ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:43

Spilbergovo pismo za Matildu Čerge

Narodna biblioteke Srbije digitalizovala fotografije poznate jevrejske porodice Kalef. – Fondacija čuvenog američkog reditelja za istraživanje Holokausta snimila svedočenje Beograđanke o stradanju tokom Drugog svetskog rata
Autor: Mirjana Sretenovićnedelja, 28.07.2019. u 20:00
Рад­ња Ја­ко­ва Ка­ле­фа у Ко­лар­че­вој ули­ци: код пр­вог па­ри­ског ши­ка (Фо­то Из архи­ве М. Чер­ге)

Muzeji u svetu beleže životne priče svojih sugrađana čuvajući time živi otisak jednog doba. Jedna takva priča zabeležena je nedavno u arhivi Narodne biblioteke Srbije kada su digitalizovane fotografije poznate beogradske jevrejske porodice Kalef. Foto-album je u ime porodice predala gospođa Matilda Čerge. Ona i njeni potomci, kao i familija njene sestre,  poznate operske solistkinje Brede Kalef Simonović, preostali su jedini od Kalefa koji su podneli 22 žrtve za vreme Holokausta.

Njihovi preci, Sefardi, koji su se iz Španije doselili na Balkan, živeli su na Dorćolu i svi su se uglavnom bavili trgovinom. Matilda Čerge živela je u Gospodar Jovanovoj ulici. Njena baka, imenjakinja, imala je radnju u Višnjićevoj i prodavala je tekstil. Držali su i pozamanterijsku radnju u Vasinoj i prodavnicu muške i dečje odeće Jakova Kalefa u Kolarčevoj, osnovanu 1903. godine, u čijem izlogu je stajalo: „Kod prvog pariskog šika”!

Pre rata život je bio divan, priča nam Matilda Čerge (1929), sećajući se da je sestru i nju baka svuda vodila sa sobom, od banje do pozorišta da gledaju Nušićeve komedije.

‒ Išla sam u jevrejski vrtić, školu u Ulici Kralja Petra i Četvrtu žensku gimnaziju. Nikada u školi nisam osetila atmosferu antisemitizma. Jevreji su ovde živeli godinama i stopili su se sa Srbima kao sa braćom. U kući smo pričali srpski, a baba i tata španski. Posluga u kući bila je uglavnom srpska i sa njom smo se lepo slagali ‒ ističe Matilda Čerge, koja je kasnije učila za zubnog tehničara.

Ma­til­da Čer­ge  (Fo­to N. Mar­ja­no­vić)

U dorćolskim dvorištima bilo je, kaže, po nekoliko stanova.

‒ Kada je bio srpski praznik mi nismo iznosili veš da se suši u dvorištu, a na dan jevrejskog praznika Srbi nisu sušili svoj veš. To se mnogo poštovalo ‒ opisuje gospođa Matilda negovane odnose.

Njen otac Avram Kalef, rođen 1902. u Beogradu, završio je trgovačku akademiju i govorio je nekoliko jezika. Iako je bio u invalidskim kolicima, bio je energičan, društven i duhovit čovek. Često je deci pričao priče i nikad nije podigao glas niti ruku na njih. Kada je upoznao ženu druge vere, Antoniju, odlučio je: „Ona i nijedna druga!”

Ova Slovenka udajom je promenila veru i ime u Dona. Svakodnevno je decu terala da piju riblje ulje, uz parče narandže koja je trebalo da zamaskira omraženi ukus iz detinjstva.

‒ Baka je iz Španije povukla jelovnik tako da smo jeli španska jela i srpska, ne jevrejska. Pravila je baklavu, nikad torte ‒ seća se Matilda Čerge.

U ratnom periodu morali su naravno da se kriju. Majka je preko katoličke crkve izdejstvovala lažna dokumenta za kćerke, kao da su njena nezakonita deca, da bi preživeli okupaciju. Katolički sveštenik Andrej Tumpej, iz čukaričke crkve Ćirilo i Metodije, poreklom takođe iz Slovenije, koji je i drugim Jevrejima pomagao, našao im je skrovište na Banovom brdu i upisao ih u školu. Jad Vašem mu je kasnije uručio odlikovanje „Pravednika među narodima”.

‒ Promenili su nam imena. Meni su dali ime Lidija, a mojoj sestri Rahel ‒ Breda. Uzeli smo majčino prezime Ograjenšek. Direktor škole na Banovom brdu znao je za naše poreklo, ali nas nije prijavio. Kada mi je nastavnica rekla da se predstavim razredu, kao nova učenica, zaboravila sam svoje ime, a kako nisam smela da kažem staro, stajala sam zaleđena nekoliko minuta i onda promucala ‒ Lidija. I danas ne mogu da zaboravim taj trenutak, priča gospođa Čerge.

Deo njene porodice ugušen je u kamionu „dušegupka”. Ostali članovi streljani su po ulicama, a žene i deca ubijeni u logoru Sajmište.

Životnu priču ove Beograđanke zabeležio je i Institut za vizuelnu istoriju i edukaciju iz Los Anđelesa, koju je osnovao čuveni reditelj Stiven Spilberg. Institut je snimio njen video iskaz za arhivu o ljudima koji su uspeli da prežive Holokaust. Spilberg joj je poslao pismo u kojem se zahvaljuje sa veličanstvenim pijetetom:

‒ Draga gospođo Čerge, darujući nam svoje svedočanstvo, Vi kao osoba koja je preživela Holokaust, pružili ste priliku budućim generacijama da dožive lični susret sa istorijom. Vaša sećanja će biti pažljivo čuvana kao neprocenjivo vredan deo u najbogatijoj biblioteci do sada sakupljenih svedočanstava. U dalekoj budućnosti ljudi će biti u mogućnosti da vide Vaše lice, slušaju glas, posmatraju Vaš život i sudbinu i na taj način čuju, nauče i zauvek zapamte. Najlepše Vam zahvaljujemo na neprocenjivom doprinosu, na Vašoj snazi i plemenitosti. Uz najbolje želje, Stiven Spilberg, predsedavajući Fondacijom „Survivors of The Shoah”, 12. avgusta 1998. godine.

Fondacija i Institut za vizuelnu istoriju i edukaciju, koji je prerastao u centar za istraživanje genocida, reditelj je osnovao 1994, godinu dana nakon snimanja filma „Šindlerova lista”. Fondacija ima arhivu sa 52.000 snažnih priča, u trajanju od 100. 000 sati, koje su zabeležene u 65 zemalja na 43 jezika. Uz brzu pretragu dostupne su svim zainteresovanima, istraživačima, naučnicima, nastavnicima i učenicima. Institut je uveo i poseban program Podučavanje putem svedočenja u 21. veku, uz moto da reči živih svedoka prevazilaze ono što danas piše u knjigama, i što nalazimo na tabli ili ekranu računara.


Komentari3
60b0b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

артиљерац
Ко није схватио,сестра Гђе Черге,Рахела-Бреда је Бреда Калеф наша велика оперска певачица.
Пантелија
А ми у Србији још увек не знамо ни тачан број погинулих у злочиначком NATO шенлучењу 1999 године. Као да је то било пре милион година и као да до сада нису могли да се прикупе прецизни фактографски подаци о сваком појединачном убиству и страдању, како бисмо повремено могли да подсетимо заборавне.
dragan duric
А ми у Србији још увек не знамо ни тачан број погинулих у злочиначком NATO шенлучењу 1999 године. I ne samo to gospon Panntelija. Maricka bitka. Jedni kazu dvadeset hiljada, jedni kazu sezdeset. JASENOVAC, jedni kazu sezdesetak hiljada jedni sedam stotina hiljada. To nisu male brojcane razlike. Strava. Srbi nisu zlopamtivi. Oni su najgori sami sebi. Oni samo guraju dalje. Spremni za nova zrtvovanja. Posle tolikih godina stradanja u Jasenovcu moramo da zamolimo g. Grifa da nam prebroji mrtve.TUGA
Preporučujem 4

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja