nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:41

Terorizam, beskućnici i uspon desnice

Na srpskom je objavljen prvi deo trilogije „Vernon Trodon”, u kojoj autorka Viržini Depent kroz satiru i mračan humor prikazuje modernu Francusku, sukobljenu iznutra do ivice eksplozije
Autor: Gordana Popovićutorak, 23.07.2019. u 21:00
Виржини Депент (Фото: ЕPA/Andreu Dalmau)

Terorizam je neizbežna tema u savremenom francuskom romanu, kao i izbeglice, beskućnici i uspon desnice, kaže francuska spisateljica Viržini Depent, čija je trilogija „Vernon Trodon” postigla veliki uspeh, ne samo u Francuskoj, a bila je i u najužem izboru za nagradu Men Buker 2018. Prvi deo trilogije nedavno je objavljen i kod nas u izdanju „Buke” u prevodu Novaka Golubovića, a iz ove izdavačke kuće kažu da će drugi deo biti objavljen u novembru, dok je treći planiran za maj sledeće godine.

Kritika ovu trilogiju naziva moćnom freskom savremenog francuskog društva, porede je čak s velikim romanima 19. veka jer Viržini Depent ovde kroz satiru i mračan humor prikazuje modernu Francusku, sukobljenu iznutra do ivice eksplozije, i obrađuje brojne kontroverzne teme poput mizoginije, rasizma, pornografije, LGBT tema, alkohola i droge, porodičnog nasilja, asimilacije Arapa u francusko društvo, jačanja desnice… Kroz ljutu besedu beskućnika napada sve ono „što karakteriše dobrovoljno ropstvo” – administraciju, banke, kodove, poslodavce, stanodavce, ograničenja, poniženja, evidenciju, nadgledanje...

Roman je pun likova s margine koji udaraju po „naciji frustriranih poslušnika” u zemlji u kojoj „za one koji stvarno šljakaju” niko nikad ne brine, u kojoj su državne bolnice „okupirali svi ilegalni imigranti sveta koji znaju da je Francuska pravo mesto gde bi se trebalo naseliti”, u kojoj je sirotinja osuđena na rumunsko meso „matorog konja razvaljenog od hormona ili pileta koje je zakačilo besnilo”, dok japiji sebi kupuju organsko meso... I kao što kaže prodavac koji crnči u robnoj kući „Ejč end em”: „Nije više vreme ni za nihilizam, ni za cinizam. Trebalo bi biti spreman na borbu.” Dok drugi konstatuje da „u vladajućoj eliti izgleda niko ne shvata da bi se pod hitno trebalo vratiti na pravi put”. „Naprotiv, reklo bi se da rade sve što je do njih da se dublje potone, što je brže moguće.”

Viržini Depent u trilogiji prati priču bivšeg prodavca ploča koji ostaje bez svoje radnje usled pojave modernih tehnologija. Vernon Trodon je „ostao zaglavljen u prošlom veku, kad se još uvek trudio da se pretvara da je biti važnije od imati”. „I nije to uvek bilo licemerje. Proveo je život s devojkama koje nije bilo briga što su mu računi blokirani.” Ali u novom veku čak se i tinejdžerke iščuđavaju i smeju što nema čime ni kafu da plati i Vernon Trodon shvata da živi u novom svetu u kome ne samo da nema želju da se prilagođava nego to i ne ume, te završava prvo na socijalnoj pomoći, a potom i kao beskućnik. Nisu svi u ovom romanu s margine, ali su podjednako nesrećni: pop zvezda Aleks Blič, koji će „ostati napušten i u smrti” ili Kiko, čiji je mozak „džinovska petlja”, koji basnoslovno zarađuje, maštajući o skraćenom radnom vremenu da bi taj novac mogao da spiska.

Kroz lik Patrisa, koji „voli da se bije po barovima”, ali i kod kuće, gde je žrtva njegova žena, Viržini Depent slika porodično nasilje. Patris završava na grupnoj terapiji, kojom je naravno nezadovoljan jer su, po njegovoj proceni, svi koji tu završavaju „kreteni koji su tukli svoje žene, ali se zato mnogi od njih nisu usuđivali da udare muškarca”. „Patrisu bi se realno moglo svašta zameriti, ali ne i da je selektivan. Tukao je sve živo.” Kroz lik Hijene, koja za „nekoliko stotki” pomoću svojih lažnih identiteta na društvenim mrežama, na zahtev, upropasti „tog i tog umetnika, predlog zakona, film ili elektrobend”, upućuje na novu profesiju današnjice. „Sama samcata, za četiri dana, nastupa kao vojska. Uništi te na mreži za 48 sati.”

Roman je pun likova s margine koji udaraju po „naciji frustriranih poslušnika” u zemlji u kojoj je sirotinja osuđena na rumunsko meso „matorog konja razvaljenog od hormona ili pileta koje je zakačilo besnilo”, dok japiji sebi kupuju organsko meso

Kroz lik mlade Arapkinje Ajše dotiče problem asimilacije Arapa u francusko društvo: „Francuska je njenog oca ubedila da će ga, ako prihvati njenu univerzalnu kulturu, dočekati širom otvorenih ruku, kao i bilo koje svoje dete. Lepa licemerna obećanja, ali Arapi diplomci ostali su ’čamuge’ republike koje, diskretno, drže na dnu lestvice.” Mladi desničari, besni na sve, presreću beskućnike i prete im. Buržujka Silvi iščuđava se kad joj sin postane desničar da bi se „konačno pomirila s tim da mladi ljudi nisu više nužno levičari”.

Viržini Depent (1969) smatra se jednom od najvažnijih modernih feminističkih autorki. Debitovala je na književnoj sceni 1993. romanom „Kresni me”, po kome je snimljen i film, koji je jedno vreme u Francuskoj bio zabranjen, ali se tek kasnijim delima nametnula kao ozbiljan autor u književnosti, da bi za roman „Apocalipse bébé” (2010), posle nominacije za nagradu „Gonkur”, dobila takođe jednu od uglednih francuskih književnih nagrada „Renodo”. Često je bila prozivana zbog bestidnosti, ali je s trilogijom „Vernon Trodon” dobila status „rokenrol Zole”.

Rođena u Nansiju, u levičarskoj porodici, Viržini Depent je zbog buntovništva već s 15 godina protiv svoje volje bila smeštena u psihijatrijsku ustanovu, a sa 17 je preživela silovanje. Za književnost i pank muziku pokazivala je interesovanje još za vreme školovanja, imala je problema s alkoholizmom, a kasnije se bavila raznim poslovima, uključujući i dobrovoljnu prostituciju.

„Mnogo sam se promenila kao osoba. Danas više ne osećam toliku količinu besa i straha kao ranije”, rekla je u jednom intervjuu prošle godine.

U trećem delu trilogije Viržini Depent govori o promenama s kojima se suočava Francuska posle terorističkih napada 2015. i 2016. godine, stoga je on snažnije politički obojen. No njen stil pisanja je u sva tri dela podjednako duhovit, surov, ciničan, bez milosti, kao kada jedna od junakinja komentariše to što je Žerar Depardje dobio rusko državljanstvo: „U pravu si, dušo, za tvog sina narkomana mnogo bi se bolje pobrinuli u diktaturi.”


Komentari3
aa61f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Betty Boop
Branka Katic je odlicna glumica. Jedina koja zaista igra u stranim filmovima. Gledala sam je u nekoliko engleskih serija i bila je super. Igrala je i u hrvatskoj seriji "Novine" glavnu zensku ulogu. Uvek je odlicna. Na zalost ne igra vise u nasim filmovima. Zasto?
Zika
Branka Katic bi mogla da je igra na filmu.
Pera
Bogami Virzini je lepsa, a i pametnija.
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja