četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:22

Šljive u bescenje, sušare su rešenje

Za one koji ne pristaju da voće prodaju budzašto sušare mogu da budu profitabilne, ali ovo zahteva znanje i veće investicije
Autor: Ivana Albunovićčetvrtak, 25.07.2019. u 20:00
Цена од 10 динара је потпуно неисплатива (Фото Д. Јевремовић)

U glavnim krajevima za proizvodnju šljive u Srbiji otkupljivači prvu i drugu klasu ovog voća plaćaju 60 i 40 dinara – gotovo dvostruko manje nego prošle godine.

Cena najniže kategorije, koju destilerije otkupljuju za proizvodnju rakije, ne prelazi 10 dinara, tvrde voćari iz Topole.

Zagarantovana cena voća, kako se može videti, i ove sezone davno je prošla stvar. Diktira je jak lobi otkupljivača, koji imaju hladnjače, ali i tražnja stranih kupaca koja je sve manja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine u odnosu na 2016. izvoz svežih šljiva pao je sa 23.800 tona na 19.150 tona.

Prema rečima sagovornika „Politike”, koji se već godinama bavi otkupom i proizvodnjom voća, veća nestabilnost na tržištu nastala je prošle godine, kada je uvedena uredba posle koje je broj registrovanih firmi, koje mogu da izvoze u Rusiju, smanjen sa oko 650 na tridesetak. Tada su se pojavili i veći viškovi voća na tržištu, nestabilne cene, tražnja za savršenim kvalitetom i duži rokovi plaćanja…

– Licence su dobili samo oni koji imaju skladišne kapacitete, u hladnjačama, veće od 500 tona. Oni često nemaju interesa da izvoze sve voće. Teško ugovaraju poslove sa kupcima iz Rusije, koji su se, takođe, okrenuli novim tržištima. To je problem jer je u Rusiju odlazilo oko 90 odsto izvoza konzumnog voća iz Srbije – objašnjava on.

Stručnjaci napominju da za proizvođače, koji ne pristaju da voće daju budzašto, sušenje šljiva može biti jedno od najprofitabilnijih rešenja. Da je zarada od voća iz sušara neuporedivo veća pokazuje i zvanična statistika. Tako su se, recimo, prihodi od izvoza sušene i sveže šljive u 2018. gotovo izjednačili. Iako smo na stranim tržištima prodali 19.150 tona sveže a svega 3.000 tona suve šljive zarada od sveže bila je 8,5 miliona dolara a od suve – 7,2 miliona.

Međutim ovaj posao nije nimalo lak i zahteva ne samo ozbiljno ulaganje već i znanje i posvećenost.

– Iz godine u godinu cena svežeg voća je promenljiva. Agroekonomisti su izračunali da rentabilnost kod sušenja voća postoji. Međutim, treba biti posvećen i stručan i stalno se obučavati. Naravno, može da dođe i loša godina. Ali, da biste saznali da li je posao isplativ obračun se radi posle deset godina rada – kaže za naš list Mirko Babić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji i vođa republičkog projekta tokom kojeg je kroz obuku tehnologije sušenja voća prošao veliki broj polaznika.

Kako kaže sušenje voća nije jednostavna tehnologija. Što se tiče šljive, teško da se može doći do isplativosti proizvodnje u malim porodičnim sušarama. Ne može se biti konkurentan sa velikim proizvođačima u Srbiji, koji imaju sušare i centre koji dnevno mogu da prerade i do 100 tona svežih šljiva. Takve savremene sušare, sa pratećim objektima, zahtevaju investicije od 300.000 do 400.000 evra i upošljavanje dvadesetak radnika.

Kod malih gazdinstava, voćara koji imaju sopstvenu proizvodnju šljiva, posao može da se započne i sa znatno manje novca. Recimo, sa 30.000 do 40.000 evra ali i manje ali sa značajno manjim kapacitetom obrade svežeg voća – do tonu dnevno. Savet takvim proizvođačima je da bar 30 do 40 odsto voća obezbede iz sopstvene proizvodnje. Ali, i da se istovremeno okrenu i sušenju ekskluzivnijih voćnih vrsta koje donose veću zaradu – kajsije, breskve, nektarine…

Profesor Zoran Keserović, jedan od najvećih stručnjaka za voćarstvo, kaže da je očigledno da je poslednje dve godine došlo do pada celokupnog izvoza voća za 80.000 do 100.000 tona i da treba ozbiljno razmotriti šta je najveći problem. Srbija je mnogo uložila u voćarstvo, dodaje, i ne smemo dizati ruke jer u tom sektoru radi „armija ljudi”.

– Cena od 10 dinara za kilogram šljive za rakiju je katastrofalna jer proizvođači ne pokrivaju troškove, posebno oni koji angažuju berače. Bez obzira što kvalitet nije najbolji – ističe Keserović. Smatra da proizvođači treba da se udruže jer sada nove zadruge mogu da dobiju i 75.000 evra što je sasvim dovoljno za savremene tunele za sušenje ili destilatore i tako pokušaju da budu konkurentni.


Komentari19
1d7fe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Mihailović
Malinare ucenjuju, kupinare, šljivare,... poljoprivreda nam je ispod one u najnerazvijenijim zemljama Afrike, ljudi iz pustinje nas uče kako se ore zemlja i oranice 8x skuplje prodaju kao građevinsko zemljište, grad nas ubijaju: kiša, poplave, suše, požari,..država ne štiti proizvođače ni od komaraca ni ucenjivača, sve propada, a kažu, "na dobrom smo putu", jesmo, blizu smo nedođije. Šta očekivati ako nas vode nekompetentni, a u poljoprivredi pravnik i čitač vodomera? Rasturači Srbije ih hvale.
Леон Давидович
Улога трговца јесте да купцу допреми воће доброг квалитета. И какве инда везе има којег капацитета он има хладњаче?
mika
Kome je napamet pala suludo luda ideja hladnjačama i 500 tona-proizvoćaču nije, to je smislio neko u Beogradu.Neko ko ne zna ni šta je voćnjak ni šta se u njemu radi-neko ko je od toga imao koristi, neko ko drži te velike hladnjače pod šapom i ubira kajmak dok poljoprivredniku ne ostaje ni surutka. Problem je u Beogradu a ne u selu. Ovo govorim jer se bavim time, ja sedim a na grani mi je oko dva vagona šljive koju nemam kome da prodam.A priupitajte se koliko je veliko 10din a koliko 1kg šljiv
Sa svoje 83 godine
Jedan dekica, sa svoje 83 godine, ne samo da je prepoznao biznis u starim jabukama koje se bacaju, trunu, već ih prodaje širom Evrope i Amerike. I to u obliku Pirea i Kaše. Kaže, građani Njujorka, Vašingtona, Čikaga su prosto ludi za njegovim proizvodom. Tek kada je otišao u penziju, posle 35 godina rada u PКB-u, Živorad Žika Janićijević otpočeo je privatan biznis u rodnom selu Donje Grgure u okolini Blaca, gde je napravio i fabriku Midi Organik.
EvGenije
Spas je u tome da država investira u hladnjače u koje bi poljoprivrednici mogli odložiti svoje proizvode. Kad mogu stimulisti strane investtore koji beže nakon par godina, mogu i poljoprivrednike. Treba ukinuti monopol tih tzv. hladnjačara, ustvari nakupaca, koji diktiraju cene poljoprivrenih proizvoda. Uz to im ograničiti i maržu na desetak procenata otkupne cene.
Иван Грозни
Правдин пензионер Када сте већ поменули америчке произвођаче аутомобила, зашто онда нисте написали да је држава продала акције након завршетка кризе. Посао државе је да створи услове у којима се исплати пословати. Ако држава треба да гради хладњаче, онда исто тако треба да гради и кокошињце. Ко ће управљати тим хладњачама? И зашто на пример, држава треба да гради хладњаче, а не ресторане брзе хране?
Preporučujem 6
Правдин пензионер
@Иван Грозни Држава мора да има озбиљне механизме регулационог дејства у случају кризе, а видимо да је криза бесконачан процес. И то је карактеристична ситуација и за најлибералније капиталистичке земље. Сетите се да је УСА 2008. чак преузела акције неколико произвођача аутомобила пошто је из буџета лила у индустрију на десетине милијарди долара. Без државне интервенције нема ништа, а све остало је замајавање. Да, Србија мора да улаже у хладњаче које ће спречавати монополију.
Preporučujem 10
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja