nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:45
IN­TER­VJU: IVAN TO­KIN, pi­sac

Psi nas uče da vo­li­mo ži­vot

Moj ju­nak je svoj i so­li­da­ran je s kim god mu pad­ne na pa­met da bu­de. Tru­dio sam se da po­sta­nem do­sto­jan to­ga što je moj pas ose­ćao pre­ma me­ni i us­peo sam da ga ne iz­ne­ve­rim
Autor: Marina Vulićevićnedelja, 21.07.2019. u 17:52
(Фо­то Не­ма­ња Шпо­ља­рић)

Svet pro­ze Iva­na To­ki­na ima onu sve­ži­nu po­sle ko­je stvar­nost vi­di­mo dru­gim oči­ma. Pro­la­zni­ci po­sta­ju bli­ski lju­di, u nji­ma uoča­va­mo slič­no­sti, a ne raz­li­ke, a ži­vo­ti­nje su ne sa­mo pri­ja­te­lji već ima­ju mno­go ljud­skih atri­bu­ta. Upra­vo je To­ki­no­va knji­ga „Pas” u iz­da­nju „Sa­mi­zda­ta B92”, oži­ve­la tu per­spek­ti­vu; pri­po­ve­dač je tu naj­bo­lji čo­ve­kov pri­ja­telj, ko­ji vo­li i nje­go­vu že­nu i pri­ja­te­lje, a iz­no­si uvi­de ko­jih se ne bi po­sti­deo ni naj­ve­ći fi­lan­trop. Za­to nam To­kin ovim de­lom po­ka­zu­je da „pas vo­li bes­kraj­no, da ni­šta ne zna, a da mu je sve ja­sno”. Da je svet vi­đen nje­go­vim oči­ma do­bar i do­sto­jan bor­be.

Pi­še­te o sve­tu vi­đe­nom pse­ćim oči­ma. To i ni­je svet dru­ga­či­ji od onog vi­đe­nog ljud­skim oči­ma. Zbog če­ga su vam sve psi bli­ski i mo­že­te li stvar­nost da za­mi­sli­te bez njih?

Psi su mi bli­ski ko­li­ko i dru­ga ži­va bi­ća. Mo­žda su mi dra­ži od dru­gih, ali to je ve­ro­vat­no uslo­vlje­no kul­tu­rom u ko­joj sam od­ra­stao. Da nam maj­mu­ni še­ta­ju uli­ca­ma, mo­žda bi mi maj­mu­ni bi­li naj­dra­ži. Osim to­ga, igrom slu­ča­ja, še­sna­est go­di­na mi je naj­bo­lji pri­ja­telj bio pas, pa ve­ro­vat­no i za­to.

Ka­ko vaš ju­nak vo­li svo­je lju­de? Ume li do­sto­jan­stve­no da gu­bi u tu­či s ja­čim pro­tiv­ni­kom? U če­mu po­seb­no uži­va?

To vam sve pi­še u knji­zi, ali ko­li­ko se se­ćam, svo­je lju­de vo­li nor­mal­no, ali taj pas iz­gle­da naj­vi­še vo­li ži­vot, i po­štu­je ga. Sve što je u skla­du sa ži­vo­tom, nje­mu je dra­go, pa i ne­ki lju­di. Nje­go­ve tu­če uvek ima­ju mi­ris smr­ti, i on kroz njih uči ka­ko se gu­bi i do­bi­ja. Uži­va u sve­mu.

Psi sve zna­ju i ose­ća­ju. Ovaj vaš ju­nak so­li­da­ran je sa svo­jim dru­ga­ri­ma s uli­ce ko­ji su iz­gu­bi­li dom. Šta čo­vek mo­že da na­u­či od psa?

Ne znam da li sve zna­ju. Pret­po­sta­vljam da zna­ju sva­šta. Ose­ća­ju si­gur­no. Moj ju­nak je svoj i so­li­da­ran je s kim god mu pad­ne na pa­met da bu­de. Čo­vek mo­že od psa da na­u­či šta god ho­će da na­u­či. Me­ni je pas s ko­jim sam ži­veo po­mo­gao da bu­dem bo­lji čo­vek, ne mno­go, ali ko­li­ko sam mo­gao. On je imao po­ve­re­nja u me­ne kao da sam ja ne­ki čo­vek od po­ve­re­nja, a ni­sam bio, pa sam se tru­dio da po­sta­nem do­sto­jan to­ga što je taj pas ose­ćao pre­ma me­ni, i us­peo sam da ga ne iz­ne­ve­rim.

Ka­ko ob­ja­šnja­va­te po­stu­pak čo­ve­ka ko­ji je svog lju­bim­ca sma­trao čla­nom po­ro­di­ce, dok ga jed­no­ga da­na ni­je iz­ba­cio na uli­cu? Kod nas je mno­go ta­kvih ži­vo­ti­nja ko­je od­jed­nom ni­ko ne hra­ni, ni­ko ih ne že­li. Šta to go­vo­ri o na­šem dru­štvu, ka­ko na to mo­že­mo da uti­če­mo?

Ob­ja­šnja­vam to ta­ko što taj čo­vek ne ume dru­ga­či­je, ne­što mu ni­je ja­sno, ili mu je ja­sno ali ga baš bri­ga. Ipak, mi­slim da tih ži­vo­ti­nja ko­je ni­ko ne že­li i ne hra­ni u na­šem dru­štvu ima mno­go ma­nje ne­go onih kao što su pi­li­ći, svi­nje, kra­ve i osta­le ži­vo­ti­nje ko­je že­li­mo i hra­ni­mo dok ne oglad­ni­mo. Psi od­lič­no pro­la­ze ov­de. Mi­slim da sve to go­vo­ri o na­šem dru­štvu, ne­što što ne vi­di­mo, s ko­je god stra­ne da po­gle­da­mo.

Ka­da bi bio osta­vljen, ovaj pas umro bi od iz­ne­na­đe­nja pre ne­go od tu­ge. Da li i nas to naj­pre sla­ma, to što ne oče­ku­je­mo ne­ki po­stu­pak, ne­ku reč?

Ne znam za nas, znam za se­be. Ra­ni­je su me oče­ki­va­nja sla­ma­la, a on­da sam po­la­ko, pot­pu­no ne­sve­sno, pre­stao da oče­ku­jem. Čak i kad kre­nem iz dnev­ne so­be u ku­hi­nju, znam da ću naj­ve­ro­vat­ni­je sti­ći, jer tre­ba da na­pra­vim če­ti­ri ko­ra­ka po rav­nom i oko me­ne ne­ma ne­pri­ja­te­lja, pa ipak, znam da mo­že sva­šta da se de­si us­put. Is­hod bi­lo če­ga je uvek ne­iz­ve­stan, pa mi­slim da su oče­ki­va­nja sku­pa za­ba­va. Tru­dim se i po­ne­kad se na­dam. Je­di­no od se­be oče­ku­jem, i to ne mno­go, sa­mo da bu­dem naj­bo­lji što mo­gu.


Komentari7
b4a25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola Vucenovic
Istina. Pas, zec, macka, zavisi od afiniteta, vrlo su bitni kako u zivotu pojedinca, a narocito porodice. Pruzaju, ono sto ljudi ne mogu, i bas zato su posebni, " kucni ljubimci", kako za decu , tako i za one starije. Verni prijatelji.
milovane, sedi, jedan
A komsija uzme pušku i sve vas poubija oko neke medje ili zajedničkog dvorišta. Životinje su bolji deo planete. Svakako bolji od ovakvih koji pse šutiraju i očekuju da se ne brane. Onaj ko ne voli životinje ne voli ni ljude, dokazano.
Radomir
Nestrpljiv sam, želim što pre da nabavim knjigu. Ja sam se družio sa jednom kujom 18 godina. Našli smo se na jednom izletu i odmah sprijateljili. Ona se radovala svima u kući, pa i onima koji samo gostuju. Mi smo je čuvali kao člana porodice i brinuli o njenim potrebama i zdravlju. Svakodnevni izlasci u šetnju sa njom su se pretvorili u najprijatniju terapiju i druženje.
Milovan Rafailovic
Извините, господине, мене пси нису учили љубави. Неки су ме уједали, неки ме нападали, један ми умало није растргао дете. Са псима, ја их зовем џукеле, имао сам лоше искуство и у Србији и у Америци. Они не само што не уче људе о љубави, власници паса не маре за своје ближње. Они само шетају псе и једино њих воле. То је западна култура која стиже и код вас. То је култура екстремног индивидуализма. Замените мачке за псе, неће вас уједати и не морате да их шетате. Место кучета, позовите комшију на
Milovane Nemaspojma
Pas prepozna kad je neko dobra duša. Kada mu se približava neko ko ne misli dobro njemu i njegovom gazdi, pas reaguje režanjem.
Preporučujem 0
Vladimir
Automobili,avioni,bicikli,krokodili,zmije,medvedi,strsljeni,komarci, ljudi,...itd.Svako ima neko lose iskustvo ali nedostaje nam ljubav i harmonija sa zivim sveton na ovoj nasoj planeti.
Preporučujem 5
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja