četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 28.07.2019. u 19:00 Jovan Gajić
PRE 105 GODINA POČEO JE PRVI SVETSKI RAT

Ubistvo koje je promenilo svet

Danas se navršava 105 godina od napada Austro-ugarske na Srbiju, što je dovelo do Prvog svetskog rata, najvećeg sukoba koji je svet do tada video, tokom kojeg je Srbija izgubila više od četvrtine stanovništva
Сарајево, атентат на Франца Фердинанда, 1914. (Фотодокументација „Политике”)

Prošlo je 105 godina otkako je, 28. jula 1914, srpska kraljevska vlada iz Beča dobila telegram sledeće sadržine: „Pošto kraljevska srpska vlada nije dala zadovoljavajući odgovor na notu koju je predao austrougarski poslanik u Beogradu, carsko-kraljevska vlada nalazi za potrebno da sama da zadovoljenja svojim pravima i interesima i da radi toga pribegne oružanoj sili. Austrougarska smatra da se od ovoga trenutka nalazi u ratnom stanju sa Srbijom”. Ovaj telegram nije značio samo objavu rata Srbiji. On je značio i početak Prvog svetskog rata, najvećeg vojnog sukoba koji je svet do tada video.

Već u noći između 28. i 29. jula počeli su prvi napadi austrougarske vojske i to na nekoliko lokacija, a najžešći su bili udari na Beograd. Prestonica Srbije, koja se nalazila na samoj granici s Austrougarskom, bombardovana je s kopna i s reka, odakle su carsko-kraljevski monitori obasipali grad najsavremenijim bombama toga vremena.

Povodom početka rata oglasio se i regent Aleksandar, koji je srpskom narodu uputio manifest sledeće sadržine: „Mojim junačkim i dragim Srbima. Na našu Srbiju nasrnulo je veliko zlo. Austrougarska nam je objavila rat. Sad svi imamo da budemo složni i junaci. I ako teška srca i svestan svih teškoća i opasnosti, baš u času kada su se srpski ratnici spremali da pribiraju plodove svoga truda, ja sam prinuđen pozvati sve moje hrabre Srbe pod srpsku trobojku, sa uverenjem da će se oni i u ovoj prilici pokazati dostojni svojih slavnih predaka...”

Napad na Srbiju imao je veliki međunarodni odjek. Rusija je objavila najpre delimičnu, a potom i opštu mobilizaciju na granici prema Austrougarskoj. Nemačka je na to već 1. avgusta objavila rat Rusiji, a dva dana kasnije i Francuskoj. Nastupajući prema Parizu, u skladu s ranije razrađenim vojnim planovima, nemačke trupe su ušle u Belgiju. To je bio povod za Veliku Britaniju da objavi rat Nemačkoj. Tako je za nedelju dana jedan sukob, za koji se mislilo da će možda imati samo lokalni karakter prerastao u Veliki rat, koji će u naredne četiri godine odneti 20 miliona života i izazvati ogromne promene u međunarodnim odnosima.

Podsetimo, povod za rat bio je Sarajevski atentat, odnosno ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, koje je na Vidovdan 28. juna 1914. u Sarajevu, s nekoliko saradnika, izvršio Gavrilo Princip, pripadnik organizacije „Mlada Bosna”. Ali, pravi uzrok rata bio je mnogo dublji i ležao je u suprotstavljenim interesima velikih sila. Svet je još ranije bio podeljen u dva bloka – Centralne sile, koje su činili Nemačka i Austrougarska, i sile Antante, koje su činile Velika Britanija, Francuska i Rusija. Centralne sile težile su novoj podeli sveta – Nemačka, koja je od ujedinjenja doživela brz razvoj, ali nije imala kolonije, širenje uticaja na druge kontinente, a Austrougarska širenje vlasti i uticaja u pravcu juga.

Zato su Sarajevski atentat ove države videle kao odličan povod da ratom postignu svoje interese. Ubrzo po sahrani Franca Ferdinanda počela je propaganda da je pravi krivac za njihovo ubistvo Srbija, a da su Gavrilo Princip i njegovi saradnici bili samo oruđe u rukama srpske države. Paralelno sa iznošenjem „dokaza”, koji su išli u prilog takvim tvrdnjama, o Srbiji se govorilo kao o stalnom izvoru kriza i nestabilnosti koji se samo ratom može „dovesti u red”.

Odluka da se krene u rat već je bila doneta pa je austrougarska vlada 23. jula srpskoj vladi uputila ultimatum za koji je Edvard Grej, ministar spoljnih poslova Velike Britanije, rekao da je „najgori dokument koji je jedna država ikada uputila drugoj državi”. Nota je, pored uvoda koji je govorio o krivici Srbije, imala i deset tačaka (zahteva) koje je srpska vlada morala da ispuni, a od kojih su mnogi zadirala u njenu nezavisnost. Tako se u tački četiri od srpske vlade tražilo „da pristane da organi carske i kraljevske vlade u Srbiji učestvuju u ugušivanju svakog pokreta protiv teritorijalnog integriteta monarhije”. Rok za ispunjenje ovih zahteva bio je 48 sati.

Poslednje što je Srbiji u to vreme odgovaralo bio je rat protiv mnogo jačeg protivnika, ali nije želela ni da pristane na zahteve koji bi značili poništavanje nezavisnosti. Dobila je i podršku iz Rusije, koja joj je obećala da je, u slučaju napada, neće ostaviti na cedilu. Zato je na notu odgovorila suzdržano pristajući na sve uslove, osim onih koji su direktno zadirali u njenu nezavisnost. Ovaj odgovor vlada Austrougarske ocenila je kao nezadovoljavajući.

Rat je mogao da počne...

Komentari41
d6e61
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nenad
Vrlo je prosto je mnogo pre atentata taj nastradali je tražio da se krene u rat sa srbijom. Po meni pitanje je da li bi do rata došlo da nije bilo majskog prevrata ali onda je pitanje da li bi bilo i balkanskih ratova, tj da li bi Obrenovici poveli rat protiv turaka a potom bugara za vracanje stare srbije tj današnje makedonije. Medjutim 100god . Posle eto nas opet skoro na granicama iz 1878 i proteranim stanovništom sa vekovnolih ognjišta
deda Milan
Tačno tako Nenade. Mi smo oduvek imali samo lajave i nesposobne vojskovodje i političare i vojsku koju su ubedili da "boj ne bije svijtlo oružje".
Леон Давидович
Први светски рат није почео због Србије већ због планова о прерасподеки глобалне моћи. То јест Централне силе које су се спремале за агресију очекивале су победу а тиме и прерасподелу глобалних интереса.Светски рат не почиње због локалних интереса већ интереса на светском нибоу.
American
Гаврило Принцип јде показао Српском народу како се бори за слободу од поробљивача!
Леон Давидович
Rat je odavno pripreman i sve jedno bi se dogodio i da nije bilo Sarajevskog atentata verovatno koji mesec kasnije ili eventualno godinu. Centralne sile su planirale rat računajući da će im doneti uspeh, a kad neko tako planira rat niko ga ne može odvratiti od rata sve dok ne izazove katastrofu . Tako se dogodilo sve suprotno od onog što su očekivale Centralne sile.
Radovan
Pašić je bio svestan da u sukobu sa K&K oko BiH nema šansi i da mora čitav svet da uvuče u sukob kako bi dobio Bosnu. Dobro je tipovo. Problem je što su Britanija, Francuska na kraju shvatile da su uvučene u rat za srpske interese, vraćaju nam i danas. Stradalo je 5,5 miliona vojnika Antante, od toga 275 hiljada naših, znači učestvovali smo u ww1 sa oko 5%. Na Solunskom frontu smo participirali sa oko 12%, a uvećali smo teritoriju 6 puta. Pa niko nije baš toliko blesav.
Miloš
@Radovane, izgleda da vi jedino verujete; da odgovorim na vaše pitanje. A inače se umnogome ne slažem šta piše @Igor G, ali ovde vam je sve po meri odgovorio. Ja mogu reći samo da su vaše tvrdnje vrlo bezobrazne za nekog ko se potpisuje kao Radovan.
Radovan
Ima li više ikoga pod ovom kapom nebeskom ko veruje da postoji nešto u Srbiji za šta Nikola Pašić nije znao i šta nije lično organizovao?
Prikaži još odgovora
Boro
Naivno je tvrdjenje da rata nebi bilo da nije bilo atentata. Jos naivnije je da je Srbija trebala izbeci rat jer je bila nespremna za njega. Razlog za rat je namera Nemacke i Austrougarske da zauzmu srbiju u sklopu sirih geopolitickih ciljeva osvajanja novih zivotnih prostora. A kada drzava hoce da napadne drugu drzavu bira trenutak kada je ona najslabija. Drzava koja se napada moze izbeci rat samo kapitulacijom. Dakle Srbija je imala izbor rat ili kapitulacija. Tako je oduvek bilo pa i danas.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja