ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:57

Dabrovi na Tisi i Tamišu

Graditelj brana pojavio se nakon što ga nije bilo ceo jedan vek
Autor: Đuro Đukićponedeljak, 29.07.2019. u 09:00
Дабар уловљен објективом фотографа Данила Ђековића

Zrenjanin – Dabar je opet među nama, nakon što se izgubio i nije ga bilo ceo jedan vek. Najsimpatičniji od svih glodara najpre je viđen u pričama glagoljivih komšinica u selima Botošu i Tisi. One su pronosile svedočenja da se na mrtvaji između dva sela nastaloj na rukavcu Tise viđene čudne kućice, zavučene u obalu, na čije ulaze su nabacane grane. Pecaroši su pak na tom potesu nailazili na neuobičajeno veliki broj srušenih stabala vrbe. Lovcima je bilo jasno da se pojavio dabar, jer je on jedini sposoban da obavi tako neobičnu seču.

Lov na ovu životinju strogo je zabranjen, mada ga u okruženju nije ni bilo. Zato se o njegovoj ponovnoj pojavi više šaputalo nego glasno govorilo, iz straha da neko ne preduzme hajku na ionako retke primerke.

Prva za koju se zna da je videla dabra je jedna žiteljka Botoša: na žalost, našla ga je pregaženog, na putu iz tog sela ka Tomaševcu.

Kada smo pozvali Tomaševčane da ih pitamo znaju li nešto o pregaženom glodaru, oni su rekli: „Pitaj Botošane”, a ovi: „Pitaj Tomaševčane.” Takva “ѕavera ćutanja” ne čudi, kada se zna da je dabar zaštićena vrsta i da bi se „moglo krivično odgovarati”. Nesrećnu životinju, koja je možda bila prethodnica povratnika, verovatno je po noći pregazio automobil. Da je namerno ubijena, ne bi bila ostavljena na putu.

Stradali dabar našao se na fejsbuk stranici udruženja za zaštitu životinja „Zelena šapa” iz Tomaševca i tema je otvorena u javnosti, jer se očekuje njihovo češće prisustvo u Potamišju.

Na Tisi su se „rečne drvoseče” ponovo pojavile par godina ranije. Zahvaljujući dobrom oku i još boljoj koncentraciji fotografa Danila Đekovića, čiji predani rad na slikanju životinja u prirodi pleni, imamo sliku pravog, živog i zdravog dabra. On ga je, zahvaljujući upornosti i strpljivosti, uslikao u specijalnom rezervatu prirode „Ritovi donjeg Potisja”.

– Dabar je noćna životinja i jako ju je teško slikati. Znamo da su tu, ali se ne daju videti. Eto, ja sam imao sreću da uslikam ovog jednog kod Taraša, i to kada sam skoro odustao od čekanja i spakovao fotoaparat – kaže Danilo Đeković.

Zaštitar Stevo Čorokalo, koji zajedno s Đekovićem deluje u edukativno-ekološkom centru „Izazov”, kaže da trenutno na području od 65 kilometara Tise, koja je u njihovoj nadležnosti, sigurno ima desetak familija dabrova i da ova životinja predstavlja važan element našeg eko-sistema.

Vrba – materijal za branu  (Foto D. Đeković)

Naselja i duž Drine, Save i Dunava

Dr Jadranka Lada Delić, stručnjak za zaštitu prirode iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu kaže za „Politiku” da je dabar (castor fiber) najveći glodar severne hemisfere.

– Ova životinja koja deo života provodi u vodi, a deo na kopnu, ima zdepasto telo, što je čini odličnim plivačem i roniocem. Sklonište gradi u vodi ispod humke koju pravi od nabacanog granja. Ukoliko nivo vode osetno opadne, dabar pravi branu kako bi zadržao potreban nivo. Dabrovi su istrebljeni u našoj zemlji krajem 19. i početkom 20. veka prekomernim izlovom, a zbog veoma kvalitetnog i cenjenog krzna, mesa i masti, za koje se verovalo da su lekoviti. Kada su dabrovi reintrodukovani 2004. i 2005. na prostoru dva specijalna rezervata prirode „Zasavica” i „Obedska bara”, njihova brojnost je u porastu. Proteklih petnaestak godina su se raširili duž Drine, Save, Tamiša, Dunava i Tise. Pretpostavlja se da će se njegovo širenje nastaviti. Prisustvo dabra u fauni zaštićenih prirodnih dobara predstavlja doprinos aktivnoj zaštiti i ispunjavanju funkcija ovakvih područja. Takođe je značajan korak u popularizaciji zaštite prirode i očuvanju biološke raznovrsnosti, kao i edukaciji u ovoj oblasti. Uz sve to, dabar predstavlja vrstu atraktivnu za razvoj ekološkog i edukativnog turizma na zaštićenim područjima – naglašava dr Jadranka Lada Delić.


Komentari2
58904
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Козјера
Нисам сигуран колико је дабар ноћна животиња. Живео сам својевремено у западној Канади. Виђао сам их редовно дању. Код нас се плаше људи једноставно. Људи су код нас еколошки неписмени, и чим виде нешто дивље, одмах би да га убију. Исто као што воле дрво да исеку на пола и да га офарбају у бело. Или да искорене природну вегетацију и посаде тује, бориће или шта им се већ свиђа. Само да није дивље.
Živa Neatnica
Има их и на Бисерном острву код Новог Бечеја. Око 30 породица.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja