nedelja, 18.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:53
U ZEMUNU

Obnovljen jedinstven barokni ikonostas u Nikolajevskoj crkvi

Jedan od najbogatijih i najlepših ikonostasa posle 257 godina ponovo zasijao. – U donjem delu smeštene su četiri ikone jedinstvene za Beograd, ali i za okruženje. – Nikolajevska crkva najstariji je sakralni objekat u kome se održavaju bogosluženja
Autor: Branka Vasiljevićponedeljak, 22.07.2019. u 22:00
(Фотографије Небојша Марјановић)

Ikonostas Nikolajevske crkve u Zemunu, najstarijeg hrama u Beogradu, gde se i danas održavaju bogosluženja, zablistao je sjajem kakav je imao 1762. godine kada je i osveštan. Obnova  jedinstvenog visokog baroknog ikonostasa, jednog od najbogatijih i najlepših u srpskoj umetnosti 18. veka, trajala je nekoliko meseci, ali posao u ovoj crkvi još nije završen. Skele na sredini hrama i radnici u dvorištu i crkvi dokaz su poslova čiji se kraj očekuje u decembru.

Od početka februara sređena je fasada, priprata, uređuju se horski i oltarski deo, konak... U toku je i obnova zidnog slikarstva iz 1848. godine zemunskog slikara Živka Petrovića.

Nikolajevska crkva po mnogo čemu se izdvaja od drugih hramova u prestonici. U njoj se čuvaju delovi moštiju Svetog Andreja Prvozvanog, prvog Isusovog apostola i rođenog brata apostola Petra, Svetog Nikolaja, Svete Petke, Svetog Nektarija i Svetog Stefana. U crkvi se nalaze i čestice Časnog krsta, ima predikaonicu odakle se čitalo Jevanđelje, dok se u riznici čuvaju bogoslužbene knjige iz doba ruske carice Katarine Velike.

Poseban deo hrama u umetničkom smislu predstavlja ikonostas. Radio ga je poznati majstor iz doba baroka Dimitrije Bačević.

–  On je oslikao oko 80 ikona, o čemu postoji svedočanstvo iznad carskih dveri gde piše da je ikonostas, rad Aksentija Markovića, osveštan 1762. godine. Stil kojim je rađen naziva se ukrajinski barok. To je prelaz iz srpsko-vizantijskog predstavljanja svetitelja u barokni koji je više realističan. Ikonostas se ubraja u prvorazredno likovno ostvarenje u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – kaže jerej Vladimir Pražić, paroh pri hramu Svetog oca Nikolaja.

Bačević je u Zemun, najverovatnije, stigao iz Sremskih Karlovaca. Njemu je bila poverena izrada ikona za ikonostas, propovedaonicu koja i danas stoji u crkvi, pevnice. Bačević u Zemun nije došao sam, već sa pomoćnikom Vasilijem Ostojićem, uglednim srpskim slikarom.

Ono što Bačevića izdvaja od ostalih umetnika tog vremena jeste uticaj takozvanog ukrajinskog baroka koji je u srpskoj sredini zaživeo početkom četvrte decenije 18. veka.

Ikonostas koji i posle 257 godina svojim izgledom pleni sve vernike i posetioce ovog hrama izdvaja se od ostalih crkava još po mnogo čemu.

U soklu, odnosno donjem delu, smeštene su četiri ikone jedinstvene za Beograd, ali i za okruženje. Na njima su Hristove parabole, odnosno poređenja koje se javljaju kao simboli milosrđa, ljubavi, moralnih vrlina. S leva nadesno prikazana su poređenja – O trnu i brvnu, O sejaču, O ubogom Lazaru i O Mitru i Fariseju.

Ove ikone u soklu potpuno je 1847. godine preslikao slikar Živko Petrović, ali se pretpostavlja da su bile zastupljene i kod Bačevića.

Nesumnjivo je da je Bačević bio tvorac predstave Nedremano oko. Ova kompozicija prikazuje Hrista kao dečaka koji leži na krstu položenom na zemlju i tako simbolizuje svoju nevinost i predskazuje buduća stradanja.

U Nikolajevskoj crkvi nalaze se i u srpskoj umetnosti najstariji očuvani prikazi Hristovog puta do Golgote i njegovih mučenja, ali i jedinstvene freske liturgičara smeštenih u oltaru – Svetog Jovana Zlatoustog, Svetog Vasilija, Svetog Grigorija i Svetog Jakova. Svaka fresaka zauzima prostor od oko tri metra.

Crkva je više puta obnavljana. Umesto prozora sa rešetkama od kovanog gvožđa 1933. godine ugrađeni su vitraži sa likovima svetaca. Izrađeni su u čuvenoj somborskoj radionici majstora Stevana Stanišića. Pre samo nekoliko godina te vitraže obnovio je njegov unuk, takođe Stevan. Od 2000. godine nastavilo se sa obnovom hrama, ali se sada radi baš temeljna rekonstrukcija.

Kako je ostalo još dosta da se uradi da ova najstarija sakralna građevina sačuvana na području grada dobije izgled koji zalužuje, svaka pomoć je dobrodošla.

Crkva ima dve parohije. Starešina hrama je protonamesnik Draško Tepavac, a drugi paroh je jerej Vladimir Pražić.

Hram posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja

Nikolajevska crkva podignuta je u podnožju Gardoša, nedaleko od obale Dunava. Spominje se u spisima nemačkog propovednika Stefana Gerlaha iz 1578. godine gde se navodi da su Srbi u selu Zemunu imali crkvicu delimično pokrivenu slamom i daskama. Crkvene vlasti počele su izgradnju 1717. godine pa je do 1731. na ovom mestu sagrađen skroman hram posvećen ocu Nikolaju.

Godine 1745. dobijena je dozvola za zidanje nove bogomolje i ona je najverovatnije završena 1752.

U porti je smešten parohijski dom, izgrađen na mestu gde je 1745. osnovna prva srpska škola na ovim prostorima u kojoj je početkom 19. veka službovao Joakim Vujić.

Hram nosi ime po Svetom ocu Nikolaju, zaštitniku moreplovaca.

– Crkva je posvećena prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja koji se obeležava 22. maja. Tog datuma su zbog najezde muslimana 1087. godine mošti Svetog Nikolaja iz grada Mira u Likiji prenesene u Bari u Italiji koji je tada bio pravoslavan – priča jerej Vladimir Pražić.


Komentari5
635b9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранислав Станојловић
А шта ће им "барокни", ШВАПСКИ? Зашто га не замене ПРАВОСЛАВНИМ?
Бранислав Станојловић
Сви ти западни стилови не одговарају Православљу пошто приказују ОБИЧНЕ, а не ПРЕОБРАЖЕНЕ ликове. И архитектура саме цркве не одговара Православљу.
Preporučujem 0
Владимир
@Бранислав Станојловић Овај иконостас је потпуно православан Браниславе. Једно је стил, а нешто друго су канони и правила како се нешто слика или израђује за православни храм. И да, барок је пореклом италијански, док је готика "швапска"...
Preporučujem 12
Bozidar
Lepo da je neko primetio da traje obnova najstarije crkve u Beogradu. Ikonostas je radila jedna ekipa ljudi,zidno slikarstvo i freske radi druga,odn.zena koja je poznata kao jedna od retkih koja sanma radi,oslikava ili restaurira crkve. Radila je Zicu,hram Preobrazenja na Vozdovcu,a Nikolajevsku u dva navrata 2008,09,10 i sada. Napravite i o njima nesto. Hvala za tekst.
dragana ivanisević
Divno napisano, i opisano, ali naslov teksta je trazio objasnjenje ili bar informaciju ko je uradio restauraciju tako znacajnog ikonostasa.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja