Više od zemljotresa koji je prethodnih dana zadesio tuzlanski kanton, tresla se Bosna zbog hapšenja Pramoda Mitala. Ko je taj čovek i zašto se podigla tolika halabuka? Pramod Mital mlađi je brat Lakšmija Mitala, petog najbogatijeg čoveka na svetu, britanskog državljanina indijskog porekla, koji je s porodicom kompaniju „Mital stil” učinio najvećim proizvođačem čelika na planeti.
U Bosni i Hercegovini, „Mital stil” većinski je vlasnik Železare „Zenica” i rudnika Ljubija kod Prijedora, a Pramod Mital veze s Bosnom i Hercegovinom započeo je 2003. godine prilikom ulaska u „Global Ispat Koksnu industriju Lukavac” (GIKIL) u kojoj je sada osumnjičen za jedan od najtežih oblika privrednog kriminala.
Na Pramodove kriminalne radnje u nekoliko navrata su ukazivali i radnici, a tragom njihovih informacija Kantonalno tužilaštvo u Tuzli je utvrdilo da je iz GIKIL-a od 2006. do 2015. godine izvučen 21 milion konvertibilnih maraka koji je sumnjivim kanalima završio upravo u njegovim džepovima.
Prema pisanju indijskih medija, ovo nije prvi put da se Pramod Mital našao u problemima. U Indiji je već bio pod sumnjama za pranje novca i prevaru državne agencije za trgovinu. Njima, navodno, nije vraćao kredit za kupovinu materijala za tada nove fabrike u BiH, a paralelno je novac slao na ofšor račune. Indijski ga je sud u aprilu ove godine ipak oslobodio optužbi nakon što je platio zaostale dugove, oko 300 miliona dolara, navodno zahvaljujući pomoći starijeg brata. Mediji pišu i kako je Pramod Mital poznat kao razmetljivac.
„Forbs” je pisao kako je organizovao venčanje svoje kćerke pre šest godina u Barseloni, vredno 82 miliona dolara. Da ovo nije izuzetak u Mital porodici pokazuje i podatak da je i stariji Lakšmi venčanje svoje kćerke platio tada rekordnih 62 miliona dolara.
„Mital stil” je dugo ulagao u kriket, najpopularniji sport u Indiji, ali je pre deceniju i po počeo da kupuje i fudbalske klubove, od kojih je najpoznatiji bugarski CSKA iz Sofije. Širenje na srpsko tržište Pramod je započeo kupovinom kraljevačke fabrike „Magnohrom”, a sledeći korak je bila želja da kupe i Crvenu zvezdu. „Magnohrom” je ojadio, kažu Kraljevčani, gore nego NATO bombe, a Zvezdu srećom nije kupio zbog zakonskih prepreka o privatizaciji sportskih klubova. Pramod Mital se tada u Beogradu sreo sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom i preneo mu interesovanje za ulaganje u srpsku privredu. I dobio je podršku.
Kada je pre sedam godina smederevski „Ju-Es stil” vraćen Srbiji za jedan dolar, Mital se opet pojavio s ponudom a tadašnji predsednik Boris Tadić je tvrdio da će to biti, ako bude, najbolja investicija. Bolje što nije. Od obećanih kula i gradova, iza Pramoda je ostajala pustoš, a to su osetili mnogi u ovom regionu. Da li mu je tuzlansko tamnovanje početak kraja ili prolazna frka, saznaće se brzo, jer je njegov međunarodni tim advokata već krenuo u akciju!
