subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 24.07.2019. u 21:00 Mirjana Sretenović

Istorija ispričana iz ugla robova

Istorijsko društvo Njujorka nagrađeno na konferenciji Muzejskog društva Amerike za projekat „Državljanstvo”, usmeren posebno na imigrante, u kojem se besplatno uči američka istorija, kao priprema za dobijanje državljanstva
Из Музеја јужњачке уметности Одген у Њу Орлеансу (Фото: Лична архива)

Na godišnjoj konferenciji Muzejskog društva Amerike, koja je nedavno održana u Nju Orleansu, učestvovala je i viši kustos dr Tatjana Bugarski iz Muzeja Vojvodine. Muzejsko društvo Amerike deluje od 1906. i okuplja više od 35.000 članova. Konferencija je okupila 4.500 učesnika.

‒ Muzejska delatnost je u SAD drugačije uređena nego kod nas. Ne postoji ministarstvo kulture te je velika uloga stručnih udruženja u razvijanju profesionalnih standarda. Međutim, izazovi s kojima se savremeni muzeji suočavaju imaju mnogo sličnosti širom sveta, pa su teme o kojima su bili vođeni razgovori bliske i nama ‒ kaže Tatjana Bugarski, dodajući da su najposećenija predavanja bila o uvođenju kulturne raznolikosti i inkluzije u institucije, prvenstveno prevazilaženjem rasnih barijera koje su i dalje veoma izražene.

‒ Još jedna od tema odnosi se na suočavanje s kolonijalnom prošlošću koja u mnogim muzejima još uvek predstavlja dominantni narativ, naročito na stalnim postavkama. Zbog toga je konferenciju otvorila Ketrin Verden, pripadnica Houma, naroda čija je domovina u današnjoj Luizijani, čime je ukazano na daleko dužu istoriju tog područja od one koja je predstavljena prošle godine, kada je obeležavano 300 godina od osnivanja Nju Orleansa ‒ kaže naša sagovornica.

Konferencija je bila posvećena uticaju promena u ekonomiji, kulturi i društvu na muzeje i pitanju kako muzeji da održe finansijsku stabilnost bez gubljenja društvenog uticaja i svoje osnovne misije.

‒ Dugotrajna finansijska održivost povezana je sa sposobnošću institucija da budu relevantne, privlačne i inkluzivne – da se obraćaju većem auditorijumu i povećavaju broj posetilaca. Današnji muzeji u celom svetu preispituju svoju ulogu, uspostavljaju veze sa zajednicama na nove načine i rade na prevazilaženju kulturnih stereotipa i barijera. Digitalne tehnologije nude nove mogućnosti za povezivanje s publikom i muzeji ih koriste na razne načine. S ovakvim promenama se otvaraju i nova pitanja, na primer o etičkim principima koja još uvek ne prate razvoj tehnologije, ali i nove mogućnosti za muzeje kao centre istraživanja i negovanja kulturne raznolikosti ‒ navodi naša sagovornica.

‒ Muzeji koji imaju višemilionske posete, poput Muzeja umetnosti Metropoliten ili novog Muzeja afroameričke istorije i kulture, predstavili su korišćenje veštačke inteligencije u istraživanju iskustva posetilaca, ali je, s druge strane, velika pažnja posvećena malim muzejima sa samo nekoliko zaposlenih, kojima Društvo pomaže u izradi strateških i finansijskih planova. Godišnju nagradu dobio je Muzej umetnosti Portorika za herojske napore koji su uloženi u očuvanje kulturnog nasleđa na čitavom ostrvu, ugroženom tokom i nakon uragana „Marija”. Istorijsko društvo Njujorka nagrađeno je za projekat „Državljanstvo”, besplatni program učenja američke istorije uz korišćenje muzejskih predmeta, kao pripremu za test za dobijanje državljanstva, usmeren ka posebno društveno ranjivoj grupi koju čine imigranti.

Tatjana Bugarski govorila je o ritualima koje, kako kaže, u muzeološkom smislu posmatramo preko materijalnih svedočanstava, ali i emocija, izvođačkih aktivnosti, negovanja identiteta, tako da muzeologija rituala podrazumeva uključivanje različitih medija i interaktivnih programa u dokumentovanje, čuvanje i prezentaciju nasleđa.

‒ Na konferenciji je pažnja posvećena kulturnom nasleđu Nju Orleansa – hrani, muzici, lokalnim običajima. Muzeji u Nju Orleansu, kao što su Muzej džeza, Ogdenov muzej južnjačke umetnosti i Nacionalni muzej Drugog svetskog rata, primer su odličnog predstavljanja lokalne, regionalne i nacionalne kulture i njihovog mesta u uslovima globalizacije. Promene u pristupu nasleđu mogle su da se vide i na primeru nekadašnjih plantaža, današnjih muzeja u okolini Nju Orleansa, gde je istorija ispričana iz ugla robova koji su živeli i radili na njima.

Poseban utisak našoj sagovornici ostavila je izložba Tine Žirua iz Luizijane, u Muzeju umetnosti u Nju Orleansu, inspirisana lokalnim i haićanskim vudu nasleđem i verovanjima u „lua”, duhovna bića koja omogućavaju komunikaciju između sveta ljudi i najviših duhovnih sila. Izložbu čine dela koja je radila u saradnji s haićanskim majstorima umetnosti i u fokus stavljaju pitanja međukulturne komunikacije, autentičnosti i autorstva.

Komеntari3
77930
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша
А знате ли да су пре сличног времена али и још дуже сами Срби, али и други брлци, били предмет ропства по неким појацама средњег Истока али и Венеције! Кад ћемо о томе да држимо поставку?!
Dragan Pik-lon
Strasno.Nju Orleans je osnovan pre 300 godina dok je tradicija robovlasnistva ziva skoro 400 godina.Jos uvek traje u drugoj formi.Hvala bogu iz celog ovog mraka i nedodjije- iztodio crnacki bluz,koji ce prkositi sledecim milenijumima.Beli rasisti su samo izrodili vesala Klju-kljus-Klana!!!
Dor
Ne brini, crnca populacija postaje većina. Strašno je šta je taj narod preživio. Tek od skora je Holivud počeo praviti realne filmove o njima. Da možete vidjeti njihove kućice u Sjevernoj Karolini gdje su radili kao berači pamuka, to je užas koliko je taj narod napaćen.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja