subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:32

Na birou rada i 151 doktor nauka

Od ukupno 151 doktora nauka, koliko ih zvanično čeka na zaposlenje u Srbiji, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ih je 22 sa ekonomskim doktoratom
Autor: Marija Brakočevićsreda, 31.07.2019. u 19:00
(Фото Д. Јевремовић)

U Srbiji su zvanično bez posla 22 doktora ekonomskih nauka. Oni ujedno čine i najmasovniju grupu među najobrazovanijim građanima, koji su evidentirani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Prosečno imaju oko 45 godina, a na birou rada su u proseku oko 34 meseca. Interesantan je, međutim, podatak da je baš prošlog meseca jedan među njima dobio poslovnu ponudu, zahvaljujući posredovanju NSZ-a. Istog meseca jatu doktora ekonomskih nauka na birou se pridružio još jedan novi član. Za njima „kaskaju” i doktori medicinskih nauka. Njih je devetoro. Prosečno na posao čekaju 28 meseci i imaju 36 godina. Minulog meseca jedan doktor sa najvišim stepenom stručnosti dobio je posao. Na evidenciji su i naučni istraživači filologije/doktori nauka filološke nauke. Njih ima jedan manje od doktora medicinskih nauka, a zahvaljujući NSZ-u dvoje ih se zaposlilo ovog juna. Na listi je i sedam doktora pravnih nauka, isto toliko naučnih istraživača biologije, pet doktora nauka filozofije... Iako bi bilo očekivano da se o sve njih poslodavci otimaju, u praksi to očito nije tako. Jer, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje na posao u Srbiji čeka 151 doktor nauka različite struke, od kojih su 92 žene. Statistika potvrđuje da su ekonomija i pravo, a potom i medicinske i društvene nauke, oblasti za kojima vlada najveće interesovanje onih koji se odluče da steknu osmi stepen stručnosti, ali i da su upravo oni ti koji tek ponekad mogu da očekuju zaposlenje posredstvom biroa rada. Od 151 nezaposlene osobe, sa najvišim stepenom stručnosti, posao je preko biroa rada dobilo tek njih 15, ali postoje i oni koji su na evidenciji samo pro forme, jer očekuju nekakve olakšice ili vizu za srećnije mesto gde će njihova diploma imati veću težinu.

Prema najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, od ukupno 137 zemalja Srbija se po indikatoru „kapacitet za zadržavanje talenata” nalazi na 134. poziciji. Kako je nedavno podsetio prof. Dragan Lončar, prodekan za saradnju sa privredom sa Ekonomskog fakulteta, oko 35.000 ljudi godišnje napušta Srbiju, a kao primer ulaganja države naveo je podatak da se u školovanje jednog doktora ulaže oko 55.000 evra.

– I pored toga, razlozi njihovog odlaska su dominantno ekonomske prirode, ali značajan udeo imaju nezadovoljstvo ambijentom i odsustvo perspektive. Istraživanje Instituta za razvoj „Troškovi emigracije mladih iz Srbije” pokazalo je da državni troškovi odlaska mladih iznose 1,2 milijarde evra godišnje, što čini nešto manje od tri odsto BDP-a – podsetio je prof. Lončar, i dodao da se ulaskom u EU neće okončati odliv mozgova iz zemlje što se može videti na primerima Bugarske, Rumunije i Hrvatske.

Osim onih sa najvišim stepenom stručnosti, u Srbiji sličnu muku oko zapošljavanja muče i ljudi sa završenim fakultetom i masterom. Krajem juna na evidenciji je bilo 4.025 diplomiranih pravnika, 3.781 diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije, 2.926 diplomiranih ekonomista, 2.383 doktora medicine, 1.189 doktora stomatologije, 66 mastera ekonomskih nauka, 21 master likovnih umetnosti, 20 specijalista politikologa…                                                                                                                   U NSZ-u potvrđuju da najteže do posla dolaze profili u kojima postoji daleko veći broj onih na evidenciji, nego što je broj slučajeva zapošljavanja, odnosno prijavljenih potreba. Među njima su profesori defektologije za osobe s poremećajima u ponašanju, specijalisti strukovni vaspitači, istoričari i master istoričari, diplomirani politikolozi za međunarodne poslove, diplomirani socijalni radnici, diplomirani i master likovni umetnici, profesori ruskog jezika, diplomirani istoričari umetnosti...


Komentari26
69b11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ГОПН1
Економиста на бироу рада, па још и доктор наука. Такав неко би јасно требало да зна како новац функционише, али очито не зна, тако да није неко чудо што је тамо.
Uglješa
Svako ko misli da samo inženjeri nešto konkretno stvaraju, a da su pravnici i ekonomisti birokratija, za mene je ograničen kao terasa.
teodor
pa nisu znali da nikom ne treba njihova ekspertiza, iskreno su ucili...
Zlatan
Nisu svi tako dobro ucili kao Sinisa Mali...
Preporučujem 4
Рђосав
- све доктори непотребних наука...
Milan Panić
To je potencijal za "odliv mozgova". Ali imamo mi još potencijala za "odlive" (dobrih zanatlija, medicinskog osoblja, vozača...) pa kada se sve bistro "odlije" znamo šta ostaje na dnu šolje.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja