utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:18

Remek-dela Galerije „Nadežda Petrović”

Čačanska kuća ima u svojim zbirkama 1.700 dela i upravo je izložila 22 od njih, procenjujući da su izuzetno majstorstvo, a za vreme bombardovanja 1999. čuvala je to blago u sefovima Čačanske banke
Autor: Gvozden Otaševićnedelja, 28.07.2019. u 22:00
Миљенко Станчић, „Сутон”, уље на платну, 1963.

Čačak – Umetnička galerija „Nadežda Petrović” predstavila je u džepnom izdanju najvrednija umetnička dela, slike iz svojih zbirki koje daju pregled zbivanja na našoj slikarskoj sceni u minulom veku. Istovremeno, u jednoj od vodećih galerijskih kuća Srbije postavljena je izložba tih remek-dela, na kojoj su radovima zastupljena 22 umetnika od ukupno 28, zastupljenih u publikaciji.

„Naziv izložbe je ’Slike i njihove tajne’ jer svaka od njih krije neku zagonetku. Od toga kako, zašto i gde je nastala, ko je portretisani, zbog čega baš taj motiv, zašto takav ambijent, otkuda baš izabrane boje i osvetljenje. Kakav je izbor senki, geometrije, gde su figure, a na kojoj je paraleli enterijer sa slike, koji grad na platnu?”, kaže za „Politiku” Mirjana Racković, kustos u UG „Nadežda Petrović”.

Ona je urednik, autor i redaktor publikacije „Slike i njihove tajne” i tu je svako delo, perima kustosa ove kuće, predstavljeno kratkom, ali obuhvatnom pričom: ko je autor, kad je i kako slika nastala, uzori, stil, pravac, uticaji, pristup... Dela prikazana u ovoj prilici pripadaju različitim galerijskim zbirkama, stilskim pravcima i poetikama, alu su izuzetno važna kao lična karta svojih tvoraca. U čačanskoj galeriji ističu da je cilj ovakvog načina predstavljanja dela iz decenijama uvećavanih zbirki uvođenje najrazličitije publike u svet slikarstva.

Nadežda Petrović, „Bavarac sa šeširom”, ulje na kartonu, 1900.
(Foto: Milenko Savović)

Među njima je, razume se, „Bavarac sa šeširom” (1900) Nadežde Petrović (Čačak, 1873 – Valjevo, 1915), zavičajke za koju galeristi kažu da je bila najznačajniji srpski umetnik prve polovine prošlog veka, navodeći:

„Za tadašnje slikarstvo u Srbiji nesvakidašnje koloristički agresivan portret ’Bavarac sa šeširom’, nastao nešto više od godine posle Nadeždinog odlaska u Minhen (1898), smatra se za delo kojim je srpsko slikarstvo konačno izašlo iz okvira akademskog. Portret izuzetne ekspresivne snage predočava drugačiji umetnički put u odnosu na tada vladajuće akademsko-realističke stavove.”

Tu je i ulje Miljenka Stančića (Varaždin, 1926 – Zagreb, 1977), kojem je nadenuo ime „Suton” i postavljeno je na noseću koricu publikacije.

„Ukoliko smatramo da je Stančićevo slikarstvo metarijalizacija melanholije i sna, onda je ’Suton’ reprezentativno delo ovog slikara koje odlikuje čistoća izraza, poetičnost i istančana osetljivost. Teme njegovih slika su doživljaj detinjstva i rane mladosti, s tim što nežnost razotkriva i bol, idilična slika, sablasnost”, pišu kustosi.

I nižu:

„Slika ’Marijev brod’ (1973) Zlatka Price (Pečuj, Mađarska, 1916 – Rijeka, 2003) može biti primer za razumevanje posebne tematike i često prisutne simbolike u Pricinom načinu stvaranja. Umetnik je isticao da su slike polaznu tačku pronalazile u horizontali – kao simbolu okruženja, i vertikali – kao simbolu čoveka.”

To su tek troje, po izboru kustosa, velemajstora iz ove umetničke radionice koja se taloži u Čačku. Tu su još Vidosava Kovačević („Portret žene sa šeširom”, 1912), Beta Vukanović („Prolećni dan”, 1912), Nikola Bešević („Kuća cara Petra Velikog u Talinu”, 1924), autoportret Ivana Radovića, Leposava Bela Pavlović („Karlovačka gimnazija”, 1948), Ivan Tabaković („Senke s loptom”, 1956), Bogić Risimović Risim („Nedeljom popodne”, 1956), Đorđe Andrejević Kun („Staro oružje s ibrikom”, 1958), Marko Čelebonović („Mrtva priroda”, 1958), Boža Ilić („Atelje”, nepoznato vreme), Oton Gliha („Gromače”, 1960), Milan Konjović („Pejzaž”, 1960), Stojan Ćelić („Predeo”, 1962), Petar Lubarda („Bik”, 1964), Peđa Nešković („Događaj, ljubav pred policijski čas”, 1965), Mića Popović („Odron”, 1965), Peđa Milosavljević („Perpetum mobile”, 1967), Milovan Vidak („Kibernetička punktura”, 1968), Danica Rakidžić Basta („Ivanjica”, 1977), Edo Murtić („La tut parti”, 1978), Kosa Boškan („Kupačica”, 1981), Radomir Damnjanović Damnjan („Kvardo/slika”, 1981), Marija Dragojlović („Peškir na verandi”, 1984), Jože Ciuha („Prorok sa čipkama”, 1985) i Milan Cile Marinković („Na hipodromu”, 1992).

Rečene slike u zbirke su dospele svaka svojim putem: otkupom od autora ili rodbine, poklonom tvoraca tih izuzetnih dela, ili Zavoda za zaštitu spomenika NRS, SO Čačak, Republičke zajednice kulture, ili su dobijena povodom učešća na bijenalu „Nadežde Petrović”.

„Naša galerija danas, u sedam zbirki, čuva ukupno 1.700 dela”, ističe Mirjana Racković.

Inače, tokom bombardovanja Srbije 1999. sve galerijske zbirke bile su prenete u sefove Čačanske banke, pošto je zgrada galerije preko puta Policijske uprave u Čačku i postojala je opasnost da bude zasuta bombama.


Komentari0
61ad5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja