četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02
BALKANSKI EVERGRIN

Četiri faraona

Vojislav Šešelj, Vuk Drašković, Nenad Čanak i Sulejman Ugljanin čvrsto upravljaju svojim strankama od njihovog osnivanja. Šta je tajna srpskih Keopsa
Autor: Aleksandar Apostolovskiponedeljak, 29.07.2019. u 09:00

 

Stranke su im samo naizgled u političkoj komi, ali njihovi lideri su i te kako živahni. Lider radikala Vojislav Šešelj priprema novi rijaliti projekat sa starom prijateljicom Vendi, posle svog noćnog dijaloga s drvetom, u još jednom od sličnih formata, kada je stablo indoktrinirao govorom o svetim srpskim zemljama. Iako je nedavno besramno izvređao koleginicu „Danasa” Snežanu Čongradin i poverenicu za zaštitu ravnopravnosti Brankicu Janković, što bi bilo koga drugog poslalo na politički otpad, vojvoda se ne osvrće na kritike. Svaka naslovnica, pa makar bio prikazan kao čudovište, stavlja ga u centar pažnje. Kao za ledenog pragmatika, to je za njega samo stepenica više ka cenzusu.

Vojvodin pobratim po inteligenciji, a ne ideologiji, partizan Nenad Čanak, odavno je postao ono što je želeo: večni, tek naizgled otuđeni centar moći. Ravničar je umesto pozicije u republičkom holdingu vlasti, kao autonomaška krtica u centralističkim organima, izabrao isto što i Šešelj.

Obojica su konstruktivna opozicija Aleksandru Vučiću, jer savršeno dobro poznaju dramaturgiju televizijskih i političkih novela, po kojoj je nevažno formalno učešće u vlasti, već dovoljno rastojanje od Vučića da bi uživali grejući se pored njegove vatre. Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine je, poput vojvode, shvatio da je večno trajanje u živopisnom svetu srpske politike značajnije od naglog uspona na piramidi formalne moći.

To savršeno dobro zna i nekadašnji kralj trgova Vuk Drašković. Bio je vođa opozicije protiv Miloševića, potom je sarađivao s njim, pa ga opet napustio. I kad god se pomisli da je nevidljiv, Vuk će se dobroćudno nasmejati. Razlog za to je što je napisao odličan roman „Aleksandar od Jugoslavije”, ali isijavanje njegovog zadovoljstva nije izazvano zbog književnih ambicija. Njegovi ljudi su podmireni unutar vladajuće koalicije, a pisac romana „Nož” nekoliko puta je osetio na sebi oštricu tradicionalnog hladnog oružja u Srba.

Dragan Stojanović

Kada je pre neku godinu svojim stranačkim kolegama poručio da je vreme za promenu, učinio je to setnim glasom, kao kada recituje „Mostarske kiše”. Gazda SPO-a i najuže rukovodstvo znali su da im Vuk poručuje da podignu ruku protiv njegove ponuđene ostavke. Želeo je da ode, posle 26 godina rukovođenja strankom, ali je, naravno, ostao tu gde je i sada. Uslišio je želju članstva.

I Šešelj i Čanak su nekoliko puta najavljivali da je vreme da se politički penzionišu, simulirajući u javnosti dramu o svom nestanku, ali je želja članstva uvek bila uslišena, tako da su ostali najdugovečniji stranački lideri.

Još jedan čovek nedostaje besmrtnicima. Ovih dana, SDA Sandžaka proslavlja 29 godina od osnivanja, a u svećice na torti će dunuti osnivač i predsednik Sulejman Ugljanin.

Kada se saberu godine koje su proveli na čelu svojih stranaka, dakle, od starta višestranačja u modernoj istoriji Srbije, četiri faraona su proveli, još koje leto, pa gotovo vek i po kao bosovi, menjajući pozicije, uticaj i rejting. Nisu se odricali samo jedne dragocenosti – stranačkog pečata!

Drašković, Šešelj, Čanak i Ugljanin nikada nisu postali srpski broj jedan, ali je svaki od njih dao doprinos crtanju siluete apsolutnih gospodara Srbije. Kumovi Voja i Vuk su bili nadomak vrhovne vlasti, ali je pitanje da li su je uopšte hteli. Verovatnija verzija je da nikada nisu želeli čitavu tortu za sebe, već samo parče. Tako je stvoren ne samo gurmanski, već i politički paradoks.

To što se nisu prejeli vlasti uticalo je na njihovu besmrtnost, mada se po Šešeljevom i Čankovom dizajnu, na prvi pogled, čarobni recept srpskog političkog nutricionizma ne prepoznaje. Sandžaklija Ugljanin je tipičan primer kako je vredno posedovati vlasničko pravo nad strankom koje nije stečeno rođenjem, već svešću da posedovanje partijskih ćelija predstavlja najdragoceniji pregovarački potencijal u potrazi za onim parčetom torte.

Iako opet jaše na „zelenoj transverzali”, idejnom projektu svog političkog tvorca Alije Izetbegovića – mada se za političko očinstvo sumnjičio i Jovica Stanišić – ili poziva u zvaničnu posetu Sandžaku Bedžeta Pacolija i viđa se s albanskim liderima s Kosova, Suljo zapravo šalje šifrovanu poruku Beogradu koja glasi: „Vučiću, oženi me”.

U svojim ranijim separatističkim fazama želeo je da Sandžak pretvori u Lihtenštajn, mini-državu između Srbije i Crne Gore. Ali čim bi mu stigla depeša iz Beograda da su ga razumeli, Suljo bi se, u bajci o hiljadu jednoj srpskoj noći, pretvarao u integralistu koji bi Sandžak s prestonicom spajao auto-putevima i aerodromima. Tako je postajao Koštuničina, a potom i Tadićeva verzija Velje Ilića. Ali, kada je 2014. godine ispao iz vlade, jer je Vučić procenio da je Suljo višak u podeli vlasti u Sandžaku između Rasima Ljajića i Muamera Zukorlića, ponovo su ga opsele separatističke bubice. Nekada je obećavao da će stvoriti najmoderniji aerodrom na Pešteri, s namerom da ga, ako ne sklopi pakt s braćom iz Beograda, iznajmi na lizing američkom ratnom vazduhoplovstvu.

Iako je profesor Vladimir Goati faraone opisao kao kapetane broda koji su duboko pod morem, potonulim pre više godina, ali da se drže svojih kapa, iako više ne predstavljaju nikoga – nije shvatio suštinu političke misli srpskih Keopsa: „Ispod površine sam, dakle, postojim!” 


Komentari9
2db51
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Марковић
Четири српска јахача апокалипсе
Boris
Dr Seselj zasigurno ne pripada u grupu sa ovom ostalom "gospodom". On je osvajao milione glasova na izborima, licno, a i njegova stranka, jos od osnivanja. Godinama je SRS bila najmocnija stranka sa velikom podrskom, ostala trojica su marginalci, i po ideologiji i po glasovima. Dr Seselj se casno branio i odbranio u sudu koji je krajnje nepravedan prema Srbima, i kao eminentan pravnik je odbranio Srbiju.
Dragan Pik-lon
@Dzorz,kako je Seselj uspesno odbranio sebe i nas vidi se po presudi.Odlezao je jednu petinu vise nego sto je osudjen.Dok je u sudskoj praksi svuda u svetu skracivanje robije za jednu trecinu.Usput je uvukao Srbiju u gradjansko-verski rat u Jugoslaviji kao i da je dolaskom iz Haga od Hrtkovca,lepog i pitomog mesta,napravio radikalski vasar.Svaki posten covek se ne ponosi sa Seseljom a bogami ni sa ostala 3 ''Faraona".Svi zajedno su nas unazadili za jedan vek i po....!!!
Лола
Текст је, што је код вог аутора веома ретко, непотпун. Фали кључни детаљ ког данас и врапци на грани знају, а зна га и г. Апостоловски. Рећи ћу само једну реч - служба...
nikola andric
Bez vernika nema pokreta a bez pokreta nema ''vojvoda'' ili '' faraona''. Paradoks je u tome da su oni sluge svojih vernika. Govorice samo ono sto se vernicima svidja. Dakle bez sopstvene ''glave''. Kao sto je jedan stari sahovski velemajstor tvrdio :'' ljudskoj pameti ima granica ali ljudskoj gluposti nema''.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja