utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56
INTERVJU: DARKO RAJAKOVIĆ

Ne pričamo o plasmanu ali imamo tim za velike domete

Novi član stručnog štaba naše košarkaške reprezentacije, trener sa bogatim iskustvom u NBA, govori o svojim očekivanjima od Svetskog prvenstva u Kini. – U Feniksu su srećni što mogu da radim u timu Srbije
Autor: Aleksandar Miletićsreda, 24.07.2019. u 09:12
Дарко Рајаковић са досадашњом звездом Оклахоме Раселом Вестбруком (Фото ЕПА/CJ Gunther)

Ljubitelji košarke u našoj zemlji zadovoljni su što naš nacionalni tim konačno može da računa na sve svoje igrače iz NBA, međutim, Jokić, Bogdanović, Bjelica i Marjanović nisu jedina pojačanja iz najbolje lige na svetu. Na poziv selektora Aleksandra Đorđevića stručnom štabu se priključio Darko Rajaković (40), trener koji je stekao izuzetnu reputaciju u Americi za proteklih sedam godina u Oklahomi. Ovaj Čačanin je postepeno gradio svoju trenersku karijeru i kao vrlo mlad je znao da je NBA njegov cilj, pa je tako još 2003. godine, kada je juniore Crvene zvezde odveo do titule prvaka Srbije, umesto povećanja plate tražio da mu klub omogući da ode u Ameriku (Arizona) na usavršavanje.

Oni koji možda ne znaju koliko je stručan Rajaković, mogu da pitaju o tome Andrea Robersona, Terensa Fergusona, Viktora Oladipa, Denisa Šredera, Aleksa Abrinesa ili Stivena Adamsa koji je radeći s njim „progledao” na liniji slobodnih bacanja… Svi oni su „porasli” pod rukom ovog srpskog stručnjaka.

Nedavno ste, posle sedam godina, prešli iz Oklahome u Feniks. Zašto se rasturio tim koji je proteklih godina bio među favoritima?

Oklahoma je imala fantastičan ciklus, dostigla je jako visoke domete, svake godine plej-of, bilo je finala…  Trebalo je i za narednu sezonu opet da ima tim za najveće domete, međutim, NBA se dosta menja i igrači imaju snažan uticaj na trejdove, na potpisivanje slobodnih agenata. Velika je bomba ono što je uradio Kavaj Lenard koji je posle titule sa Reptorsima prešao u Kliperse. Ta bomba je uticala na celu ligu, na igrače, na trejd Pola Džordža u Kliperse, gde je Oklahoma dobila veliki broj pikova u budućnosti. Igrači imaju takvu moć da mogu da se uparuju po svojoj volji i da probaju da osvoje titulu. Sa odlaskom Pola Džordža uprava kluba i Rasel Vestbruk su znali da je vreme da i on povuče novi korak. Tako da sledi nova gradnja tima, sa perspektivom za budućnost.

Po čemu ćete pamtiti vaše vreme u Oklahoma sitiju?

Proveo sam u Oklahomi sedam lepih godina. Tu sam počeo da živim u Americi, tu mi se rodio sin, supruga i ja smo proveli divno vreme, stekli mnogo prijatelja kroz posao, ali i privatno. Imao sam izuzetan odnos sa svim ljudima u klubu, sa svim igračima, trenerima, Oklahoma Tander je jedna organizacija za primer. Tu sam nastavio da se dodatno formiram kao trener, a još više kao ličnost. Što se košarkaškog dela tiče, moj najveći iskorak napred bilo je to što sam shvatio da sam kao trener tu samo kao sluga igračima, da im budem pomoć i podrška. Najveće blago koje sam stekao nisu pobede i finala, već odnos koji sam izgradio sa igračima i trenerima u stručnom štabu. Sa njima ću biti prijatelj doveka.

Kakva je bila vaša uloga u stručnom štabu Oklahome, a kakva će biti u Feniksu?

U Oklahomi sam imao četiri igrača s kojima sam radio individualno, 20-30 minuta pre treninga sa svakim od njih, od njihovog razvoja, skautinga, pripreme za protivnika, pripreme odbrane i napada, organizacije treninga… Veoma širok dijapazon stvari kojima sam se bavio. U Feniksu ću imati još veća ovlašćenja. Sa glavnim trenerom Montijem Vilijamsom snosiću odgovornost za napad. Nastaviću da radim sa igračima. Monti je divan čovek, s kojim imam odličan odnos. Radili smo godinu dana u Oklahomi, ali je on napustio tim kada mu je supruga poginula u saobraćajnoj nesreći, što je bio veliki udarac sa sve nas koji smo bili bliski s njim. Prošli smo neke momente zajedno, bili smo podrška jedan drugom, kao porodica, i zaista se radujem saradnji s njim. Bilo mi je jako drago da se vratio košarci i terenu gde mu srce i duša pripadaju.

Da li ste se pre prelaska u Feniks čuli sa bivšim trenerom tog tima, našim stručnjakom Igorom Kokoškovom?

Normalno, čuli smo se, pričali o svemu. Igor i ja smo jako bliski. On je svestan u koliko se teškoj situaciji našao prošle godine, tim je celu sezonu igrao bez pleja, bilo je dosta povreda. Igor je sada spreman za nove izazove i siguran sam da će dobiti šansu kao prvi trener, jer ima neophodno znanje za to.

Kako je došlo do toga da vas pozove selektor Aleksandar Đorđević?

Sa Saletom sam već nekoliko godina u redovnom kontaktu, pričamo o reprezentaciji, o ideji da se i ja nekako priključim. Meni se prethodnih godina kockice nisu složile sa poslovnim obavezama. U ovom trenutku sve je kliknulo, moj novi tim je bio izuzetno pozitivan kada sam im rekao da me Srbija želi u svom stručnom štabu. Znaju koliko to meni znači i da će to pomoći i Feniksu. Bili su veoma srećni što mogu da radim u reprezentaciji.

Kako se u Americi gleda na nacionalni tim i s kakvom pažnjom ljubitelji košarke dočekuju Svetsko prvenstvo. Da li je reprezentacija jednako važna kao nama?

To je individualna stvar. Naravno, direktoru reprezentacije Džeriju Kolanđelu i selektoru Gregu Popoviću to je izuzetno važno. Greg je već nedeljama na pripremnom kampu za Svetsko prvenstvo. Percepcija javnosti je malo drugačija. Tamo ne postoji takav odnos, kao u Evropi, da se na nacionalni tim gleda kao na privilegiju i čast. Kod njih je NBA na prvom mestu, a zatim „Martovsko ludilo” i koledž liga. Svi američki igrači sa kojima sam radio, reprezentativci, izuzetno su motivisani, zbog sebe i svojih porodica, žele da daju svoj maksimum i da se uvek bore za zlato. Znam iz prve ruke da je to bilo važno Vestbruku, Hardenu, Durentu, Grifinu…

Koliko zaista Amerikanci cene srpsku školu košarke, pre svega naš doprinos NBA ligi?

To poštovanje je očigledno, jer naši igrači su bili među internacionalnim pionirima košarke u NBA, u koju su Divac i Paspalj otišli još pre 30 godina. Danas smo svedoci kako naši igrači igraju u toj ligi. Kad razgovaram s trenerom Dalasa Rikom Karlajlom, on mi se obraća na srpskom – Kako si? Isto je i sa Majkom Melounom iz Denvera i mnogim drugim trenerima, što dovoljno govori koliko nas cene. Naročito posle sezone u kojoj je Nikola Jokić postao najbolji centar lige.

Šta očekujete od Svetskog prvenstva u Kini?

Moja očekivanja su da svakog dana svaki igrač i svi u stručnom štabu damo sve o sebe. Ne razmišljam o Svetskom prvenstvu, već samo kako da mi svaki naredni trening protekne po planu, da sve igrače dovedemo u dobru fizičku spremnost. U timu Srbije su sve sami profesionalci, divni momci, predvođeni Sašom Đorđevićem. Godinama imaju dobru hemiju, a to je preduslov za velike domete. Igrački kvalitet postoji. Očekujem da jedan drugom budu podrška, trening po trening, dan po dan, meč po meč. Nema tu priča ni o četvrtfinalu, ni finalu, već o kvalitetnom radu, da tim postepeno raste. Postoje uslovi za izuzetno visoke domete, ali će oni zavisiti od mnoštva faktora. Saša ima ogromno iskustvo i kao igrač i kao trener. Reprezentacija Srbije je s njim postala skoro perfektna mašina. Svaki igrač je mali šraf u velikoj mašineriji. Mi smo tu da im držimo leđa, da iz svakog ugla pokrijemo sve aspekte igre.NBA klub je jedna velika vojska

Svaki NBA klub je kao jedna velika vojska. U trening hali je više od sto ljudi koji se bave samo košarkaškim stvarima, plus poslovni deo kluba i sektor za marketing. U stručnom štabu je 12 ljudi, u medicinskom bloku je više od 10, u sektoru za analize takođe, zatim front ofis, skauti, menadžment još oko 30 ljudi… Svi oni su u službi tima i igrača. Putuje se privatnim avionima, da bi se maksimalno uštedelo vreme u ritmu tri-četiri meča u sedam dana, da bi igrači imali vremena za oporavak i da bi mogli da se usredsrede na svoj posao.

Košarkaški fanatik

Darko Rajaković je, kao i mnogi dečaci rođeni u gradu košarke – Čačku, bio „osuđen na košarku”. Trenirao je s jednakom strašću kao i jedan od najvećih košarkaških fanatika Dražen Petrović – ustajao je u pola šest i odlazio na teren pre škole. Bio je talentovani organizator igre (u Borcu i Železničaru) ali nije imao potencijal da nastavi igračkim stopama Radmila Mišovića, Dragana Kićanovića i Željka Obradovića. U vreme kad su se u srpskoj košarci pojavljivali plejmejkeri viši od dva metra, smatrao je da sa 180 centimetara neće moći da ispuni svoje snove. Tako je već sa 16 godina dobio prvi trenerski „posao”, na jednom kampu Borca. Kada je preko Crvene zvezde otišao na usavršavanje u SAD, 2003, upoznao je Sema Prestija koji ga je pozvao u San Antonio. U tom klubu je dobio prvi posao povezan sa NBA – bio je skaut Sparsa.


Komentari0
74fd6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Košarka

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja