četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:20

Otpada fasada sa Palate „Albanija”

Komadi mermerne fasade sa zgrade izgrađene pre 79 godina počeli da se krune krajem aprila i početkom maja. – Korisnik objekta je Beogradska banka a. d. koja je u stečaju još od 2002. godine
Autor: Branka Vasiljevićčetvrtak, 25.07.2019. u 11:18
(Фото: М. Величковић)

Prvi beogradski „oblakoder”, čuvena Palata „Albanija” i dalje je mnogim sugrađanima, ali turistima glavni orijentir u gradu. U poslednje vreme sa ovog gorostasa na početku glavne štrafte počeli su da otpadaju delovi fasade. Prvi kameni komadi obrušili su se na Knez Mihailovu ulicu početkom maja.

Zbog bezbednosti šetača nadležni su od ulaza u podzemni prolaz na početku Kneza postavili zaštitnu traku. Tu meru predostrožnosti mnogi prolaznici gotovo i ne primećuju, već svoje glave bez razmišljanja postavljaju direktno ispod rasklimane fasade. A dnevno Knez Mihailovom ulicom, što znači i oko palate, prođe na desetine hiljada sugrađana i turista.

Foto D. Jevremović

Kolike su veličine komadi koji su se odvalili i koliko učestalo padaju nije baš poznato, ali je očigledno da je ova lepotica sagrađena 1940. godine zrela za fejslifting.

A kada će i biti obnovljena pitanje je jer korisnik ovog objekta Beogradska banka a. d. koja je u stečaju još od 2002. godine.

Pošto je „Albanija” spomenik kulture od 1984. i deo je kulturnog dobra „Istorijsko jezgro Beograda”, angažovao se i Zavod za zaštitu spomenika kulture grada.

– Imajući u vidu trenutna oštećenja fasade, mi smo Beogradskoj banci a. d. kao korisniku prostora predočili koje su im obaveze imajući u vidu da je reč o kulturnom dobru. Uputili smo ih u dalju proceduru da bi se obezbedila fasada dok ne počnu radovi na temeljnoj restauraciji – rekli su u Zavodu i istakli da će Zavod u svoj program rada za iduću, 2020. godinu uvrstiti izradu projekta sanacije i restauracije fasade Palate „Albanija”. Taj projekat biće osnova za izvođenje konzervatorsko-restauratorskih radova.

Pošto će projekat sanacije biti urađen tek naredne godine, pitanje za kviz je kada bi mogla da počne temeljna obnova i ko će je raditi. Šta će biti sa Beogradskom bankom do tada takođe je pod velikim znakom pitanja. I da ostane u postojećem stečajnom statusu, sredstava za jednu veliku i temeljnu rekonstrukciju sigurno je – nema. Do tada preporuka je da se špic „Albanije” za svaki slučaj zaobilazi u širokom luku.

Palata „Albanija”, koja se nalazi na adresi Knez Mihailova od dva do četiri i Kolarčeva 12, kako su nam rekli u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, jedno je od najznačajnijih ostvarenja jugoslovenske moderne arhitekture.

– Podignuta je na mestu istoimene kafane 1938. godine investicijama Hipotekarne banke, prema glavnom projektu arhitekte Miladina Prljevića, u čijoj razradi su učestvovali arhitekte Branko Bon, Miladin Grakalić i inženjer Đorđe Lazarević. Monumentalnog izgleda, sa značajnim konstruktivnim i arhitektonskim novinama, bila je izuzetan građevinski poduhvat na Balkanu – kažu u Zavodu.

Oblikovana je u internacionalnom duhu modernizma tridesetih godina prošlog veka, sa fasadama obloženim sivoplavim mermerom. Podignuta je na izrazito dominantnoj poziciji i predstavlja prostorno-urbanistički akcenat ovog dela grada i jedan od prepoznatljivih simbola Beograda. „Albanija” je visoka 53 metra i ima 13 nadzemnih i četiri podzemna sprata, a prostire se na oko 8.000 kvadrata.

Palata je 1944. godine u toku savezničkog bombardovanja pogođena bombom teškom pola tone jer se u njoj nalazio štab za visoke nemačke funkcionere. Tom prilikom u skloništu su izginuli svi Nemci, ali je palata izdržala i nije pretrpela veća oštećenja.

Te godine 20. oktobra na zgradi je istaknuta jugoslovenska zastava sa petokrakom kao znak oslobođenja.

Svi događaji značajni za grad i državu od tada pa i danas obeležavaju se na specifičan način na fasadi ovog zdanja.

Palata „Albanija” odolela je svim bombama koje su prestonicu zasipale u prošlom veku, ali izgleda ne i zubu vremena. Sada je pravi trenutak da joj se priskoči u pomoć.

U poslednje dve godine na Kosančićevom vencu, Ulici kralja Petra, ulicama Gračaničkoj, Brankovoj, u Zemunu... obnovljeno je oko 200 zaštićenih fasada o trošku republike i grada.

Kako je „Albanija” spomenik kulture i kulturno dobro, ali i jedna od najznačajnijih zgrada srca Beograda, bilo bi dobro da se u njenu obnovu na vreme uključe i državne i gradske institucije.


Komentari10
45226
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dr Slobodan Devic
Pa mozda bi Max Mara mogla malo da se "ispruzi" i pomogne obnovu fasade. Ti prave ogromne pare ...
Aleks
Inače palata nikad nije završena. Nedostaje još jedan uži i viši toranj sa svetionikom. Na netu se mogu naći planovi, uzorak je bila impozantna robna kuća u Berlinu, tj u Nojkelnu (Neuköln). Danas je to neupadljiva zgrada robne kuće Karštat. Samo je levi deo fasade preziveo bombardovanje Berlina. Mislim sa je ovo šansa da se naša palata konačno završi.
empty straw
Teško, kad vidimo da je već godinama problem uz pomoć helikoptera spustiti vrh pilona novog mosta na Adi, koji stoji gotov u nekom hangaru. A to je operacija od jednog dana, brat bratu.
Preporučujem 4
Trećezemljaš
Samo da te ploče ne lepe oni koji su radili trg Slavija..
Svi bi , baš na tu lokaciju
Nekada je ispod "Albanije "bila "Jugoslovenska knjiga ".Odavno tamo nema nikakve knjige. Skoro 20 godinaje su u tom izlogu jedino šnajderske lutke koje reklamiraju firmiranu odeću - ili prolaznike mame pakovanja parfema , cipele ... Malo dalje u "Geci Konu " dok rade (spavaju?) tranzicioni nadzorni odbori i uprava "Prosvete "- nestaju im iz izloga unikatne gusle. Ne bi bilo čudo da i oni pođu putem "Jugosl. knjige".Mnogo je cipela,malo je rafova.
Jugoslav Erac
Palata Albanija je "зрела за фејслифтинг" - SRAM VAS BILO! Zar je moguce da ste toliko opoganili srpski jezik! Pozdrav iz Melburna

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja