četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:12

Život Srba rimokatolika u Dubrovniku u knjizi o Matu Graciću

„Srbi katolici su retko dobijali priznanja od Srbije, mada su zbog srpstva sve žrtvovali počev od visokih funkcija u austrougraskoj administraciji, vlastelinskih i staleških povlastica, razvijenih i unosnih trgovačkih poslova, pa i života. Rizikovali su i hapšenja i progone”, kaže Predrag Savić
četvrtak, 01.08.2019. u 14:37
Госпар Мато Грацић, један од најчувенијих и најбогатијих Срба из Дубровника (Фото Н.Т.)

Advokat Predrag Savić i istoričar Saša Nedeljković napisali su knjigu „Gospar Mato Gracić: Nastanak i nestanak Srba rimokatolika u Dubrovniku”, koju je objavila „Narodna prosveta”, u kojoj kroz biografiju advokata dr Gracića, prate sudbinu Srba katoličke vere u 19. i prvoj polovini 20. veka.

Knjiga, koju dr Savić za sada promoviše po gradovima Hercegovine i uskoro će u Dubrovniku, opisuje naučno-popularno, za one koji se ne bave istorijom, sudbinu Srba u Dubrovniku i području koje je od davnine pripadalo Dubrovačkoj Republici.

Povod da se napiše ova knjiga je odluka Višeg suda u Beogradu 23. novembra 2015. godine da donese rešenje kojim se rehabilituje advokat Mate Gracić, rođen 1865. i preminuo u Dubrovniku 1944, kome je 1947. zbog „delovanja kao narodnog neprijatelja” Prvi sreski sud za Beograd konfiskovao svu imovinu.

U rešenju Višeg suda iz 2015. kojim je rehabilitovan, utvrđeno je da su odluke iz 1947. ništavne, a tragom tog rešenja otkrivene su malo poznate činjenice o kojima delom svedoči ova knjiga.

Iz knjige saznajemo da je dr Gracić bio Srbin katolik i da je bio vođa i glavni finasijer pokreta Srba katolika i njihovih sportskih, kulturno-umetničkih i političkih organizacija u 19. veku i prvoj polovini 20. veka.

U knjizi je navedeno da je o progonu unuka dr Gracića, uglednog dubrovačkog advokata Miljenka Reljića, kome je Matova ćerka Sunčica bila majka, takođe Srbina katolika, raspravljano i pred Haškim sudom i upravo taj prognani unuk, koji sada živi sa ženom i dvoje dece u Australiji, pokrenuo je postupak rehabilitacije svog dede.

Savić je ukazao da postojanje Srba rimokatolika minimiziraju i pokušavaju da ospore mnogi i među Srbima, koji zastupaju stav da Srbi katolici nisu mogli da budu Srbi, jer nisu pravoslavne vere.

Cela knjiga prati delovanje dr Mate, docnije Matije, od dolaska sa studija prava u Beču pa do smrti i iz nje se vidi da je „gotovo ceo život posvetio jačanju srpskokatoličkog pokreta u Dubrovniku, u to vreme respektabilnog kulturnog i političkog pokreta sa prepoznatljivim nacionalnim, kulturnim utemeljenjima i izuzetne intelektualne snage”.

Savić je u razgovoru za Tanjug konstatovao da je slučaj dr Gracića metafora pomalo zaboravljenih, snažnih, često dramatičnih i tragičnih sudbina rimokatoličkih Srba iz Dubrovnika, „koji su platili visoku cenu svoje ljubavi prema srpstvu”.

U razgovoru sa Savićem smo saznali da je bilo Srba u Dubrovniku koji su delimično autohtono stanovništvo, a jedan deo bio je pravoslavne vere, pa je usled agresivne katoličke kampanje, kojoj je posebno bilo izloženo dubrovačko zaleđe i cela Bosna i Hercegovina, primilo katoličanstvo.

Kaže da je poznato da je u Dubrovniku dugo vredelo pravilo da stanovnici moraju biti rimokatoličke vere.

Posebno su interesantne opservacije Nikole Milovančeva, istoričara iz Ljubljane, koji podseća da su u Primorju Srbi živeli i u vreme Nemanjića, da su bili i na hrvatskim ostrvima, a da su Nemanjići bili vladari Boke i dubrovačkog zaleđa.

On posebno apostrofira činjenicu da se 20-tih godina prošlog veka jedan deo stanovništva ostrva Visa vratio pradedovskoj pravoslavnoj veri i čak sagradio pravoslavnu crkvu, koja je srušena sredinom šezdesetih godina 20. veka na insistiranje Josipa Broza Tita

Na pitanje kako se Gracić tako obogatio, Savić navodi da je nasledio velike posede zemlje na Mljetu, njegov stric je bio brodovlasnik u Trstu, pa je i to nasledio Matija, koji je kupio dve trećine Lapada i najmanje devet stambenih zgrada.

Zarađivao i od prodaje i izdavanja nekretnina, kao akcionar parobrodskih prekookeanskih plovidbi, ali i kao bankarski revizor.

Ponešto zarade donosile  su Srpska dubrovačka štamparije i srpska glasila „Dubrovnik” i „Srđ”, kojima je bio izdavač. Bio je suvlasnik Termoterapije, banje u okolinu Dubrovnika. Začetnik je zdravstvenog turizma u Hrvatskoj, a doprineo je uvođenju tramvaja u Dubrovniku.

Mnogo novca donosila je i Elektronska industrija „Signal” iz Beograda, u kojoj je bio većinski vlasnik sa sinom Srđom. U Beogradu je imao nekoliko višespratnica. Sa sestrom Marijom bio jedan od vodećih akcionara Srpske banke u Zagrebu. Znao je da pravi pare! Pratio je moderne tehnologije i bankarsko-berzanske aktuelnosti, navodi Savić.

Zanimljiv je podatak koji je izneo Savić da je vladika Nikolaj Velimirović u svojoj knjizi „Uspomen iz Boke” viđao Srbe rimokatolike u pravoslavnim crkvama i manastirima, za pevnicama i za velike pravoslavne praznike u pravoslavnim hramovima.

Mislim, istakao je Savić, da Srbi rimokatolici nisu organizovali proslave srpskih verskih praznika, ali su se trudili da prisustvuju njihovom obeležavanju u Boki i Srbiji.

„Srbi katolici su retko dobijali priznanja od Srbije, mada su zbog srpstva sve žrtvovali počev od visokih funkcija u austrougraskoj administraciji, vlastelinskih i staleških povlastica, razvijenih i unosnih trgovačkih poslova, pa i života. Rizikovali su i hapšenja i progone”, kaže Savić.

Navodi da su od posledica torture u dubrovačkom zatvoru zbog pokušaja objavljivanja pesme „Bokeška noć” Uroša Trojanovića, umrli mladi pesnik Trojanović, štampar Antun Pasarić i urednik „Srđa” Antun Fabris.

„Pojedini Srbi rimokatolici dobijali su visoke državne funkcije u Srbiji, poput Matije Bana i Melka Čingrije, koji je bio guverner Narodne banke Jugoslavije, i oni su bili zamajci razvoja i vrhunski kadrovi koji su mnogo više dali Srbiji nego što su dobili. Dosta Srba rimokatolika kao Milan Rešetar, Petar Kolendića, postali su redovni ili dopisni članovi SANU”, odgovara Savić na pitanje odnosa Srba katolika sa maticom.

Na pitanje šta je u Dubrovniku ostalo od Srba katolika, Savić je kazao da „tamo deluje Srpsko nacionalno vijeće Dubrovnika na čelu sa dr Miloradom Vukanovićem, da imaju oko 500 članova u celoj dubrovačko-neretvanskoj županiji, ali da preovlađuju Srbi pravoslavne vere”.

Navodi da profesor Vukanović izdaje časopis „Pomu” kao glasilo Vijeća. Prve brojeve „Pome” napravio je kao gimnizijalac 1902. godine Petar Kolendić, koji zbog toga kažnjavan od strane školske uprave.

Kada je reč o restituciji imetka porodice Gracić nakon rehabilitacije, jer on osim unuka koji ima dvoje dece nema više rodbine, Savić, kao njihov advokat, kazao je da se pri Agenciji za restituciju vodi postupak za povrćaj dve stambene zgrade u Beogradu i vlasništva nad fabrikom „Signal” i da, najverovatnije, sleduje obeštećenje u vidu državnih obveznica.

Od istoričara Nedeljkovića, koji je iz arhivske građe proučavao položaj Srba katolika u dubrovačkom društvu, dobili smo odgovor da su „Srbi Rimokatolici bili i predstavnici plemstva, zemljoposednici i iz dobro situiranih i prebogatih porodica”.

„Među njima nije bilo sirotinje. Oni su bili najugledniji i najobrazovaniji ljudi u Dubrovniku i na Primorju. Među njima je bilo više desetina doktora nauka, više desetina pravnika, sudija, advokata... Mnogi od njih su bili pisci, novinari, istoričari i filolozofi. U svakom slučaju, u pitanju su najsposobniji ljudi toga doba, koji su mogli da obavljaju bilo koji posao u austrougarskoj monarhiji i širom Evrope”, naveo je Nedeljković, prenosi Tanjug.

Zato su Srbi rimokatolici, kako kaže, bili predsednici sudova, guverneri banaka, direktori pomorskih kompanija i banaka, lekari, trgovci...

On je naveo i niz imena plemićkih porodica koje su se deklarisale kao Srbi katoličke vere.


Komentari36
4112a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
.. ima mnogo dobrih komentara i detalja,nemoze da skodi ....Zlata Bojovic je mnogo lepo o istoriji Dubrovnika u svojoj knjizi objasnila ...
Vlado Brnic
Nije istina da Srbi nisu mogli imati visoke funkcije u Austro Ugarskoj vlasti. Pa svi Srbi iz Krajine ili su bilo u AU vojsci od pješaka do najvećeg generala Borojevića. AU željeznica je imala preko 50% Srba. Da ne zaboravim Petra Preradovića itd. Ako je i ostatak ove knjige ovako faktografski izvitoperene, sigurno ja neću biti među kupcima
PETAR,Zagreb.
Nije samo u Dubrovniku. Prva srpska čitaonica u Dalmaciji osnovana je u katoličkim mestu Zlosela,danas Pirovac. Srpska narodna stranka u Dalmaciji imala je članove katoličke i pravoslavne vere.Bez suradnje sa ovom strankom nije se mogao provesti narodni pokret u Dalmaciji jer su autonomaši(talijanaši) u sistemu ograničenog prava glasa zbog visine poreznog cenzusa dobijali nesrazmerno veliki broj glasova. Temelj akcije bio je ujedinjenje sa Bankom Hrvatskom.Riječku deklaraciju potpisali su i Sr.
marko
Interesantna stvar, dok smo bili sa Crnogorcima u istoj drzavi, nismo upotrebljavali ovaj njihov narodni, bezpadezni tj. pogresni nacin izgovaranja muskih imena, kao i u ovom slucaju: Knjiga o Matu Gracicu. Umesto pravilnog oblika: Knjiga o Mati Gracicu. O cemu se radi? Nostalgija za bivsom zajednicom(koju i sam imam) ili su lektori najureni iz redakcija?
Ivana Reljić
Ispravno je koristiti original imena. On se zvao Mato, a ne Mate. U Dubrovniku se imena tako dekliniraju
Preporučujem 4
Срба, ВеликаБританија
Некад је безпадежни облик много логичнији него мењање имена по падежу. Да не би било: ‘Где си Снупе Доже? - Ево ме Јосипе Броже’.
Preporučujem 6
Prikaži još odgovora
Лука Пилипенда
А зашто једноставно не погледате попис Аустроугарске за град Дубровник, из 1890.године, што вам је доступно на интернету. Мислим да ће послије тога сва расправа, бар када је Дубровник у питању, бити излишна.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja