nedelja, 18.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 28.07.2019. u 20:00 Ozren Milanović
PORTRET BEZ RAMA: PRAMOD MITAL

Milijarder lake ruke

Д. Стојановић

Više od zemljotresa koji je prethodnih dana zadesio tuzlanski kanton, tresla se Bosna zbog hapšenja Pramoda Mitala. Ko je taj čovek i zašto se podigla tolika halabuka? Pramod Mital mlađi je brat Lakšmija Mitala, petog najbogatijeg čoveka na svetu, britanskog državljanina indijskog porekla, koji je s porodicom kompaniju „Mital stil” učinio najvećim proizvođačem čelika na planeti.

U Bosni i Hercegovini, „Mital stil” većinski je vlasnik Železare „Zenica” i rudnika Ljubija kod Prijedora, a Pramod Mital veze s Bosnom i Hercegovinom započeo je 2003. godine prilikom ulaska u „Global Ispat Koksnu industriju Lukavac” (GIKIL) u kojoj je sada osumnjičen za jedan od najtežih oblika privrednog kriminala.

Na Pramodove kriminalne radnje u nekoliko navrata su ukazivali i radnici, a tragom njihovih informacija Kantonalno tužilaštvo u Tuzli je utvrdilo da je iz GIKIL-a od 2006. do 2015. godine izvučen 21 milion konvertibilnih maraka koji je sumnjivim kanalima završio upravo u njegovim džepovima.

Prema pisanju indijskih medija, ovo nije prvi put da se Pramod Mital našao u problemima. U Indiji je već bio pod sumnjama za pranje novca i prevaru državne agencije za trgovinu. Njima, navodno, nije vraćao kredit za kupovinu materijala za tada nove fabrike u BiH, a paralelno je novac slao na ofšor račune. Indijski ga je sud u aprilu ove godine ipak oslobodio optužbi nakon što je platio zaostale dugove, oko 300 miliona dolara, navodno zahvaljujući pomoći starijeg brata. Mediji pišu i kako je Pramod Mital poznat kao razmetljivac.

„Forbs” je pisao kako je organizovao venčanje svoje kćerke pre šest godina u Barseloni, vredno 82 miliona dolara. Da ovo nije izuzetak u Mital porodici pokazuje i podatak da je i stariji Lakšmi venčanje svoje kćerke platio tada rekordnih 62 miliona dolara.

„Mital stil” je dugo ulagao u kriket, najpopularniji sport u Indiji, ali je pre deceniju i po počeo da kupuje i fudbalske klubove, od kojih je najpoznatiji bugarski CSKA iz Sofije. Širenje na srpsko tržište Pramod je započeo kupovinom kraljevačke fabrike „Magnohrom”, a sledeći korak je bila želja da kupe i Crvenu zvezdu. „Magnohrom” je ojadio, kažu Kraljevčani, gore nego NATO bombe, a Zvezdu srećom nije kupio zbog zakonskih prepreka o privatizaciji sportskih klubova. Pramod Mital se tada u Beogradu sreo sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom i preneo mu interesovanje za ulaganje u srpsku privredu. I dobio je podršku.

Kada je pre sedam godina smederevski „Ju-Es stil” vraćen Srbiji za jedan dolar, Mital se opet pojavio s ponudom a tadašnji predsednik Boris Tadić je tvrdio da će to biti, ako bude, najbolja investicija. Bolje što nije. Od obećanih kula i gradova, iza Pramoda je ostajala pustoš, a to su osetili mnogi u ovom regionu. Da li mu je tuzlansko tamnovanje početak kraja ili prolazna frka, saznaće se brzo, jer je njegov međunarodni tim advokata već krenuo u akciju!

Komеntari2
3a050
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
Izgleda , svi sveski prevaranti mogli su kod nas u toj bajnoj privatizaciji da mešetare kako im je bila volja. Sjećam se žive priče iz Kovina. Robijaš izašao sa robije u Požarevcu , došao u Kovin kod presednika opštine, prestavio se kao investitor sa željom da sagradi ogroman grad u blizini Kovina na delu peščare. Priča je saživila u lok. medijima i malo šire, i to je bila najveća razvojna prilika Kovina , koja je iz nejasnih razloga propala. Presednik opš. danima se hvalio kako je on to uspeo.
banco
Treba da mu bude prolazna frka, ali takva da plati 5 puta toliko u odnosu na ono što je oštetio, pa onda ga pustiti neka ide, daleko mu lepa kuća!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja