ponedeljak, 25.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 31.07.2019. u 17:00 Vladimir Vukasović

Turska i Liban deportuju izbeglice u Siriju

Hiljade ljudi su prinudno vraćene u domovinu iako se tamo rat ponovo zaoštrava
Човек носи девојчицу повређену у ваздушном нападу у сиријској провинцији Идлиб (Фото: Бета/АП/„бели шлемови”)

Još se čeka da se vidi hoće li Turska ispuniti svoju pretnju i uputiti dodatne vojne trupe u Siriju kako bi povela ofanzivu i na kurdske teritorije istočno od reke Eufrat. Za sada, vlasti Turske, kao i one u Libanu, dvema zemljama koje su primile najviše sirijskih izbeglica, njih oko pet miliona, počele su da prinudno šalju hiljade njih natrag u domovinu, na čijem se severoistoku, u Idlibu, Hami i Alepu, rat ponovo zaoštrava i u poslednja tri meseca je odneo oko 400 žrtava.

Deportovani u Siriju imaju pred sobom nekoliko loših scenarija. Ako odu u oblast pod kontrolom pobunjenika, upašće u rat. Zapute li se u regione koje drži vlast Bašara el Asada, rizikuju da ih regrutuju i opet sprovedu na front ili da ih, pod sumnjom da su iz zemlje pobegli kao pristalice opozicije, privedu na ispitivanje, za koje oni što su ga navodno preživeli tvrde da se obavlja uz torturu i bez ikakvog poštovanja ljudskih prava i minimuma dostojanstva. Ukoliko izbegnu sve to i budu mogli da mirno krenu ka svojim domovima, pitanje je da li kuću uopšte više imaju, i to ne zbog toga što su mnoge razorene bombardovanjem nego stoga što je sirijska vlada još ranije počela da konfiskuje imovinu izbeglica, bez prava na odštetu.

Ali, i ostanak u Turskoj i Libanu za ove ljude je sve mukotrpniji i neizvesniji. Obe te države preplavila je netrpeljivost prema izbeglicama, uz povike da otimaju radna mesta domaćem stanovništvu, pritisnutom nestabilnom političkom i ekonomskom situacijom. Pre poslednje izbore u Turskoj, gde je najviše sirijskih izbeglica, oko 3,5 miliona, i vlast i opozicija, čiji je kandidat na kraju trijumfovao, najavljivali su stroži odnos prema došljacima s juga.

Samo u Istanbulu je ovog meseca, prema podacima udruženja „Solidarnost s migrantima”, privedeno najmanje 6.000 neregistrovanih izbeglica, među njima oko hiljadu Sirijaca, od otprilike milion njih pristiglih u taj grad otkako je u njihovoj zemlji 2011. godine počeo rat. Sirijski mediji su, kako je prenela Al Džazira, javili da je tokom jula iz Turske zapravo već deportovano oko 4.380 Sirijaca, uprkos prigovorima nevladinih i humanitarnih organizacija da se to kosi sa Ženevskom konvencijom, pošto ona zabranjuje teranje ljudi u oblasti zahvaćene ratom.

Taj se pravni problem zaobilazi tako što se migranti navodno, ako je verovati njihovim pritužbama, u pritvoru primoravaju da potpišu dokument kojim potvrđuju da se dobrovoljno vraćaju. Tursko obrazloženje je pak da se deportuju samo neregistrovani migranti, koji su u zemlju ušli nelegalno, i da je to nužno kako bi se očuvao red jer država koja je već toliko učinila za izbeglice ne može dozvoliti potpuni haos. Takođe, vlasti navode i da nije uvek posredi vraćanje ljudi u Siriju nego u prvi turski grad u kojem su se registrovali, da bi se kasnije bez dozvole prebacili u neko drugo mesto, najčešće Istanbul.

Izbeglice o turskom gostoprimstvu iznose pomalo drugačiju priču. U toj državi, kako se žale, nikada nisu dobile pravo azila nego status privremene zaštite, bez zdravstvene zaštite i slobode da se kreću po Turskoj u potrazi za boljim poslom. On se najlakše nalazi u Istanbulu, koji je, kao i još devet turskih provincija, još krajem prošle godine prestao da prihvata zahteve sirijskih izbeglica da se tu registruju.

Situacija je unekoliko slična u Libanu, gde je oko 1,5 miliona sirijskih izbeglica na populaciju od šest miliona ljudi, što je, posmatrano na celom svetu, najviši izbeglički procenat u odnosu na domicilno stanovništvo i veliko opterećenje za libansku ekonomiju. Vlasti te države su izručenje Sirijaca u njihovu rodnu zemlju pokrenule pod obrazloženjem da je to deo borbe protiv neprijavljene strane radne snage. To bi bilo uverljivije da su Sirijce hvatali samo na mestima gde rade, ali su ih one izvlačile i iz izbegličkih kampova. Dozvole za rad, koje bi ih navodno oslobodile pretnje od prinudnog izručenja, Sirijci teško nabavljaju jer one koštaju, kako je izvestila Al Džazira, od 750 do 1.200 dolara godišnje, što je, uz troškove za dozvolu za boravak i niske plate na poslovima kakvi se nude izbeglicama, previsoka cena.

Turska je bogatija od Libana i lakše sebi može priuštiti držanje mnoštva izbeglica. Teret bi joj lakše pao da je stigao sav novac koji je Evropska unija namenila kao pomoć za te svrhe. Međutim, s isplatom poslednje tranše se zastalo zbog nesaglasnosti Brisela i Ankare oko toga kome konkretno treba predati taj novac. U suštini, problem je u tome što EU sumnja da deo tih sredstava, ako bude išao tokovima na kojima insistiraju turske vlasti, neće biti pod kontrolom i može završiti u privatnim džepovima.

U međuvremenu, borbe na severoistoku Sirije se nastavljaju. U toj oblasti je već oko tri miliona interno raseljenih Sirijaca, za koje je moguće da će, bežeći od bombi i metaka, utočište pokušati da nađu tamo gde su već milioni njihovih zemljaka: u Turskoj i Libanu, pre svega. Izbeglički talas, uprkos deportacijama, može opet krenuti u tom smeru.

Komеntari3
79756
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milic M. Ilic
Zapad zeli situaciju : sto gore to bolje. Sirijci su uzgredne zrtve. Svetska politika ima prednost nad zivotima neduzne sirotinje.
Maja
Čuj ovo, Sirija konfiskuje imovinu izbeglica bez naknade. Pa ne misle valjda da su oni naša briga? To su njihovi građani, sve ih vratiti tamo. Osim ovih naših "Sirijaca" koji nisu iz Sirije, nego iz Afrike, Afganistana, Pakistana....
Mrdja
Bolje tamo nego vamo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja