nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:20

U Srbiji se godišnje baci oko 250.000 tona hrane

subota, 27.07.2019. u 15:34
(Фото Тома Јањић)

U Srbiji se u proseku godišnje baci oko 250.000 tona hrane, najviše voća i povrća, zatim piletine, ribe, mlečnih i pekarskih proizvoda, pokazuje izveštaj Svetske organizacije za prirodu (WWF).

Bacanje hrane predstavlja veliki socijalni i ekološki problem ne samo u našem regionu, već globalno, a podaci WWF pokazuju i da se u Evropskoj uniji baci čak 90 miliona tona hrane godišnje.

Predstavnica WWF Adria Milena Dragović za Tanjug kaže da oko 50 miliona tona bačene hrane u EU čini samo voće i povrće iz razloga što je, kako navodi, neodgovarajuće veličine i oblika.

„Reč je o ispravnoj hrani koja može da se iskoristi, ali veliki supermarketi i drugi trgovinski lanci žele da kupcima ponude voće i povrće pravilnog oblika misleći da će ga tako pre prodati. Zbog toga bacanje hrane predstavlja socijalni problem, jer, s jedne strane imamo ogromnu količinu hrane koja se baci, a s druge strane imamo milione ljudi širom sveta koji su i dalje gladni”, navela je Dragović.

Najnoviji izveštaj Ujedinjenih Nacija pokazuje da je u svetu oko 800 miliona gladnih ljudi.

Dragović ističe da bacanje hrane predstavlja i ekološki problem sa više stanovišta.

Pre svega, objašnjava ona, hrana koja završi kao otpad na deponijama predstavlja izvor emisije gasova sa efektom staklene bašte, a istovremeno, navodi, zarad novih poljoprivrednih zemljišta krče se šume ili druge površine koje su prirodna staništa brojnih divljih životinja i biljaka.

„Takođe, za proizvodnju hrane koristi se ogromna količina vode i energije, štaviše, od ukupne potrošnje vode na svetu 70 odsto se potroši za navodnjavanje poljoprivrednih zemljišta”, ukazala je Dragović.

Predstavnica WWF Adria Milena Dragović (Foto Tanjug)

Na pitanje da li u Srbiji postoji praksa doniranja hrane onima kojima je potrebna, Dragović objašnjava da je zakonska regulativa oko doniranja hrane u našoj zemlji vrlo komplikovana.

„U saradnji sa hotelima na novom projektu WWF Adria o sprečavanju bacanja hrane, saznali smo od hotelijera da ne postoji mogućnost da oni doniraju hranu koja im nije potrebna, jer su jako stroga sanitarna pravila i u Srbiji se time bavi isključivo Banka hrane”, navela je Dragović.

Navodi da je to zakonska regulativa koju bi trebalo menjati kako bi nadležne institucije pronašle način kako da preduzetnici višak hrane na najlakši način, a poštujući sve standarde bezbednosti hrane, doniraju onima kojima je najpotrebnija.

Posle sprovedenih istraživanja, WWF je izdala izveštaj u kojem je zaključila, kaže Dragović, da je potrebno menjati čitavu svetsku prehrambenu industriju, od proizvodnje hrane, do njene distribucije i skladištenja.

„Tu dolazimo i do ličnog momenta, šta bismo mi kao pojedinci mogli da uradimo, tako da WWF osim insistiranja da se menja prehrambena industrija na nivou vlada država i velikih kompanija, insistiraju da pojedinci pametnije kupuju hranu i da je iskoriste pre isteka roka upotrebe”, rekla je Dragović.

Govoreći o projektu „Food waste”, koji WWF Adria sprovodi u regionu u saradnji sa jednim hotelom u Beogradu i jednim u Zagrebu, Dragović objašnjava da on ima za cilj smanjenje bacanja hrane u hotelima.

„Projekat se svodi na to da hoteli pametnije isplaniraju kako će pripremiti obrok, a da otpad svedu na minimum. Takođe, radimo i na tome da taj otpad ne završi na deponiji već da ga hoteli proslede kompanijama ili preduzetnicima koji njega mogu dalje da obrađuju”, navodi Dragović.


Komentari8
77995
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Anonimus
Naravno da se baca. Kada bi spustili cenu iste, mozda se me bi bacalo. Marketi i radnje radije vole da im istruli hrana nego da spuste cenu. Spuste kada je hrana vec trula i to niko nece da kupi.
Sinisa Stojcic
Cujes Opacicu
нела
Кад би људи који бацају храну ту храну раздвојили 0д другог отпада и ставили поред контејнера.Да они сто копају по контејнерима узму чисту,а не храну помешану са другим отпадом.У граду где живим има доста таквих људи који траже храну по контејнерима.
Opacic
Najaci su mi oni cinici koji non stop bleje kako narod gladuje! U Srbiji bre nema siromasnih Da ljudi rade za 200 eura ali isti ti sto rade za 200 eura imaju komade zemlje farme plastenike radionice izvode gradjevinske radove i zarade jos 500-2000 Eura mesecno sa strane! Ja sam jedan od navedenih !!
сивошевић
то није пуно. 90 грама по становнику србије дневно...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja