Ušuškano u bujnom zelenilu u naselju Mala Ivanča, nadomak Ralje, skrilo se jezero Trešnja, ljubiteljima kinematografije najpoznatije po kultnoj sceni iz filma „Maratonci trče počasni krug”. U muljevitoj vodi, u kojoj se nekada kupala Kristina dok ju je snimao Đenka, ogledaju se krošnje visokog drveća a tišinu prekida samo praćakanje žaba i riba zbog kojih su baš pecaroši najčešći posetioci Trešnje. Jezerce pokraj koga je davno zakatančena i već propala zgrada starog hotela oaza je za koju ne zna svako, vidi se odmah po dolasku na njegovu obalu. Nekoliko štapova za pecanje, jedan stariji kupač, jedna porodica sa detetom koja roštilja pored vode – to su svi posetioci ovog dragulja skrivenog ispod Avale.
Ada je Ada, tamo ima i sladoleda i kafića i vode čiju čistoću garantuje međunarodna „plava zastava”. Ali na Trešnji ima mira. Može da se prilegne, pročita knjiga, okupa… a ničije noge neće biti tik iznad vašeg peškira jer ovde nikad nema gužve i svako može imati svoj mali, privatni prostor za uživanje.
Jezero Trešnja samo je jedan od nekoliko skrivenih dragulja prestonice koji su još u senci najpopularnijeg Savskog jezera. Nisku vodenih bisera u našem gradu upotpunjuju još i Duboki potok u Barajevu, lazarevačke Stara i nova Očaga, Pariguz u Resniku, Rabrovačko jezero u Mladenovcu, Bela reka u Ripnju i Markovačko jezero ispod Kosmaja. Većina njih zaostaje daleko od uobičajenih maršruta turista, a najviše ih je neuređeno i bez dodatnih sadržaja.
(Foto D. Jevremović)
Sva ova jezera, kaže za Tanjug Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda, jesu razvojni potencijal Beograda. Da bi ona, iako skrajnuta sa glavnih saobraćajnica, postala zanimljiva većem broju posetilaca, neophodno je da u njima investitori prepoznaju finansijski interes i ulože novac, izgrade restorane, hotele, urede priobalje…
– Osim onoga što grad može da učini, mora da postoji ekonomski interes – kaže Popović. On napominje da je važno to uskladiti i sa željama meštana koji imaju potrebu da se održe mir i tišina koji sada tamo vladaju.
Uz Adu Ciganliju koja se već „prodaje kao gotov proizvod”, Popović kaže da nema razloga ni da jezera poput Bele reke (nastalog izgradnjom brane 1988. godine) ili Trešnje, postanu izletišta za Beograđane i goste Beograđana. Isto je i sa Pariguzom u koji, napominje on, nadležni već ulažu sredstva da bi se priveo nameni.
– Sa tog jezera na Avalski toranj se pruža pogled kakav je malo ko od Beograđana video – istakao je direktor TOB-a i dodao da se sredstva koja grad zaradi od turizma ulažu u poboljšanje turističke ponude pa će i sva jezera vremenom postati turističke atrakcije glavnog grada Srbije.
