sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:18

Jezera – skriveni dragulji Beograda

Nisku vodenih bisera u našem gradu upotpunjuju uz Savsko jezero Trešnja, Duboki potok u Barajevu, lazarevačke Stara i nova Očaga, Pariguz u Resniku, Rabrovačko jezero u Mladenovcu, Bela reka u Ripnju i Markovačko jezero ispod Kosmaja
Autor: Ana Vukovićčetvrtak, 01.08.2019. u 10:00
Трешња надомак Раље (Фото: А. Вуковић)

Ušuškano u bujnom zelenilu u naselju Mala Ivanča, nadomak Ralje, skrilo se jezero Trešnja, ljubiteljima kinematografije najpoznatije po kultnoj sceni iz filma „Maratonci trče počasni krug”. U muljevitoj vodi, u kojoj se nekada kupala Kristina dok ju je snimao Đenka, ogledaju se krošnje visokog drveća a tišinu prekida samo praćakanje žaba i riba zbog kojih su baš pecaroši najčešći posetioci Trešnje. Jezerce pokraj koga je davno zakatančena i već propala zgrada starog hotela oaza je za koju ne zna svako, vidi se odmah po dolasku na njegovu obalu. Nekoliko štapova za pecanje, jedan stariji kupač, jedna porodica sa detetom koja roštilja pored vode – to su svi posetioci ovog dragulja skrivenog ispod Avale.

Ada je Ada, tamo ima i sladoleda i kafića i vode čiju čistoću garantuje međunarodna „plava zastava”. Ali na Trešnji ima mira. Može da se prilegne, pročita knjiga, okupa… a ničije noge neće biti tik iznad vašeg peškira jer ovde nikad nema gužve i svako može imati svoj mali, privatni prostor za uživanje.

Jezero Trešnja samo je jedan od nekoliko skrivenih dragulja prestonice koji su još u senci najpopularnijeg Savskog jezera. Nisku vodenih bisera u našem gradu upotpunjuju još i Duboki potok u Barajevu, lazarevačke Stara i nova Očaga, Pariguz u Resniku, Rabrovačko jezero u Mladenovcu, Bela reka u Ripnju i Markovačko jezero ispod Kosmaja. Većina njih zaostaje daleko od uobičajenih maršruta turista, a najviše ih je neuređeno i bez dodatnih sadržaja.

Resničko jezero Pariguz
(Foto D. Jevremović)

Sva ova jezera, kaže za Tanjug Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograda, jesu razvojni potencijal Beograda. Da bi ona, iako skrajnuta sa glavnih saobraćajnica, postala zanimljiva većem broju posetilaca, neophodno je da u njima investitori prepoznaju finansijski interes i ulože novac, izgrade restorane, hotele, urede priobalje…

– Osim onoga što grad može da učini, mora da postoji ekonomski interes – kaže Popović. On napominje da je važno to uskladiti i sa željama meštana koji imaju potrebu da se održe mir i tišina koji sada tamo vladaju.

Uz Adu Ciganliju koja se već „prodaje kao gotov proizvod”, Popović kaže da nema razloga ni da jezera poput Bele reke (nastalog izgradnjom brane 1988. godine) ili Trešnje, postanu izletišta za Beograđane i goste Beograđana. Isto je i sa Pariguzom u koji, napominje on, nadležni već ulažu sredstva da bi se priveo nameni.

– Sa tog jezera na Avalski toranj se pruža pogled kakav je malo ko od Beograđana video – istakao je direktor TOB-a i dodao da se sredstva koja grad zaradi od turizma ulažu u poboljšanje turističke ponude pa će i sva jezera vremenom postati turističke atrakcije glavnog grada Srbije.


Komentari6
507bd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Рајко
Највећи потенцијал има Велико блато, језеро близу Панчевачког моста и станице Беовоза. Површине једнаке Палићу, а дубље, идеално је за спортове на води.
Dane
Hajde da ih prodamo i da dodju investitori...
Boro
Jezera Srbije su jedina mogucnost da se Srbi posteno iskupaju. Pokrene odrzivi turizam oko njih i smanji odliv novca iz srbije po osnovu letovanja u inostranstvu. Drzava da pokrene ciklus razvoja turizma na jezerima. Mislim da je to veci potencijal od banjskog , seoskog , tranzitnog turizma.Na nasim jezerima da su uredjena moze da letuje vise ljudi nego u Crnoj Gori. Bilo bi i stranaca. Letovanje na moru zbog uv zracenja postaje sve opasnije po zdravlje. Mnogi bi se opredelili za dobro jezero.
Marija
U Austriji npr, posebno su popularna jezera u kojima je "nazi" zlato , baceno , ispalo iz aviona, pa prevrnuti "vagoni" za zlatnim figuricama i druge bajke. Da ne pricam o Loch Nes-u, za koga svi znaju da ne postoji ali imaju razlog da odu tamo i provedu neko vreme cekajuci da se desi... I mi imamo istoriju, Kraljevo zlato ispalo iz aviona, pa Prazino, pa Partizansko, pa Milosa Obilica, pa ko zna sta je sve skriveno, samo treba da radimo kao i svi ostali. I , mozda bude nesto, ovako, barice.
Preporučujem 5
Bosa S
Slazem se da su jezera veliki potencijal. Kanadjani su odmore na jezerima doveli do savrenstva. Kao i austrijanci i svajcarci. Koncept obaveznog "odlaska na more" na odmor ne postoji. Mnogi nikad nisu bili na moru, ali svi kampuju, vole prirodu i uzivaju u njoj.
Preporučujem 11
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja