ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:18

Cene povrća nikako da padnu

Potrošači zaključuju da su cene više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo ako se uzmu u obzir troškovi koje imaju proizvođači
Autor: Mina Ćurčićponedeljak, 22.07.2019. u 12:00
(Фото Д. Јевремовић)

Cene povrća na prestoničkim pijacama u odnosu na prošlu godinu su znatno više. „Tezge pune, ali malo kupaca”, rečenica je kojom bi se moglo opisati stanje na beogradskim pijacama. Kilogram paradajza u proseku staje 120 dinara, dok je prošle godine prosečna cena iznosila 100 dinara. Van pijaca, ulični prodavci prodaju paradajz po istoj ceni kao na pijaci. Mnogi od kupaca pitaju zašto paradajz toliko košta, ali prodavci samo odmahuju glavom i odgovaraju: „Pa toliko košta, takve su cene.”

Paprika šilja košta 150 dinara po kilogramu, što je za 50 dinara više nego prošle godine. Skuplji su i paradajz, tikvice, plavi patlidžan, a jeftiniji samo kupus

Kako se neke domaćice već pripremaju za pravljenje zimnice, oko tezgi s paprikama baburama, takođe je gužva. Babure staju po kilogramu 150 i 130 dinara, za razliku od prošle godine, kada je u ovo vreme kilogram ovog povrća mogao da se kupi za 120 dinara. Paprika šilja staje takođe 150 dinara po jednom kilogramu, što je za 50 dinara više nego prošle godine. Dok biraju tikvice, kojih na pojedinim prestoničkim pijacama i nema mnogo, kupci nervozno odmahuju glavom, jer kilogram tikvica iznosi 100 dinara, za razliku od prošle godine, kada je jedan kilogram u proseku koštao 70 dinara. Veliko i ne baš prijatno iznenađenje jeste i cena plavog patlidžana, koji se ove godine kreće od 100 do 150 dinara, dok je prošle mogao da se pazari za 100 dinara po kilogramu. Kupus je, za pravo čudo, na nekim prestoničkim pijacama jeftiniji nego što je bio prošle godine – umesto prošlogodišnjih 80 i 100 dinara, za jedan kilogram potrebno je izdvojiti 60 ili 70 dinara. Krastavci, primera radi, prošle godine u julu su koštali 70 i 80 dinara po kilogramu, dok su ove godine od 70 do 100 dinara. Cvekla se takođe može videti na tezgama i teško da se može naći po ceni nižoj od 100 dinara, dok je prošlog leta mogla da se pazari i za 80 dinara po kilogramu. I dok potrošači zaključuju da su cene drugačije, to jest više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo. Porast cena, prema njihovim rečima, može se objasniti razumnim razlozima. Na tezge, kako objašnjavaju, dolazi finalni proizvod, a sve ono što je potrebno da bi se posadilo povrće nije nimalo jeftino.

– Za porast cena postoji više razloga, ali jedan od njih je i cena repromaterijala, to jest svega što se potroši da bi se posadile i odnegovale sadnice. U tu cenu, recimo paradajza, ulazi grejanje i dogrevanje, pošto su april i mart bili hladni. Supstrati, semenke i sve drugo što je neophodno za zaštitu od korova, štetočina, sve to košta – kaže Žarko Ilin, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Da nam se nije učinilo da na tezgama ima nešto manje nekih namernica nego inače, što takođe utiče na cene, svedoči i sagovornik „Politike”. Došlo je do povećanja izvoza, prema rečima Ilina, a kada se to desi, opada ponuda, a cene rastu. Treći i možda glavni razlog, kako objašnjava on, jeste platežna moć stanovništva. Da su plate i penzije veće, voće i povrće ne bi bilo skupo jer, prema rečima Ilina, ono nije skupo, posebno kada se uzme u obzir to koliko je potrebno energije i materijala da bi ono bilo posađeno.


Komentari10
ba74a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранислав Станојловић
Цена парадајза је отприлике иста као овде у Лондону. А плате?
Zeljko Paunovic
Ako si ti iz Londona ja sam iz Dubaia. Zasto palis vatru? Cenu odredjuje ponuda i potraznja. Niko se ne zali kada npr Limun kosta 300din kilogram, kad Malina koju su prosle godine otkupljivali za 100din prodavali po 1500din u marketima. Najlakse je udariti na seljaka koji je doveka na svojim plecima cuvao socijalni mir u Beogradu i drugim gradovima. Secam se kada je cena zive mere svinja bila 200din mesare su odmah podigle cenu a kada je pala nije bilo smanjenja.I tada su svi napali seljaka.
Preporučujem 0
Macvanka u Bgd
Ni jedan od razloga navedenih u tekstu nije pravi, povrce je lose rodilo verovatno zbog losih vrem. prilika proletos. Moji u Macvi nikad losije i sporije sazrevanje nisu imali. Gledam na pijaci slaba ponuda,paradajz sitan kao breskva a pise leskovacki jabucar.
Милош Лазић
Погрешни су репери. Требало би да се пореде откупне и малопродајне цене, а однос је такав да сељаци радије заоравају род, док грађани купци "истерују линију пред одмор (на који неће ићи)". Дакле, нама економску политику на микроплану воде трговци са својим маржама, рабатима и "рекетима", што је катастрофално. Ево и примера: у пиљарници на углу Бирчанинове и Улице краља Милутина парадајз кошта 195 динара (!), а исти је као онај који могу да купим на пијаци Баново брдо која важи за скупљу, за 100.
Финални производ
"За пораст цена постоји више разлога...", да констатација је тачна али наведени разлози су смешни. А да бисе добио "финални производ", зашто се повећавају цене компоненти које утичу на његову финализацију. И тако годинама, економски парадокс или потреба која празни џепове грађана. И увек је просечан становник Србије на ивици финансијског опстанка. Повећањем плата и пензија следи повећање свега осталог. И ..... опет смо на почетку. Економски рингишпил. Интересантан је однос плата и потреба у ЕУ !
nikola andric
Zamislite teg od 1 kilograma kao promenjljive velicine. Moze da bude 1 kilogram ali i neka druga velicina. Takva je ustvari vrednost novca; varijabilna. Dakle cene ne objasnjavaju nista. Nekad se razlikovalo izmedju cena i vredsosti (Ricardo, Marx, itd) ali je moderna ekonomija napustila tu razliku pa se drzi cena ko pijan plota. Otuda ''idem per idem'' objasnjenja. Ako su cene zavisne od ponude i traznje kako to da u Beogradu ima povrca a nema kupaca. Odnosno kako to da cene ne ''padaju''?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja