utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:58

Noćni rad menja metabolizam čoveka

Kod ljudi koji su zbog posla zamenili dan za noć prisutan je veći rizik od pojave srčanih oboljenja, umanjenja funkcije štitaste žlezde, depresivnih poremećaja, kao i niza malignih oboljenja gde prednjači karcinom dojke
Autor: Danijela Davidov-Kesarponedeljak, 22.07.2019. u 14:04
(Фото: Пиксабеј)

Uprkos dokazima o štetnom delovanju noćnog rada na zdravlje, između sedam i 15 odsto radne snage u razvijenim zemljama uključeno je u neku vrstu ovakvog posla, pokazuju rezultati studije Univerziteta „Prinston”. I naučnici istraživačkog centra u Sariju utvrdili su da poremećaji koji nastaju usled rada u noćnoj smeni izazivaju probleme na molekularnom nivou. Rad preko noći povezan je sa većim rizikom od pojave dijabetesa tipa dva, infarkta ili raka. Zbog čega je to tako?

Prof. dr Tihomir V. Ilić, profesor neurologije i dekan Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije, pojašnjava da je organizam podložan nizu dnevnih, ili takozvanih cirkadijalnih ritmova između kojih je najuočljiviji ciklus spavanja i budnosti. Oni predstavljaju unutrašnje telesne časovnike koje kontroliše takozvano suprahijazmatsko jedro u mozgu (smešteno u neposrednoj blizini hipotalamusa), koje je podložno uticaju dnevne svetlosti.

Kako umanjiti nepovoljne efekte smenskog rada 
Prof. dr Tihomir V. Ilić kaže da postoje proverene preporuke kako mogu da se umanje nepovoljni efekti smenskog rada.
*Omogućite da vaše radno mesto bude dobro osvetljeno, posebno između ponoći i četiri sata ujutru, čime potpomažete budnost. Ovo jako svetlo treba da se izbegava pred kraj smene (pred jutro).
*Ograničite unos kofeina u noćnoj smeni. Jedna šolja kafe je odgovarajuća doza da bi podržala vašu budnost, ali svakako ne treba uzimati sledeću šolju kafe pred kraj smene, budući da to može da ometa naknadni pokušaj odmora i spavanja kad se vratite sa posla kući.
*Na putu kući (pri povratku iz noćne smene) nosite naočari za sunce, jer vas jaka dnevna svetlost može dodatno razbuditi i narušiti mogućnost odmora po dolasku kući.
*Po povratku iz noćne smene izdvojite 30 do 60 minuta namenjenih relaksaciji.

Spavanje kao proces predstavlja jednu od potreba organizma, tako da njegovo uskraćivanje vodi čitavom nizu kognitivnih, bihejvioralnih, hormonalnih i metaboličkih disfunkcija.

– Nasuprot ovom, brojne profesije su nezaobilazno vezane za smenski rad, uključujući i rad noću. To se odnosi na medicinsko osoblje, policiju, vojsku, službe za hitne intervencije kao što su vatrogasci… Ovakva vrsta složene organizacije savremenog života vodi nas do činjenice da je u Evropi i SAD približno petina zaposlenih uključena u noćni rad. Ili još konkretnije, a prema podacima „Eurofounda” (The European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions) 19 odsto evropskog stanovništva radi najmanje dva sata u periodu između 22 i pet sati ujutru. U SAD, prema izveštaju Zavoda za statistiku rada, ovako radi oko 15 miliona osoba – napominje prof. Ilić.

Da li noćnim radom, u stvari „zavaravamo” prirodni, biološki ritam, i zaista toliko rizikujemo naše zdravlje?

Naš sagovornik pojašnjava da je odgovor nedvosmislen, a dokazi ubedljivi: noćni rad predstavlja poseban uzrok narušavanja prirodnog biološkog ritma organizma, uzrokujući poremećaj obrasca spavanja i budnosti, ali ne manje značajno i sekrecije pojedinih hormona (kortizol, melatonin), sniženje serumske koncentracije vitamina D3, kao i usklađivanja telesne temperature tela.

– Stanje hronične neusklađenosti bioloških ritmova vodi ka promenama fizičke i psihološke dobrobiti pojedinca, opadanju koncentracije i intelektualnih sposobnosti, uz nastajanje povećanog rizika za pojavu povreda u njihovim radnim sredinama, uz niz dodatnih negativnih ishoda po zdravlje između kojih se izdvajaju povećani rizici od kardiovaskularnih oboljenja, poremećaji metabolizma (na primer pojava dijabetesa), poremećaji menstrualnog ciklusa, umanjenje funkcije štitaste žlezde, ulkusna bolest (čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu), depresivni poremećaj, kao i niz malignih oboljenja (prednjači karcinom dojke) – dodaje prof. Ilić.

U poslednjoj deceniji definisan je i takozvani poremećaj smenskog rada koji se manifestuje prekomernom pospanošću u vreme kada bi trebalo da osoba ostane budna, koncentrisana i produktivna, ali i nesanicom u vreme kada bi trebalo da spava. Tada dolazi do izostanka okrepljujućeg sna, nedostatka energije, razdražljivosti a može da javi povlačenje u sebe i depresivnost, kao i problemi u personalnim odnosima. Zato ne iznenađuje podatak da je manje od šest sati sna u toku noći povezano sa 86 odsto porasta povređivanja na radu u poređenju prema osobama koje spavaju sedam do osam sati.


Komentari0
7a73d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja