Takva osećanja se ponekad pojave kasnije, kada naknadno razmislimo šta je moglo da se desi. Svi smo dobrovoljno na ovim dužnostima, zainteresovani smo za tehnički aspekt posla, a pre svega da sprečimo stradanje građana od neeksplodiralih ubojnih sredstava – ističe kapetan Nenad Kanjevac, komandir voda sastavljenog isključivo od starešina, oficira i podoficira.

Njegove kolege i on imaju samo deset odsto veću platu od ostalih pripadnika vojske, imaju beneficirani staž četiri meseca na godinu dana, dok većina pripadnika VS ima beneficirani staž dva do tri meseca po godini staža. Osim toga, pirotehničari imaju pravo na posebnih deset dana godišnje za takozvani oporavak, praktično nešto duži godišnji odmor od ostalih u vojsci, što inače važi i za ostala radna mesta u VS sa povećanim rizikom i otežanim uslovima rada.

Osim kod Sjenice, pripadnici ovog voda angažovani su i na strelištu „Međa”, gde ne uklanjaju zaostavštinu rata, već redovnih gađanja koja vojska izvodi. Uglavnom je reč o neeksplodiralim granatama kalibra 30 mm, municiji za automatski bacač granata, koji je pešadijsko oruđe. Dvoje kadeta Vojne akademije je poginulo, a više njih je povređeno 2012. godine prilikom detonacije takve zaostale granate na poligonu „Pasuljanske livade”. Inače, ovaj vod se angažuje isključivo za rad u vojnim objektima.


Zastavnici Branislav Lazić i Dejan Milanović

– U periodu posle NATO agresije pirotehničari su bili raspoređeni pri Ratnom vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani i pri Centralnoj logističkoj bazi. Zbog obima posla 2014. godine doneta je odluka da se formira posebna, specijalizovana jedinica – objašnjava kapetan Kanjevac, koji komanduje vodom od osnivanja ove jedinice i svoj posao smatra izuzetnim profesionalnim izazovom.

Zadaci su složeni, pri osnivanju voda predviđena je petogodišnja obuka za period 2014–2019. godine i ona je nedavno okončana, nešto pre predviđenog roka.

Vod je podeljen u timove koje čine pirotehničar, medicinski tehničar, vodič službenog psa i vozač. Među komandirima timova su zastavnici Branislav Lazić i Dejan Milanović. Obojica su u vodu od osnivanja i prethodno su bili u pionirskim jedinicama.

– Bavim se ovim poslovima od svoje 19. godine i mogu da kažem da najveća opasnost preti od kasetnih bombi – ističe zastavnik Lazić. Sa tim mišljenjem se slaže i zastavnik Milanović.

– Kasetne bombe se mogu aktivirati na više načina. Po prirodi posla uvek smo oprezni, ali kad je o kasetnim bombama reč, oprez mora biti na najvišem mogućem nivou – dodaje zastavnik Milanović.

Ponekad i same pirotehničare iznenadi ono što pronađu pod zemljom. Kod Sjenice su pronašli ostatke sanduka punog italijanske puščane municije iz 1936. godine. U kasarni u Topčideru našli su takođe ostatke sanduka sa austrougarskom puščanom municijom iz 1916. godine.

A na aerodromu u Sjenici, osim neeksplodiralih sredstava, iz zemlje su izvukli neverovatne dve i po tone gvožđa. To su delovi – košuljice i geleri – eksplodiralih bombi kojima je dejstvovala avijacija NATO-a.

Ovaj podatak dovoljno govori o intenzitetu bombardovanja, ali i o potencijalnim opasnostima koje se i dalje nalaze pod zemljom.

SAD i Italija poklonile opremu

Pripadnici voda stekli su znanja za, kako se to kaže vojnim rečnikom, 11 sposobnosti – od klasičnih zadataka pionira do uklanjanja improvizovanih eksplozivnih sredstava, što je sve prisutnija pretnja u savremenom svetu.

Završili su više obuka u inostranstvu, a poseban značaj imaju one sprovedene u Regionalnom centru za protivminsko delovanje i zaštitu u Rajlovcu u BiH. Paralelno sa obučavanjem sprovodilo se i opremanje voda, u početku sredstvima kojima su do tada raspolagali pirotehničari vojske, a kasnije i uz pomoć partnerskih država. Italija je poklonila deo važne opreme, kao i SAD, čija je donacija vredna 260.000 dolara. 


Komentari5
0c5d3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Пантелија
Снисходљиво савити кичму и 20 година после бомбардовања са захвалношћу примити донацију из руку злотвора у вредности једног стана у Београду! Боље би било да се све неексплодиране мине прикупе и уредно сложе испред амбасаде САД, па нек њихови стручњаци после гледају шта ће и како ће са њима.
Жељко
Зезнут посао, смирену руку желим тим људима.. Интересује ме само која је то важна опрема која вреди 260 хиљада динара и коју су чекали да добију као донацију.. Знам да осредњи метал детектор вреди те паре, није ваљда то побогу, па боље да сте од народа тражили него да мољакате
Зоран
Ремонтни завод у Братунцу производи машину која тај терен преоре за петнаест дана.Наменски је направљена за разминирање а на терену који је раван као аеродром на Пештеру...
Цецко
Код села Богдановац (општина Бујановац), одмах после бомбардовања, погинуо је 14.- сто годишњи дечак од касетне бомбе, а његов друг је био рањен. Дали донацију за опрему! А зашто су бацали касетне бомбе када су оне забрањене по међународној конвенцији? Када ће Србија обновити тужбу за ратне злочине од стране НАТО алијансе?
Раде
И људе да пошаљу , али да раде заврнутих рукава .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja