sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Nepokorni istraživač tajne života

Biolog, akademik, rektor Univerziteta u Beogradu, Ivan Đaja, rođen je na današnji dan pre 135 godina
Autor: Darko Pejovićnedelja, 21.07.2019. u 19:22
(Фото Документација Политике)

Niti koje povezuju Francuze i Srbe čvršće su i dublje od bratstva po oružju, iskovanog u Velikom ratu. To potvrđuje i životni put biologa Ivana Đaje, akademika, rektora Univerziteta u Beogradu, naučnika koji je postavio temelje eksperimentalne fiziologije i biohemije u jugoistočnoj Evropi. Obrazovanjem i vaspitanjem baštinio je najviše vrednosti dva naroda kojima je poreklom pripadao. Ostavio je dragocen stvaralački i ljudski trag, koji je dugo bio nepravedno zametnut.

Rođen je na današnji dan pre 135 godina u normandijskom gradu Avru. Njegov otac Božidar, Srbin iz Dubrovnika, bio je pomorski kapetan, a majka Delfina izdanak ugledne francuske porodice Depoa. Kada je Ivanu bilo šest godina, otac odlučuje da se iz mira i blagostanja Normandije s porodicom preseli u turbulentnu kraljevinu Obrenovića i stavi na raspolaganje svom narodu. Dobija dužnost kapetana parobroda „Deligrad”, a Ivan u Beogradu završava osnovnu školu i Prvu mušku gimnaziju. Školovanje nastavlja na Sorboni 1903, gde studira prirodne nauke. Naredne godine postaje prvi dopisnik iz inostranstva tek osnovanog lista „Politika”, na čijim stranicama će i decenijama kasnije objavljivati svoje filozofske eseje.

Obrazovanje na Sorboni okončava 23. jula 1909. U autobiografskom spisu „Otkriće sveta”, ostavio je dirljivu belešku o tim danima:

„Kada sam položio doktorat, došao sam u Onfler jedne nedelje, popodne. Moja baka se svečano obukla, uzela me podruku, što inače nije nikad činila, pa smo se prošetali glavnom ulicom... S vremenom, čovek spozna da su mu najveće radosti u životu one koje je drugima učinio.”

S doktoratom Sorbone, sva evropska naučna vrata bila su mu otvorena. Međutim, nadahnut očevim patriotskim primerom, Ivan se 1910. vraća u Beograd. Utemeljuje prvu Katedru za fiziologiju na Balkanu i osniva i Fiziološki zavod, prvu ustanovu u jugoistočnoj Evropi za biološku disciplinu koja povezuje sva znanja nauke o životu. Radnu etiku, izraženu geslom „Nijedan dan bez eksperimenta”, prenosio je na saradnike i studente.

A onda su nastupile godine ratova, najpre balkanskih, a onda i svetski. Veliki rat ga je zatekao u Beču, gde je sve do sloma Austrougarske bio pod policijskim nadzorom. Željan da nadoknadi propušteno u vremenu smrti, vraća se u Beograd i potpuno se predaje nauci o životu. Istraživanja, monografije, udžbenici, generacije studenata i sledbenika, prijem u Srpsku kraljevsku akademiju 1932. godine... Održavao je bliske veze sa srodnim istraživačkim centrima u inostranstvu, pa se o Beogradskoj fiziološkoj školi s uvažavanjem govorilo širom naučnog sveta.

Uvek besprekorno doteran i otmenih manira, ljubazan u ophođenju i potpuno lišen sujete, Ivan Đaja bio je otelotvorenje „gospodina naučnika”. Kao autentična renesansna ličnost, zanimao se za umetnost, svirao je flautu, imao je književni dar, a njegovi traktati i predavanja o filozofiji nauke podjednako su očaravali stručnu javnost i široku publiku.

Bio je blagosloven još jednom vrlinom: o svemu i svakome otvoreno je iznosio stav, bez obzira na posledice. I tu cenu slobode duha Đaja je spremno platio po uspostavljanju revolucionarne vlasti. Na jednom prijemu upriličenom 1945, predstavili su ga maršalu Titu kao „crvenog rektora”, jer je 1935. zajedno sa studentima protestovao protiv upada policije i branio autonomiju beogradskog univerziteta.

„Ja sam ih samo štitio da mogu da uče, a njihove političke zanose sam smatrao mladalačkim neozbiljnostima”, hladno je objasnio Đaja, na zaprepašćenje prisutnih. Time je stavio tačku na mogućnost da bude svrstan u privilegovanu, „poštenu inteligenciju”. Žig nepodobnog potvrdio je kada se, jedini od akademika, 1948. usprotivio inicijativi da Josip Broz bude proglašen za počasnog člana SANU.

Do kraja života, naučni radovi mu nisu objavljivani u Jugoslaviji. Ipak, dozvoljeno mu je da radi na Prirodno-matematičkom fakultetu i u Fiziološkom zavodu. Posvetio se istraživanjima odbrambenih moći hipotermije (temperatura tela ispod normale), a otkrića su našla široku primenu u medicinskoj fiziologiji, odnosno hirurgiji. Čak je i NASA sredinom prošlog veka istraživala mogućnosti da kosmonauti, u stanju hibernacije, lakše prevaljuju međuplanetarna prostranstva.

I dok je njegov rad u domovini koju je izabrao prekriven ideološkim mrakom, koji će potrajati i decenijama nakon što je preminuo 1. oktobra 1957, delo Ivana Đaje obasjano je počastima u zemlji u kojoj je rođen. Za dopisnog člana Nacionalne medicinske akademije u Parizu izabran je 1952, a 1954. godine je proglašen počasnim doktorom nauka Pariskog univerziteta. S prostora Jugoslavije, takva čast je pre njega ukazana samo Nikoli Tesli i Jovanu Cvijiću. Njegov celokupni naučni rad, sazdan od proučavanja enzima, metabolizma, bioenergetike i hipotermije, krunisan je 1956. prijemom u Francusku akademiju nauka.

A šta je Ivan Đaja smatrao svojim najvrednijim dostignućem? Na to pitanje prijatelja i poštovalaca, odgovarao je: „Dođite da vidite moju ćerku Ivanku, to je najbolje iz fiziologije što sam uradio.”

Znao je veliki istraživač tajni postojanja da je život, sam po sebi, savršeniji od svakog ljudskog pregnuća.


Komentari5
30146
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милош Лазић
Професор Иван Ђаја пао је у немилост мало раније, када је 1941. године потписао "панфлет" којим су се српски интелектуалци згрозили пред надолазећим опасностима - нацизмом и комунизмом. Иначе, иако је био оштећеног слуха, до краја живота је свирао флауту, а на радост комшија Чубураца из улице у којој је живео, а која је с великим закашњењем названа по њему.
nikola andric
Srbi su studirali u Francuskoj, Hrvati i Slovenci u Austriji . Kraljevina SHS je, dakle, imala dve intelektualne orijentacije. To se moze videti u zakonodavstvu . Srbi su prepisali francuski gradjanski zakonik a Hrvati i Slovenci austriski. Zakoni se ne mogu ''prepisivati'' bez odlicnog poznavanja prepisanog jezika. Stvarno pravo u Srbiji je jos uvek prevedeno francusko. Jedino je takozvano ''trgovacko pravo'' koje se smatralo delom gradjanskog prava kod nas ''prekrsteno'' u privredno pravo.
Nemo
Величанствена личност + велелепан чланак.
Nebojsa
Jos jedan od destina intelektualaca koje je unistila neprosvecena sredina naroda na brdovitom balkanu. Osnovna stvar za takve ljude da ih ostavite na miru i da mogu da uzivajunu plodovima svoga rada a to je ovde mnogo tesko.
Zoran
Dobar članak.Treba nam više ovakvih priča,od drugačijim ljudima na koje smo navikli.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja