subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44

Crtež je otisak prsta Vladimira Veličkovića

Decenija od 1995. do 2005. bila je turbulentna, naš umetnik na to nije bio imun, kaže Nevena Martinović, autorka teksta u jednoj od pet monografija, u kojoj je obrađen pomenuti stvaralački period
Autor: Milica Dimitrijevićnedelja, 21.07.2019. u 19:51
„1992”, бр. 1, комбинована техника на папиру До сада је издато пет монографских целина

Tokom dosadašnjih šest decenija karijere Vladimir Veličković nacrtao je sigurno mnogo više crteža i uradio radova na papiru i kartonu nego što ih je moguće smestiti unutar korica bilo koje knjige, pa čak i u nekoliko knjiga. Međutim, broj od njih sedam stotina koji su se našli u do sada objavljenih pet luksuznih monografija koje prate ovaj deo njegovog stvaralaštva, a u izdanju galerije „Rima”, impozantan je i više nego reprezentativan. To su upravo oni najbolji. Višetomni projekat „Veličković – crteži”, u kojem je svaka od knjiga zapravo poglavlje posvećeno jednoj deceniji njegovog rada (što je kao odrednica i dodato naslovu svakog izdanja), okončaće se ove godine publikovanjem šeste, završne studije. Među nekoliko priznatih stranih imena koja su se uhvatila u koštac s tumačenjem Veličkovićevog talenta, umeća i razvojnih faza ističe se i jedno naše – Nevena Martinović, inače kustos kragujevačkog ogranka pomenute galerije.

(Foto lična arhiva) Nevena Martinović, istoričarka umetnosti

Njeno iskustvo i susreti s Veličkovićem mogu dodatno da nam približe i celu ediciju ovog akademika, jednog od naših najpriznatijih umetnika.

– U prve četiri knjige objavljeni su tekstovi francuskog književnika i teoretičara umetnosti Alena Žufroa. Iako su napisani znatno ranije, prvi put su tek u ovom projektu prevedeni na srpski i engleski (autorke prevoda su Maristela Veličković i Ksenija Todorović). Lično sam se pozabavila Veličkovićevim crtežima nastalim u deceniji od 1995. do 2005, i to je peta knjiga, dok će u poslednjoj, koja je u pripremi, s francuskog biti prevedeni (prevodilac Aleksandar Luj Todorović) tekstovi Anrija Mišoa, Marka le Boa, Žerara Mordija, Andrea Veltera, Bernara Noela, Mišela Bitora i Danijela Abadija – objašnjava Nevena Martinović, napominjući da se svaka monografija može posmatrati i kao jedinstvena i samostalna publikacija.

Mada je, dok su nastajale prethodne monografije, već imala priliku da piše o Veličkoviću, njen zadatak, u ovom slučaju, bio je složen. Naime, dekada koju je obrađivala jedna je od najkompleksnijih budući da je pomenuti period bio ispunjen svekolikim turbulencijama. U čemu se to ogleda?

(Foto: N. Martinović) Do sada je izdato pet monografskih celina

– To stvaralačko doba obeležile su promene i na tematskom i na formalnom planu jer Veličković nije mogao da ostane imun na strašne događaje koji su zahvatili i rasparčali Jugoslaviju. Tada se u njegovom opusu prvi put pojavljuju radovi s naslovom „1992”, kao jasnom referencom na građanski rat na ovim prostorima. Premijerno se javlja i požar kao glavni motiv njegovih radova, a prikaz pustošnog prostranstva zahvaćenog vatrenim stihijama postaje podjednako zastupljen kao i ljudska figura, čija se morfologija, istovremeno, menja. Konačno, ono što je za mene bilo istraživački najpodsticajnije, u ovom periodu Veličković uspostavlja stvaralački dijalog s jednim drugim umetnikom od koga ga dele vekovi. S Matijasom Grinevaldom i njegovim čuvenim „Raspećem iz Izenhajma” – kaže ova istoričarka umetnosti i dodaje:

– Razgovor koji sam vodila s Veličkovićem nakon prve verzije teksta pružio mi je neophodni materijal da popunim pukotine koje su postojale. Između ostalih, dragocena mi je bila informacija koliko je za njega u to vreme bio važan, gotovo preloman, prelazak ili bolje reći povratak na crtanje klasičnim perom, nakon decenija rada rapidografom i određenim tehničkim pomagalima. Većina autora koja je pisala o njemu lebdela je na talasima simbolike, govorila o bolnoj realnosti ili apokaliptičnim vizijama. Međutim, ne bi trebalo zaboraviti da je u samom procesu nastanka jednog crteža zgusnuta čitava umetnikova ličnost. Simbolički sloj njegovih radova je samo jedan segment suštine. Drugi leži u grebanju pera po papiru.

Upravo u tom smislu dodatno zainteresovan čitalac može da posegne i za dokumentarnim filmom „Izbor crnog”, u kojem je naš umetnik rekao da radije crta nego što slika i da je crtanje njegova svakodnevna potreba, rad koji je ekvivalent njegovom životu. To upotpunjuje utisak koji je ova autorka stekla nakon razgovora s posetiocima Veličkovićevih izložbi i koji nam prenosi:

– Kada razgovaramo o Veličkoviću, nekome se više dopada jedan, nekome drugi deo opusa, ali čim se dotaknemo njegovih crteža, tu prestaje svaka diskusija. Postojanje opšteg konsenzusa u pogledu autentičnosti i snage njegovog crteža neoboriva je potvrda njegove umetničke vrednosti. U području slikarstva crtež je Veličkovićev otisak prsta.


Komentari6
45c59
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Veličković poput poslednjeg " Mohikanca" vodi svoj mali etički i profesionalni rat za provatak estetici slike i njegovom veličanstvu crtežu kao samostalnoj lik. disciplini ali i osnovom-arhitekturom slikarstva. Crtež je pitanje uma ali slika je pitanje duše- emocija, jedno bez drugog nemogu. Prefiks ART je do te mere komercijalizovan da je izgubio svoj smisao.
Milance Lepotance
I kad posle Velickovica neko pomene Marinu Abramovic, moramo se pitati....pa gde su nestale osnovne vrednosti slikarstva? Moj odgovor je... osnovne vrednosti slikarstva je potisnulo marketinsko stvaralastvo.
David
Osnovne vrednosti slikarstva (umetnosti) su njihov proces u vremenu i, nisu nestale, naprotiv, evoluiraju u stanje stvari tog vremena i pečat individualiteta autora... Zato imamo najstarije pećinske crteže... Pikasovu glavu bika... Veličkovića, i, srećom, Marinu Abramović. Inače, mag marketinga slikarstva je Dali, ali to nema veze sa marketinškim stvaralaštvom slikarstva, jer ono, kao takvo, ne postoji. Postoji marketing potreban umetnosti, i umetnost potrebna marketingu.
Preporučujem 1
Stevan Markovic, Paris
Nemojte se ljutiti, molim vas. Izvinite, nije. Mnogo je prostije: to je otisak duše. Srdačno, D.
Sinisa Stojcic
Genijalni slikar
David
Bravo. Pravi podvig, mada, i autor je, u kontekstu istorije umetnosti, po sebi, izuzetan podvig.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja