ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:18
Četvrt veka od smrti Milana Mladenovića

Njegova muzika je bila ispred vremena

U septembru će prvi put biti dodeljena nagrada s imenom poznatog muzičara
Autor: Mirjana Sretenovićčetvrtak, 01.08.2019. u 22:00
Милан Младеновић (Фото: Александар Милосављевић)

U Narodnoj biblioteci Srbije 21. septembra, na dan rođenja Milana Mladenovića (1958–1994), prvi put će biti dodeljena regionalna nagrada koja nosi ime našeg poznatog muzičara i vođe grupe „Ekatarina Velika”. Priznanje se dodeljuje za muzičko delo od izuzetne umetničke vrednosti, a o dobitniku odlučuje žiri u sastavu: Zoran Kostić Cane, Vasil Hadžimanov i Aleksandar Žikić.

Nagrada je regionalna, kaže advokat Nenad Milovanović, član UO zadužbine, jer je Milan Mladenović bio jugoslovenski pesnik.

‒ Bez obzira na to što te zemlje više nema, ona traje u kulturnom smislu dok postoje generacije koje su u njoj živele. Na konkurs se prijavilo više od 100 autora i za nas je to iznenađujuće veliki broj. Bilo je najviše prijava iz Srbije, ali smo vest o konkursu širili preko društvenih mreža, što je rezultiralo odzivom u gradovima Jugoslavije ‒ ističe Milovanović.

Nagradu je ustanovila Zadužbina Milana Mladenovića, osnovana 2018. godine, a ideja o zadužbini potekla je od muzičareve majke Danice, koja je preminula pre dve godine.

‒ Milanovu zaostavštinu predali smo na čuvanje Narodnoj biblioteci Srbije. U okviru njihove muzičke čitaonice biće otvorena Milanova spomen-soba. To je za sve nas bio svečani trenutak. I u svetu se veoma poštuje alternativna scena: znamo da Velika Britanija svoje rokenrol zvezde stavlja u istu ravan s velikanima iz 18. i 19. veka, a da je Bob Dilan pre nekoliko godina dobio Nobelovu nagradu. U planu je i velika izložba o Milanu u holu Narodne biblioteke ‒ najavljuje Milovanović.

Biblioteci su predata muzičareva lična dokumenta, svedočanstva, diploma Jedanaeste gimnazije, indeks Filozofskog fakulteta. Radni sto, knjige, razglednice, kasete, poster s prvog koncerta Milanove druge grupe „Limunovo drvo”, njegova kožna jakna, prvo pojačalo, kasetofon, kreda za bilijar, čivije za gitaru, štimer, veliki broj fotografija, poslednja plej-lista s beogradskog koncerta, rukopisi oko 50 pesama, više verzija iste pesme gde se vidi kako je stihove dorađivao i prepravljao, zatim pesme s rukopisom Margite Stefanović, članice benda, kutija za sočiva, pločica s vrata stana porodice Mladenović, Milanova benkica.

Tu je i nekoliko pesama koje nisu objavljene i one će postepeno biti predstavljene javnosti.

‒ Predali smo i Milanove note za trubu. Malo je poznato da je u kasnijem periodu uzimao časove trube jer je bio veliki eksperimentator. Mnogi su to proglašavali za preterani artizam, ali sada vidimo koliko je njegova muzika bila ispred vremena, posebno ona iz kasnije faze. Danas postoje i magistarski radovi koji se bave Milanovom poezijom ‒ kaže Nenad Milovanović.

Pokazuje nam i prvu Milanovu objavljenu pesmu „Vapaj vijetnamskog dečaka”. Veoma zrela pesma, napisana kada je bio učenik petog razreda i objavljena u zbirci „Vijetnam u srcima mladih” 1970. u Sarajevu, gde je Mladenović nekoliko godina živeo s majkom i ocem, vojnim licem.

Pesma glasi: Stjuart Grendžer! / Žilber Beko! / A tamo na istoku / u džungli dalekoj / na rosnoj travi / pade neko. / To dečak je / kose očice sklopile se meko. / On moli: O, velika rijeko, / što polja pirinčana zalijevaš, / vidiš da sam sam. / Vrati mi seku, / mog tatu, mamu / i kuću meku. / Već četiri dana / ja nemam sna. / Čike sa gvožđem / koje bljuje vatru / ubiše mi tatu. / Majke mi, sestre / već odavno nema / a moj mali braco / već tri dana drijema. / Neće da se budi. / O, velika rijeko, / što polja pirinčana / zalivaš nam / vidiš da sam sam. / Vrati mi seku / mog tatu, mamu / i kuću meku.

Zadužbina će ove godine reizdati album „Dah anđela”, stvaran u Brazilu, a objavljen kod nas mesec dana nakon što je Mladenović preminuo od raka pankreasa, u vreme kada je ovde besneo rat. Muzičar je tih godina dao nekoliko izjava protiv rata koje su ga izbacile iz većine mejnstrim medija, kaže Milovanović. Sa članovima grupa „Partibrejkers” i „Električni orgazam” devedesetih je snimio singl „Slušaj ’vamo!” s refrenom „Mir, brate, mir”, u izdanju B92, promovisan koncertom na kamionu koji je kružio ulicama Beograda.

Ratno stanje se odrazilo i na albume „Dum, dum”, i „Neko nas posmatra”. Na „Beogradskom proleću” 1992. u Sava centru povodom dodele nagrade za grupu godine, Milan Mladenović je pozvao publiku da minutom ćutanja oda poštu svima koji su izgubili život u ratu. U Banjaluci je otkazao nastup iz protesta što je srušena džamija Ferhadija.

Povodom albuma „Dan anđela” 1994. muzičar je zapisao: „Ovo vreme je vreme ponovne podele, ponovnog usitnjavanja geopolitičkih celina, cepanja država i vreme lokalnih ratova. Ovo je takođe i vreme u kome dominira uska specijalizacija u svim domenima ljudske aktivnosti – od nauke preko privrednih grana do umetnosti. Današnji čovek osuđen je da preko medija prima i doživljava ovaj svet kao kolaž čije pravo lice i celinu nije u stanju da sažme u konačnu viziju. Ritam, najstarija komponenta muzike, najstarije umetnosti, osnova je ovog projekta, dok preko njega plivaju i zvuci balkanskog etnosa, s mesta koje je trenutno žarište iskonske borbe dobra i zla u ljudima. Ovaj poduhvat je nastavak mog rada na borbi protiv primitivizma u današnjoj kulturi, koji je uzeo maha uglavnom zbog nemilosrdnih političkih igara moći koje su prouzrokovale sveopšte udaljavanje od spiritualnog.”

‒ Milan Mladenović je bio čovek koji se odlikovao jednim gospodstvenim stavom, smirenošću, otvorenim pristupom ka ljudima i idejama, dobrotom koja je iz njega zračila. Nesumnjivo je među kolegama uživao poštovanje. U bekstejdžu nakon svirke, mogli ste da ga vidite kako je otvorio knjigu i čita ‒ ističe naš sagovornik.

Podseća da je Aleksandar Žikić napisao knjigu „Mesto u mećavi – priča o Milanu Mladenoviću”, u izdanju „Lagune”, a monografiju „Dečak iz vode” objavila je izdavačka kuća „Lom”.

‒ U planu je da se uradi i Milanova foto-monografija. Podržaćemo i svaku vrstu esejističkog, filmskog, publicističkog stvaralaštva koje se bavi ovom grupom i tim vremena, s tim da ne zadire u privatni život, već da „EKV” tretira kao nezaobilazni deo našeg kulturnog nasleđa ‒ kaže Nenad Milovanović.

Ispred Doma omladine u Beogradu, podsetimo, nalazi se Plato Milana Mladenovića, a ulice s imenom ovog muzičara postoje u Zemunu, Zagrebu i Podgorici.


Komentari12
15b33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zeljko
Jeste tako.Moja omiljena je Anestezija.
ipak...
Srećni su oni koji su preživeli druženje sa EKV. Ostalima slava.
nikola
pa dobro, lepo. trg milana mladenovica, zaduzbina i nagrade. zar ne mislite da postoje i mnogo zasluzniji rokeri od njega? zoran bozinovic, ceo s vremena na vreme, mnogi drugi iz stare garde? ispade da su milan i vlada bili iznad svih. nije istina.
Слобо Н
АПСОЛУТНО се слажем за Зорана Божиновића, али и за Боду Ковачевића, и уз још активне Јосипа Бочека (види на ЈуТјубу Корни Група 31-ог јануара Сава Центар!), Ведрана Божића, и др. Међутим, Милан је из једног посебног концепта и времена дешавања које је обележило крај рокенрол- сцене на нашим просторима па је то оставило дубоког трага у сећањима многих, јер данас нема ништа сем естраде и пинк-а ... дно дна!!
Preporučujem 12
Драгана Димитријевић
Милан Младеновић је заиста био даровит и самосвојан музичар, његово музичко дело у жанру у којем је деловао остаће заувек на високом нивоу. Имам и приватне разлоге за нарочиту наклоност према њему и његовој мајци. Међутим, шта се то дешава са Народном библиотеком Србије, знају ли они која је њихова улога у српској култури?! Српски рокенрол ствараоци су основали и некакав рок музеј, постоје музичке установе, какве везе има народна библиотека са музичким жанром, са рокенролом, са Миланом?!
Saša Todorović
Kad odrasteš uz EKV džaba im sve

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja