četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02
NAJBROJNIJA AVIJATIČARSKA PORODICA U SRBIJI

Letenje u genima

Mika Isaković, proslavljeni vazduhoplovni sportista, dugogodišnji direktor privredne avijacije JAT-a, ima tri sina i jednog unuka i svi su piloti
Autor: Jovo Simišićutorak, 30.07.2019. u 20:00
Мирослав Мика Исаковић са победничким пехаром маршала Тита, 1967. (Фотографије из личне архиве)

Nije neobično da deca nastavljaju putem svojih roditelja. Tako su i mnogi piloti bar jednog od sinova „gurnuli” u avijaciju, ljubav prema vazduhoplovstvu su gajili od malih nogu, u aeroklubovima počinjali, uglavnom, kao modelari, prva iskustva u letenju sticali na jedrilicama, čari samostalnog letenja osetili u sportskim avionima....

Bio je to put kojim je prošlo čak petoro članova najuže porodice Isaković: otac Miroslav, sinovi Mladen, Nenad i Velimir i unuk Gal. Na aerodromu Lisičji jarak Miroslav je upoznao svoju suprugu Biserku koja je bila jedriličarka i kasnije stjuardesa u JAT-u. Udaja i rađanje dece su je udaljili od letenja, ali ne i od avijacije – dugo godina je radila kao kustos u Muzeju vazduhoplovstva.

Vedar duh

Mikina kolekcija osvojenih nagrada

Miroslav Mika Isaković jedan je od najuspešnijih sportskih pilota u bivšoj Jugoslaviji: državni prvak u motornoj pilotaži bio je čak tri puta – 1969, 1971. i 1972. godine, dobitnik je „Pehara maršala Tita”, medalje „Franjo Kluz”, statue „Zlatni orao”, najvišeg svetskog FAI priznanja u vazduhoplovnom sportu.

I danas, u 86. godini, Mika je veoma aktivan. Kao gost nedavno je učestvovao na memorijalnom turniru „Pilot Mihailo Petrović” – avio-reliju povodom obeležavanja godišnjice rođenja prvog srpskog pilota. Već sledeće nedelje na sportskom aerodromu Divci kod Valjeva pomagao je akciju za obnavljanje proizvodnje jedrilica u Srbiji. Od svega najviše impresioniraju njegov vedar duh, kompjuterska memorija i bezbrojne uspomene i priče iz sveta vazduhoplovstva.

Mika je rođen u svešteničkoj porodici u Beogradu 5. septembra 1933. Avio-modelarstvom je počeo da se bavi odmah posle rata. To ga je odvelo i u tehničku školu „Petar Drapšin” u kojoj je u okviru mašinskog odeljenja bilo i jedno vazduhoplovno.

Bio je jedriličar, padobranac, motorni pilot, nastavnik jedriličarstva i motorne pilotaže, vazduhoplovni sudija... Sa jedrilicama – a leteo je na 32 tipa – imao je 5.100 letova i naleteo oko 1.850 sati. Kao sportski i profesionalni pilot, od sredine 1952. pa do 2007, imao je 23.500 letova i nalet od oko 5.400 sati.

U JAT je došao polovinom 1961. Pošto je imao najveći nalet, Milisav Semiz, tadašnji šef pilota, rasporedio je Miku u Privrednu avijaciju. U to vreme počinje i zamena štirmana, aviona koje je privredna avijacija koristila od završetka rata. Naručeni su novi, domaći, poljoprivredni avioni, koje je počela da razvija fabrika „Utva“, a ispitivanje na njima je obavljao naš sagovornik. Posle dva slučaja otkazivanja motora, kada je Isaković jedva preživeo, narudžbina je stornirana i JAT je naručio tada najbolje avione u poljoprivrednoj avijaciji, američke „grumane”. Kao šef pilota i kasnije kao direktor, u Poljoprivrednoj avijaciji JAT-a ostao je do 1978. Bile su to, istovremeno, najbolje godine ovog kolektiva koji je sa 36 aviona godišnje obrađivao preko milion hektara, poljoprivrednih i šumskih površina na teritoriji gotovo cele Jugoslavije, kao i u Egiptu, Tunisu, Sudanu i Alžiru.

U Inspektorat civilnog vazduhoplovstva prešao je 1980. gde je kao inspektor ostao do 1991. kada je penzionisan.

Sva tri sina Mike Isakovića su saobraćajni piloti – kapetani. Odrasli u porodici vazduhoplovaca, na Lisičijem jarku, surčinskom aerodromu i Muzeju vazduhoplovstva, od malih nogu su ušli i zavoleli svet avijacije. I oni su počinjali kao modelari, pa jedriličari, da bi kasnije prošli kroz JAT-ovu pilotsku akademiju.

Najstariji Mladen akademiju je završio 1983. kada je školu u Vršcu upisao srednji sin Nenad. Bile su to godine kada je JAT prolazio kroz veliku krizu i kada je privremeno obustavljen prijem novih pilota. Bilo je to razlog zbog kojeg je Mladen najpre leteo u privrednoj avijaciji, odakle je prešao u Aviogeneks gde je stakao zvanje kapetana i leteo na boingu 727 i boingu 737-200 širom Evrope, Azije i Afrike.

Nenad je godinu dana nakon što je završio akademiju prihvatio posao u slovenačkoj avio-kompaniji Adrija, neko vreme je leteo i u Aviogeneksu, a kada je počeo rat u Jugoslaviji otisnuo se u svet. Leteo je u Turskoj, Maleziji i Indoneziji sve dok nije došao u Dubaji, odnosno kompaniju Emirejts u kojoj radi poslednje 22 godine. Počeo je na boingu 737-300, vrlo brzo prešao na B-777, a potom i 787. Već 15 godina je veoma uspešan instruktor, a od pre dve godine postao je zvanični instruktor Boinga. Kolika je to čast i privilegija govori podatak da na ovim poslovima Boing angažuje samo desetak instruktora.

Nenad je najavio da planira da se vrati u Srbiju i da u Smederevskoj Palanci otvori pilotsku akademiju u kojoj će buduće pilote obučavati za letenje od jedrilice do najvećih i najsavremenijih putničkih aviona.

Najmlađi školovan na Oksfordu

Za razliku od starije braće, najmlađi Velimir je morao da ide nešto težim putem. Sam je finansirao svoje školovanje, uložio dosta truda i strpljenja – i stigao ih. Već godinama je na levom – kapetanskom mestu u pilotskoj kabini – najpre na ATR-u 72, a sada je u Er Srbiji kapetan na erbasu A-319 i A-320. Takođe, dugogodišnji je predsednik Udruženja linijskih pilota Srbije.

Od devetoro unučadi u vazduhoplovne vode je za sada uplovio Nenadov sin Gal koji je pilotsku školu završio u Oksfordu, a počeo je da leti u Montenegro erlajnsu gde je sa 26 godina, na fokeru 100, stekao zvanje kapetana. Trenutno je kopilot na boingu 777 u kompaniji Emirejts.

Tu se, međutim, ne završava vazduhoplovna tradicija porodice Isaković. Velimir ima pet sinova, a tu je i četvoro praunučadi. Biće tu, veruje, još pilota. Kako kaže deda – pradeda: to im je u genima.

Supruga Biserka u jedrilici „Roda”, pri poletanju joj pomaže Miša Broz, jun 1957.

Instruktor Miši Brozu

Mika Isaković je kao nastavnik jedriličarstva od 1957. obučio mnoge jedriličare iz Beograda, Subotice, Trstenika, Leskovca… Već prve godine na kurs jedriličarstva na sportskom aerodromu Lisičiji jarak, pored ostalih, prijavio se Miša Broz, sin tadašnjeg predsednika Jugoslavije. To što je Titov sin u letnjoj vazduhoplovnoj školi, internatskog tipa, nije imalo značaja. Miša je imao obuku kao i svi ostali polaznici, prve letove obavio je na jedrilici „roda” koja nije imala kabinu i nije imala ništa od instrumenata, već su jedriličari njom upravljali po osećaju, oslanjajući se pre svega na čulo sluha – na zvuk strujanja vazduha oko krila i zatega. Boravio je sa ostalima u zajedničkoj spavaonici, izvršavao sve dužnosti, što je podrazumevalo i čišćenje piste, hangara i sanitarija. Kada je došlo vreme za polaganje ispita, za šta je bila neophodna pisana saglasnost oca, instruktor Isaković i direktor škole Bogoljub Boća Višnjić ustanovili su da mladi Broz nema potrebnu očevu saglasnost. Umesto Tita saglasnost je potpisao general Žeželj. Pravila su, ipak, pravila, pa je Miša Broz morao da „skokne” do Beograda, dobije očevu pisanu saglasnost i vrati se u Lisičiji jarak na ispit koji je uspešno položio.


Komentari1
4a9ca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар Јакшић
Свака част Исаковићи.Подсећате ме на петорицу браће Кокинаки који су дали значајан допринос развоју совјетске и руске авијације као војни и као пробни пилоти.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja