nedelja, 20.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 31.07.2019. u 18:00 Katarina Đorđević

Građani najčešće pomažu bolesnoj deci i talentovanim đacima

Donacije su lane najčešće bile uplaćivane SMS-om ili preko žiro-računa, a naši sugrađani i firme donirali su 27,3 miliona evra u humanitarne svrhe i učestvovali u 2.773 akcije
(Фото А. Васиљевић)

Da i običan svet i poslovni ljudi imaju razumevanja za tuđu nevolju potvrđuje činjenica da su građani Srbije i kompanije u prethodnoj godini donirali 27,3 miliona evra za humanitarne svrhe i učestvovali u ukupno 2.773 dobrotvorne akcije. Svaka treća donacija u prethodnoj godini bila je uplaćena za lečenje bolesnika, kupovinu dijagnostičkih aparata ili opreme za bolnice, a posebno ohrabruje činjenica da su naši sugrađani bili darežljiviji od firmi i donirali više od 11 miliona evra za opšte dobro.

Donacije su najčešće bile uplaćivane SMS-om ili preko žiro-računa, a naši sugrađani i firme najviše su bili motivisani da pomažu bolesnima, marginalizovanim grupama društva i talentovanim učenicima kojima je potrebna stipendija za dalje školovanje, pokazuje istraživanje Fondacije „Katalist Balkans”, koja čini deo Koalicije za dobročinstvo i već šestu godinu zaredom objavljuje izveštaje o filantropiji.

– U Srbiji se dobročinstvo konstantno razvija, a naše analize pokazuju da se nakon velikog rasta u 2017. godini ukupno donirani iznos stabilizovao na oko 27 miliona evra. Samo zahvaljujući donacijama ljudi dobre volje Udruženje roditelja dece obolele od karcinoma NURDOR sagradilo je novu bolnicu, a prva specijalizovana dobrotvorna organizacija u Srbiji koja pruža palijativno zbrinjavanje „Bel hospis” sagradila je bolnicu za pacijente u terminalnim fazama bolesti – ističe Miloš Janković iz Fondacije „Katalist Balkans”, dodajući da je oko 40 odsto donacija u prethodnoj godini bilo usmereno pojedincima, trećina (državnim) institucijama, a petina neprofitnim organizacijama.

Na pitanje kome naši sugrađani najviše pomažu i koje situacije najčešće pobuđuju njihovu empatiju, naš sagovornik ističe da građani pre svega doniraju iz emotivnih razloga, i to u slučajevima urgentne pomoći, posebno kad je reč o bolesnoj deci. Kada u medijima vidimo sliku mališana prikovanog za bolničku postelju, najveći broj nas odmah šalje SMS.

– S druge strane, kompanije gledaju da ostvare najveći mogući društveni uticaj, pa će pre donirati za nabavku medicinske opreme. Velike poplave koje su 2014. godine pogodile ovaj region, kao i ovogodišnje elementarne nepogode, pokazale su da smo spremni da urgentno i složno reagujemo kada se suočimo sa prirodnim katastrofama. Iako dobročinstvo nije sinonim samo za doniranje novca, u Srbiji se najčešće materijalne donacije. U 90 odsto dobrotvornih akcija koje smo zabeležili daruje se novac, dok se roba donira svega u 5,7 odsto akcija. Volontiranje je prisutno tek u 1,7 procenata slučajeva. Ako uporedimo prosečne iznose donacija po glavi stanovnika u regionu, u Srbiji ona iznosi oko četiri evra. Više od toga je jedino u Crnoj Gori (11 evra), s tim što u ovoj zemlji ubedljivo najviše doniraju kompanije, i to najčešće institucijama kao što su škole i bolnice – primećuje naš sagovornik.

Iako u našoj zemlji postoji oko 33.000 nevladinih organizacija, najveći broj donacija stiže na račun desetak njih, u koje građani već godinama imaju najviše poverenja, čiji je rad transparentan i koje su uvek na terenu.

– Naši sugrađani i firme najčešće pomažu rad organizacija „Budi human”, „Zajedno za život”, „Podrži život”, Crveni krst, „Čep za hendikep”, NURDOR, „Bel hospis” i fondaciju Novaka Đokovića. Najveći broj donacija i dalje je usmeren na jednokratne akcije kao što je lečenje nekog pacijenta, a svega trećina priloga ima dugoročne efekte, kao što je kupovina nekog medicinskog aparata ili stipendiranje školovanja talentovane dece – zaključuje Miloš Janković.

Komentari1
378f6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bozana
Kada bi se neko od strucnih lica zauzeo i organizovao sms kao onomad kod poplava bi bila najbolj moguc stvar. Rasipanje ljudske empatije na bolesnu decu bez nade jeste nesto sto spada u domen greha kod Boga i niko se ne usudjuje da prica o tome na racionalan nacin. Bilo bi bolje kad bismo otvorili sms broj za izgradnju savremene transplantacione bolnice u centru Srbije sa nasim strucnjacima i povecali broj donora. A druge brojeve za naucne projekte sa odgovorajucom temom npr. bionicka ruka...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja