petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:38

Božanstva, amuleti i skarabeji na Senjaku

U Muzeju afričke umetnosti u toku je izložba predmeta iz staroegipatskih zbirki srpskih muzeja, neki su viđani retko, a neki nikad
Autor: Milica Dimitrijevićčetvrtak, 25.07.2019. u 20:10
Поклопац канопске вазе (Ново царство – птоломејски период), Египатска збирка, Градски музеј Вршац (Фото: Марија Пирошки)

Na arapskom se kaže da slučajnost može da vredi više nego hiljadu dogovorenih sastanaka. Stoga se ova izložba tako prigodno podudara s trenutnim predsedavanjem Egipta Afričkom unijom, kao i s našom ovogodišnjom ulogom počasnog gosta na Afro-festivalu koji se održava svake godine u Muzeju afričke umetnosti, reči su Amra Alguveljija, ambasadora Egipta u našoj zemlji, zabeležene u katalogu postavke „Pod lupom. Staroegipatske zbirke u muzejima u Srbiji”, koja je nedavno otvorena u pomenutoj popularnoj muzejskoj kući, smeštenoj na senovitom Senjaku. Publici ova izložba, koja traje do novembra, može biti podsticajan uvod i u literarni susret s egipatskom kulturom koji nas očekuje na jesen – ova će zemlja prvi put biti počasni gost na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga u oktobru.

U muzejima širom Srbije čuva se 196 pojedinačnih predmeta koji se mogu klasifikovati kao „staroegipatski artefakti” i više od polovine upravo se sada nalazi pred javnošću, a sakupljeni su iz jedanaest institucija: Gradskog muzeja Vršac, Gradskog muzeja Sombor, Gradskog muzeja Subotica, Muzeja Srema, Narodnog muzeja Užice, Muzeja grada Beograda, Muzeja Jugoslavije, Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu, Narodnog muzeja u Beogradu, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika i muzeja domaćina. Osim „Beogradske mumije”, koja je deo stalne postavke prestoničkog Narodnog muzeja, većina ovih dragocenosti retko je izlagana, neka nisu viđena nikad i to izloženom materijalu daje dodatnu draž. Značaj je još i u tome što je raznovrsnost artefakata iznenađujuće velika, iako je njihov broj u poređenju s drugim evropskim zemljama i njihovim muzejima u najboljem slučaju skroman, dodaje Nenad Marković, egiptolog i član kustoskog tima zaslužnog za ovu postavku, koji čine još i Aleksandra Prodanović Bojović, Milica Naumov i Emilia Epštajn.

– Predmeti obuhvataju raspon od Starog carstva do rimskog doba, približno od 2686. pre nove ere do 4. veka nove ere, gotovo svaki istorijski period starog Egipta. Njihova raznolikost ogleda se u tome što su prisutni gotovo svi značajni elementi složene staroegipatske religije, a samim tim i opšteg pogleda na svet starih Egipćana, kako tokom života, tako i posle smrti. Posebno je zanimljivo da je, iako većina predmeta suštinski dolazi iz pogrebne sfere, moguće uočiti i njihovu upotrebnu vrednost tokom ovozemaljskog života – priča nam Marković.

Interesantan je i put koji su ovi predmeti prelazili od Egipta do Srbije. Kako otkriva naš sagovornik, najčešće su u pitanju bili putnički suveniri koje su donosili od sredine 19. veka naovamo istaknuti članovi građanske elite s teritorije današnje Vojvodine. Neke od predmeta koji se danas nalaze u Gradskom muzeju u Vršcu poklonio je, recimo, Paja Jovanović, ponešto je darovano Josipu Brozu Titu, dok je najmanji broj predmeta dospeo u zbirke kao slučajan arheološki nalaz ili muzejski otkup.

Nenad Marković tokom stručnog vođenja kroz postavku (Foto: Bojan Džodan)

U maloj muzejskoj sali artefakti su organizovani u tri celine – hram, grobnica i amuleti – prema mestu gde su mogli biti pronađeni u njihovoj zajedničkoj funkciji. Marković za „Politiku” ističe nekoliko koji zavređuju posebnu pažnju, bilo po značaju, bilo po lepoti izrade, ili po oba kriterijuma.

– Trebalo bi pomenuti glavu egipatskog sveštenika koja je načinjena od carskog porfira i pronađena je unutar rimske carske palate u Sirmijumu, u Sremskoj Mitrovici. Doneta je verovatno krajem trećeg ili početkom četvrtog veka naše ere i verovatno je bila stara nekoliko vekova u trenutku donošenja. Zatim, tu je pozlaćena bronzana statueta boga Ozirisa koju je Titu poklonio egipatski predsednik Sadat. Čini se da je Tito za nju bio posebno vezan jer je posle njegove smrti pronađena u njegovoj spavaćoj sobi. Posebne su i tri alabasterne posude koje je Tito, takođe, dobio na poklon od Nasera i Sadata, a koje potiču iz podzemnih hodnika čuvene Džoserove piramide u Sakari, južno od današnjeg Kaira. One su ujedno i najstariji predmeti na izložbi, reč je o oko 4.500 godina. Amuleti su prilično zastupljeni, tri su naročito interesantna. Prvi je u obliku priveska za ogrlicu na kome je prikazan sveti bik Apis, bez sumnje najvažnija životinja starog Egipta, drugi je u obliku boginje Tauret, koja je štitila žene tokom trudnoće, i treći uobličen u Izidin čvor, koji se nosio da bi predupredio neželjena krvarenja u trudnoći i spontane pobačaje – detaljan je ovaj doktorand na Češkom institutu za egiptologiju u Pragu, koji ne zapostavlja ni skarabeje, poznat egipatski motiv.

– Poseban je jedan od svetog zelenog kamena, pronađen 1978. na lokalitetu Trnjaci u Pilatovićima u Požeškoj kotlini, a koji se datuje u šesti vek pre naše ere, i drugi od narandžastog oniksa, koji je iskopan negde na lokalitetu Ušće kod Obrenovca i iz rimskog je perioda. Oni svedoče o rasprostranjenosti određenih staroegipatskih umetničkih formi izvan samog Egipta.


Komentari17
b3f0d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slobodan Rakocevic
Nas narod ima poslovicu: "Povika na vuka, a lisica meso jede". Naivne smicalice ambicioznih kustosa i mladjanog N. M. su potpuno nebitne. Ali cudan izbor nematicnog muzeja niposto nije slucajan. Zli jezici tvrde da o detaljima treba, navodno, pitati direktorku (videti pod: nekadasnji partijski kadrovi, prisan kontakt u izvesnom Gradskom sekretarijatu, narucioci u jednom ministarstvu i dve koalicione stranke). To je, cini se, sustinska pozadina ove rabote na diplomatskom Senjaku.
Milica Markovic
Starogradske zbirke u muzejima u Srbiji je POD..LUPOM. komentari zlonamerni povrsni bez ikakvog znanja o Staroegipatskoj artefakti u Srbiji. U.12 muzeja u Srbiji dve stotine predmeta pripadaju egipatskom nasledju.Toliko od tetke doktoranta egiptologa Nenada Markovica
Milica Markovic
Ja sam rodjena tetka egiptologa.Nenada Markovica koji je zavrsio osnovne studije master studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu odeljenje egiptologije I dalje na Ceskom univerzitetu doktorskih studija u Pragu.Molila bih ovog mladog gospdina da ne pise svoje komentare o Nenadu Markovicu kojeg uopste nepoznaje ni njegovu struku doktorskih studija na Ceskom
Pantelija
Jedini problem je cinjenica da na Filozofskom fakultetu u Beogradu ne postoji cak ni Katedra za egiptologiju, a kamoli Odeljenje za egiptologiju. Ali zato postoji Odeljenje za istoriju, na kome je, na studijskom programu Istorija, diplomirao i masterirao istoricar N. M. Da je kojim slucajem arheolog, znao bi da je skarabej iz Pilatovica od glaziranog steatita, a ne od "zelenog kamena", a da je glava "svestenika" iz Sirmijuma rimski tetrarhijski rad (bas kao i Galerijeva glava iz Gamzigrada).
Preporučujem 3
Jarilo
Draga Milice, hteo bi taj (ti?, jer ih je možda i dvoje) što komentariše da je mlad, no nije. Izložba je odlična, nikako improvizovana, gospodin Marković, Matić, kao i prof. dr. Stefanović više nego stručni, a na nju negativno reaguju samo oni koji, vodeći se Gogoljevom maksimom iz "Revizora" krive ogledalo što im je lice ružno. Da ne kažemo mumificirano. Mumificirano lice naravno i nije problem, koliko mumificirano stanje uma, zaprečeno iracionalnom ali silovitom taštinom.
Preporučujem 4
Bojana Cvejic
Muzej africke umetnosti, sudeci po delatnosti za koju je registrovan, nije nadlezan ni za arheologiju, ni za kulturu drevnog Egipta. Osobe koje su autori kataloga, pretenciozno nazvanog monografijom, kako ispada, nisu strucnjaci za egiptoloski materijal u Srbiji. Izlozba, uz to, nije adekvatno osigurana sto se tice vrednosti pojedinih eksponata. Postavka je, muzeoloski posmatrano, potpuno zastarela i idejno nehomogena. Ne mogu a da se ne zapitam kakvi motivi leze u pozadini cele price.
Lazar
@Zoran Osnivaci ovog muzeja, Veda Zagorac i Zdravko Pecar, sluzbovali su u zapadnoj Africi i bili fokusirani na sakupljanje skulptura, i maski od drveta, kao i tkanina. Znaci na etno umetnost kraja 19. i prve polovine 20. veka. To ni geografski ni hronoloski ni tematski nema blage veze sa starim Egiptom.
Preporučujem 4
Zoran
Muzej se bavi kulturom Afrike pa je logično da će tu biti i Egipat jer je deo tog kontinenta. Uostalom, same postavke (ova ili stalna) traži znanje arheologije i drugih sličnih nauka jer se jedino tako može objasniti prošlost naroda kontinenta koja seže još od praistorije i stvaranja prvih država na kontinentu.
Preporučujem 13
Prikaži još odgovora
Tijana
Koliko jadan i neprofesionalan treba biti, a da ne pominjem zaludan, da maltretirate ljude koji su napravili jednu zanimljivu izložbu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja