Specijalizovano tužilaštvo Kosova u Hagu pred kojim je juče saslušan kosovski premijer u ostavci Ramuš Haradinaj ni o jednoj radnji koju je preduzelo u konkretnom slučaju nije obavestilo srpsko Tužilaštvo za ratne zločine. Tako, praktično, Tužilaštvu za ratne zločine nije poznato za šta Hag sumnjiči Haradinaja, niti kojim dokazima protiv njega raspolaže.

Kako je „Politici” rečeno u Tužilaštvu za ratne zločine, ova pravosudna institucija otpočela je saradnju sa Hagom još početkom 2013. godine, kada je Evropska unija formirala Specijalni istražni tim koji je vodio krivičnu istragu u vezi sa navodima sadržanim u izveštaju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope „Nečovečno postupanje s ljudima i nedozvoljena trgovina ljudskim organima na Kosovu” iz januara 2011. godine, koji je sačinio Dik Marti. Saradnja dve institucije u najvećoj meri se ogledala u saslušanju svedoka i oštećenih koji borave na teritoriji Srbije.

– Od trenutka kada Specijalni istražni tim postaje Specijalizovano tužilaštvo Kosova saradnja sa njim se iz statusnih razloga, odnosno činjenice da ono deluje prema zakonima „Republike Kosovo”, koju Srbija ne priznaje, odvija tako što se zamolnice upućuju Ministarstvu pravde – rečeno je za „Politiku” u Tužilaštvu za ratne zločine.

U ovom tužilaštvu podsećaju da je ono 20. avgusta 2004. godine podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv Haradinaja i još šest lica zbog sumnje da su tokom 1999. godine, kao saizvršioci, počinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva za vreme oružanog sukoba na teritoriji AP Kosovo i Metohija.

– Veće za ratne zločine tadašnjeg Okružnog suda u Beogradu u postupku protiv Haradinaja i ostalih osumnjičenih donelo je rešenje o sprovođenju istrage 1. septembra 2004. godine. Istog dana sud je doneo rešenje o određivanju pritvora u odnosu na Haradinaja i još četiri lica i naredbu o izdavanju poternice – navode u srpskom tužilaštvu.

Iako su spisi predmeta u slučaju Haradinaja i ostalih osumnjičenih tajna, sredinom januara 2017. godine, kada je Francuska, na čijoj teritoriji je po srpskoj poternici uhapšen bivši kosovski premijer, trebalo da odlučuje o njegovom isporučenju našoj zemlji, predstavnici vlasti obelodanili su detalje iz istrage.

Tako su u javnost dospele informacije o gnusnim zločinima koje je, kako Tužilaštvo za ratne zločine sumnja, Haradinaj počinio na Kosovu tokom 1999. i 2000. godine. Prema navodima tužilačkih spisa, bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) sa svojim saborcima je sredinom juna 1999. godine učestvovao u ubistvu dvonedeljne bebe u Đakovici. Po usmenom nalogu nekadašnjeg komandanta OVK, kako je tada obelodanjeno, pripadnici OVK su upali u jednu od srpskih kuća, zatvorili one koji su se u njoj zatekli, a potom od njih pokušali da iznude iskaz da su sarađivali sa srpskim snagama. Haradinaj je, prema navodima tužilačkog dokumenta, u nekoliko navrata lično posećivao logoraše, ispitivao ih o njihovoj navodnoj saradnji sa srpskom policijom, a kako nije dobijao zadovoljavajuće odgovore, naređivao je da se nad svima njima vrši nasilje.

Haradinaj i drugi pripadnici OVK su, navodi tužilaštvo, 12. juna 1999. godine oko 18 časova odveli maloletnu Galimetu Tafaji u hotelsku sobu, gde su je najpre tukli, a potom silovali neprekidno 40 sati.

„Sredinom juna 1999. godine u Đakovici pripadnici OVK u uniformama i sa jasnim oznakama na njima, upali su u porodičnu kuću (tužilaštvo navodi inicijale vlasnika) u kojoj se T. A. krio sa svojom porodicom, optužujući ga da je saradnik srpske policije. Kada su na pitanje šta ima za jelo dobili odgovor ’prazan pasulj’, jedan od pripadnika OVK je izvadio pištolj iz pojasa, ispalio dva hica i ubio ćerku oštećenog, staru samo dve nedelje, koja se nalazila u kolevci. Nakon ubistva, okrivljeni je prišao ubijenoj bebi, odsekao joj glavu i oštećenom rekli ’sada imaš meso za pasulj’, a potom mirno išetao iz kuće”, navodi se u dokumentu tužilaštva.

Oslobođen u Hagu

Postupak protiv Ramuša Haradinaja zbog zločina na Kosovu i Metohiji vodio se i pred Haškim tužilaštvom, ali je 2012. godine pravnosnažno oslobođen svih optužbi. Tribunal je te godine po drugi put oslobodio bivšeg kosovskog premijera i vođu OVK krivice.

Prvi put Ramuš Haradinaj i Idriz Baljaj bili su oslobođeni po svim tačkama optužnice u proleće 2008, a Ljah Brahimaj je zbog zločina u Jablanici osuđen na šest godina zatvora. Dve godine kasnije žalbeno veće Tribunala naložilo je da suđenje bude ponovljeno, ali po znatno užoj optužnici. Usvojivši žalbu Tužilaštva, apelaciono veće Tribunala je krajem jula 2010. naložilo da suđenje bude ponovljeno po šest od 37 tačaka optužnice, ograničenih na zločine u Jablanici.

Haški tribunal je po drugi put oslobodio bivšeg kosovskog premijera i vođu Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja krivice za zločine nad civilima na zapadu Kosova 2012. godine. Zajedno sa Haradinajem, tada su oslobođeni i njemu potčinjeni Idriz Baljaj i Ljah Brahimaj. Ramuš Haradinaj bio je optužen za ubistva, okrutno postupanje i nehumane postupke u improvizovanom zarobljeničkom logoru OVK u selu Jablanica kod Dečana.

Obrazlažući presudu 2012, sudija Moloto je naveo da je utvrđeno da „ne postoje verodostojni dokazi da je Ramuš Haradinaj znao za zločine u Jablanici”.

– Ova presuda, na kraju najdužeg i najiscrpnijeg krivičnog procesa koji je ikada vođen u istoriji međunarodnog krivičnog prava, predstavlja kompletnu potvrdu nevinosti gospodina Haradinaja. Ona dokazuje bez trunke sumnje da je on bio ratni heroj, a ne ratni zločinac – rekao je tada Haradinajev advokat Ben Emerson.