Nezaposleni sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) najčešće nisu zainteresovani za poslove u oblasti tekstilstva i kožarstva, mašinstva i obrade metala, a ne zanima ih previše ni rad u oblasti poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane, šumarstva i obrade drveta. Razlozi zbog kojih odbijaju ponuđene poslove najviše se kriju u opisu samih poslova, ali i u ponuđenim uslovima rada koje definišu poslodavci. U NSZ-u ipak otkrivaju da podaci o ponuđenim uslovima rada od strane poslodavca mogu da predstavljaju konkretne činjenice i osnov za opravdano odbijanje ponuđenog zaposlenja.
– Ponude odbijaju zbog plata nižih od proseka za te poslove na regionalnom nivou, uslova rada, koji su ispod standarda za zanimanje, neplaćenih doprinosa ili prekovremenog rada, neredovnih isplata, udaljenosti radnog mesta… Smeta im i kada postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih vrsta oboljenja: rada na visini, pod vodom, zemljom, ali i kada je radno mesto sa povećanim rizikom i izlaganjem štetnom zračenju ili otrovnim sredstvima… – nabrajaju u NSZ-u.
Postoje i slučajevi kada nezaposleni odbijaju ponude bez opravdanog razloga, pa je brisanje sa evidencije moguće zbog nepridržavanja zakonskih odredbi o obavezama nezaposlenog. Na taj način u junu ove godine 13.338 nezaposlenih izbrisano je sa biroa rada. Od tog broja 12.041 neopravdano se nije javio ili odazvao pozivu NSZ-a, zbog čega su izbrisani na određeni rok, dok se 1.145 njih nije odazvalo na individualni razgovor sa savetnikom u NSZ-u, a 32 je svojom krivicom prekinulo ili nije završilo dodatno obrazovanje. U statističkom biltenu NSZ-a piše i da se 11 nezaposlenih nije javilo poslodavcu, kojem ga je NSZ uputio za zaposlenje, 22 je odbilo dodatno obrazovanje i obuku, a 42 je odbilo da prihvati ponuđeno učešće u programu aktivnih mera za zapošljavanje.
– Ta pravila su regulisana Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Osobe se brišu sa evidencije ukoliko bez opravdanog razloga ne izvršavaju svoje obaveze prema službi, a između ostalog i ako na zahtev NSZ-a ne dostave dokaz o aktivnom traženju posla, odbiju ponuđeno posredovanje za odgovarajuće zaposlenje ili se ne jave poslodavcu kome ih uputimo – ističu u NSZ-u.
Stručnjaci podsećaju da na nezainteresovanost nezaposlenih i odbijanje poslovnih prilika utiče i neusklađenost između obrazovnog sistema i potreba na tržištu rada. Rešavanje tog problema iziskuje sistemsko angažovanje i saradnju svih institucija i aktera na tržištu rada i u oblasti obrazovanja.
– Proces rešavanja neusklađenosti ponude i tražnje podrazumeva modernizaciju kvaliteta obrazovnog sistema, aktivno povezivanje sa svetom rada, otvaranje novih radnih mesta… NSZ daje značajan doprinos smanjenju te neusklađenosti kroz realizaciju aktivne politike zapošljavanja i to, pre svega, kroz mere i programe koji se sprovode kroz dodatno obrazovanje i obuke. Tu se misli na stručnu praksu, pripravničke programe za mlade sa visokim i srednjim obrazovanjem, program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovane, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene, obuke za tržište rada, one na zahtev poslodavca, funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih… – podsećaju u NSZ-u.
Ponovni povratak na biro posle pola godine
Onaj koji traži zaposlenje, a brisan je sa biroa, ima pravo opet da se uvede u evidenciju NSZ-a po isteku šest meseci od dana prestanka vođenja evidencije. Izuzetno, ukoliko je korisnik novčane naknade izbrisan jer je obavljao rad bez zaključenog ugovora, to pravo ponovo stiče po isteku roka od devet meseci. Ako postoji opravdani razlog za nejavljanje, nezaposleni je dužan da se lično javi i obavesti NSZ odmah po prestanku tog razloga. Među njima su lični zdravstveni ili razlozi članova porodice, ali i drugi opravdani razlozi nastali bez volje i krivice nezaposlenog.
